Све шира распрострањеност традиционалне (алтернативне, комплементарне) медицине у развијеним земљама израз је цивилизацијског мегатренда у оквиру кога се одвија транзиција Модерне у Постмодерну. У Европи је, за нагли продор алтернативне медицине, карактеристичан пример Велике Британије. Наиме, 1986. године, Британско лекарско удружење је публиковало извештај према коме је алтернативна медицина била одбачена као делатност која «није у сагласности са природним законима» (1). Седам година касније међутим, у новом извештају, Британско медицинско удружење сопштава како се све више лекара интересује за «неконвенционалне» терапије и препоручује како увођење «неконвенционалних» терапија у наставу медицинских факултета, тако и успостављање постдипломских програма како би се лекари обавестили о техникама које користе алтернативни терапеути, као и о могућим добробитима тих техника за пацијенте„ (2).

Један од разлога за овакав преображај свакако је била одлука Министарства здравља које је, 1991. године, прихватило захтеве корисника здравствене заштите да се Национална здравствена служба отвори за алтернативну медицину и одобрило породичним лекарима да алтернативне терапеуте запосле као придружено особље. У то време је већ приличан број лекара опште медицине, саобразно тадашњим уговорима, плаћао трошкове за алтернативне третмане њихових пацијената с тим што су, формално, сарадњу са алтернативним терапеутима водили као део рада такозваних клиника за унапређење здравља (3). Иначе, према једном истраживању из тог времена, 25% лекара опште медицине било је изразило жељу да у оквиру своје праксе пружају и услуге из домена алтернативне медицине (4). Већ 1998. године, 60% лекара опште медицине су или сами пружали услуге алтернативне медицине, или су за то ангажовали медицинске сестре које су прошле едукацију из одговарајуће алтернативне терапије, или су своје пацијенте упућивали неком алтернативном терапеуту (5). Према студији из 2004, пак, 83% анкетираних здравствених радника из примарне здравствене заштите (лекари, медицинске сестре и други ангажовани здравствени посленици) одговорило је да су већ били упутили или утицали на упућивање пацијената на лечење код практичара алтернативне медицине. Главни разлози које су наводили били су захтеви пацијената (68%), као и неуспех конвенционалног лечења (58%) (6).

У Великој Британији, уз то, брзо се повећавао и број алтернативних терапеута. Између 1981. и 2007. године наиме, број регистрованих алтернативних практичара се повећао од око 13.500 на око 90.000 (7). Паралелно са бројем терапеута повећавало се и коришћење услуга. Према анкети ББЦ-а из августа 1999. године, тако, процењено је да сваке године услуге алтерантивних терапеута користи 20% укупног становништва што је готово двоструки пораст у односу на 1993. годину када је корисника било 11% (8), а већ 2004 процењено је да 46% грађана Велике Британије током живота користи једну или више алтернативних терапија (9) . Осим тога, према процени из 1999. године, око 30% грађана користило је алтернативне медицинске поступке и у виду самопомоћи (10).

Што се тиче других земаља Европске Заједнице, тамо се, сваке године, алтернативним терапеутима обраћа између 10 и 25% одраслог становништва (11). Број корисника се, када се узме у обзир вишегодишње коришћење алтернативне медицине пење на 70% (Немачка) (12).

У Израелу, између 42% и 60% лекара примарне здравствене заштите упућује своје пацијенте алтернативним терапеутима, а према истраживању из 2000. године алтернативне медицинске терапије је користило 10,2% становника, што је у односу на 1994 готово двоструко повећање (13). У Аустралији, према проценама аустралијске Владе, сваке године алтернативну медицину користи 57% грађана (14). А што се тиче Канаде, ту је, према истраживању из 1999. године, током шест месеци алтернативне терпије користило 24% становника, док је 70% њих користило разне производе за природно здравље (15).
У САД, у односу на 1990. годину када се алтернативним терапеутима обраћало 34% становника (16), 1997 се тај проценат повећао на 42% (17). Међу старијима од 65 година, према истраживању из 2005. године, алтернативну медицину користило је 88% анкетираних (18).
”