Kipa,
Travarstvo ili fitoterapija je malo slozenija nego samo recept. Recimo trebaš uzimati razlicite delove biljaka u razlicitim omerima da bi smesa bila efikasna. Nije isto jesi uzeo koren koprive ili list ili cvet itd. Takode da bi se ekstraktovali raziliciti lekoviti sastojci bitno je da se pridržava recepta pripreme.
Da ne govorim o kvalitetu biljaka. Jedno je kad ti uzmes svez kantarion sa naše planine a drugo je kad ga uzmes ovdje iz neke kesurine sto je stajalo na polici 3 god...Ja verujem da te biljke deluju na mnoge bolesti ali treba naći kvalitetan i recept i sirovine pa praviti...

Caj od Tresnje:

Dobra vest za sve one koji vole trešnje je da su ne samo izuzetno ukusne, nego i vrlo lekovite, tvrde naučnici s instituta u Mičigenu. Oni tvrde da trešnje imaju izuzetno antiinfektivno delovanje, mogu da olakšaju artritičke bolove i izvor su antioksidanasa i melantonina, koji mogu da uspore efekte starenja, korisne su i u borbi protiv raka i bolesti srca.

Umesto aspirina
Dvadeset trešanja ima 10 puta jače dejstvo od aspirina.
A još jedna dobra vest je da ne iritiraju želudac. Bogate su važnim flavonoidima izokvercinom i kvercinom, koji predstavljaju najjače antikancerogene materije.
Trešnje su sjajan izvor bora koji u kombinaciji sa kalcijumom i magnezijumom povoljno deluje na zdravlje kostiju i njihovu gustinu. Takođe smanjuju bolove u zglobovima koji se često jajvljaju kod ljudi koji imaju probleme sa artritisom.
Ipak trebalo bi da znate da trešnje ne treba da jedete pre ručka jer mogu da koče izlučivanje sokova za varenje, što naročito otežava varenje mesa. Nakon trešanja ne treba da pijete vodu, a pogotovo pivo ili alkoholna pića.

Kalorijska vrednost
Trešnje po šoljici serviranja nose oko 85 kcal, što je nešto više od višnje, koja daje 50 kcal. U toj šoljici nalazi se i 1 gram belančevina, 19 grama ugljenih hidrata i oko grama masti.
Trešnja sadrži dosta vitamina A, nešto vitamina B1, B2, B3 i B6 i oko osam miligrama vitamina C.
- Zbog poređenja, jagode imaju oko 70 mg C vitamina na 100 g.
Ipak, trešnje imaju znatno više pigmentnih spojeva koji su bogati antioksidansima. U trešnjama ima i folne kiseline, kalcijuma, kalijuma, gvožđa, magnezijuma i cinka.

Trešnja u medicini
Uvarak od trešnjinih peteljki odavna se koristi kao snažan dijuretik koji pomaže kod problema s pritiskom, viškom vode u organizmu i kod bubrežnih oboljenja.
U narodnoj medicini koriste se skoro svi delovi trešnjinog drveta, od smole i kore, preko lista, peteljke, koštice i samog ploda.
Njene glavne karakteristike su snažno antiupalno, diuretsko i antioksidativno delovanje. Najnovija saznanja moderne nauke otkrila su neke mehanizme delovanja supstanci kao što su elaginska kiselina, koje se u većim količinama nalaze u trešnjama, višnjama, jagodama i malinama. Upravo ta hemijska supstanca se smatra snažnim antioksidansom koji sprečava oštećenje DNK ćelije i time umanjuje mogućnosti obolevanja od raka.


Čaj od trešnje
Protiv bolesti bubrega i mokraćnih organa: šaku peteljki trešanja kuvajte u litru vode dva minuta (od trenutka kad voda provri), ostavite da malo odstoji, procedite i nezaslađeno pijte povremeno u gutljajima tokom dana.
Za uklanjanje fizičke i umne iscrpljenosti: tri puta na dan jedite po 250 g trešanja.
Protiv bubrežnih kamenaca: kašičicu peteljki trešanja prelijte sa 200 g vode ili mleka i kuvajte 1 do 2 minute, ostavite poklopljeno 5 minuta, zatim procedite i pijte tri puta na dan.
Protiv reume: tokom osam dana svakodnevno pijte sok od svežih trešanja tri puta na dan po jednu čašu.
Protiv srčanih smetnji: usitnite 25 g koštica trešanja i stavite u 80 g jake rakije da stoji 10 dana na umerenoj temperaturi, zatim pijte 5 kapljica tinkture dva puta na dan.

izvor: krstarica

Kipa ako želite da objavite knjigu narodnih recepata onda je to malo dublja studija. Pogledajte ove na Botanica stranici, oni koriste razlicite delove biljaka bas kao sto je negdje spomenuto...ipak je to malo veca nauka a sa druge strane zahteva i odgovornost...

Neće izumreti bez vas, jer knjiga već odavno postoji, samo treba otici do knjizare.

Ecolid,
Mislim da nema razloga podcenjivati tradiciju.

Gostuški,R: Lečenje lekovitim biljem, Narodna knjiga, Beograd, 1979.
Grlić, Lj: Enciklopedija samoniklog jestivog bilja, August Cesarec, Zagreb, 1986.
Djuk, A, Dž: Zelena apoteka, Politika, Beograd, 2005.
Jančić, R: Lekovite biljke sa ključem za određivanje, Naučna knjiga, Beograd, 1990.
Jančić, R: Botanika farmaceutika, Službeni list SCG, Beograd, 2004.
Jančić, R: Sto naših najpoznatijih lekovitih biljaka, Naučna knjiga, Beograd, 1988.
Kojić, M, Stamenković, V, Jovanović, D: Lekovite biljke jugoistične Srbije, ZUNS, Beograd 1998.
Lakušić, D: Vodič kroz floru nacionalnog parka Kopaonik, JP Nacionalni park Kopaonik, Kopaonik, 1995.
Marin, P, Tatić, B: Etimološki rečnik, NNK Internacional, Beograd, 2004.
Mindel, E: Vitaminska biblija, FaMilet, 1997.
Mišić Lj, Lakušić R: Livadske biljke, ZUNS Sarajevo, ZUNS Beograd , IP Svjetlost, 1990
Stamenković, V: Naše neškodljive lekovite biljke, Trend, Leskovac
Tucakov, J: Lečenje biljem, Rad, Beograd, 1984.

Odakle vam uopšte ideja da su Srbi opstali zahvaljujuci travama.
Travama se lecilo kada nije bilo lekova ili kada ljudi nisu imali mogućnosti da ih kupe.
Ne znam zašto su Srbi u prednosti nad ostalim narodima,pa nema trava samo u Srbiji.