Kada zapocnu psihoterapiju, pacijenti obično ocekuju instant izlecenje i nestrpljivi su da se stanje sto pre pokrene na bolje, sto je i razumljivo. Ipak, realno je ocekivati da je potrebno duže vreme dok se stvari zaista ne poprave, a ono se obično ne meri nedeljama nego najmanje mesecima. Nemojte biti nezadovoljni svojim napretkom, jer ukoliko se terapija smanjuje, znači da je Vas lekar procenio da se bolje osecate i da može ladano da pocne sa smanjivanjem do ukidanja terapije. A to je već odgovor na Vase pitanje. To sto još uvek ne uzivate u svemu sto radite, deo je depresivne slike, ali je važan podatak da obavljate uobicajene poslove i imate relatvno normalno funkcinisanje, sto govori o ipak blazim psihickim smetnjama ako podjemo od toga da je funkcionisalnost pokazatelj tezine smetnji. Kao i kod drugih psihickih bolesti, mogu postojati oscilacije i privremena pogorsanja, ali je to nešto sto je veoma individualno i nepredvidivo, posebno kada covek tokom zivota nailazi na vece krize i emocionalne potrese pa se i početne psihicke tegobe intenziviraju. Ali, s obzirom da idete na psihoterapiju, pretpostavka je da kroz nju Vi postajete psihicki snazniji i sticete bolje sposobosti da se sa emocionalnim i psihickim krizama borite. Svako od nas, bilo da oseca neke psihicke smetnje ili ne, tokom zivota ima padove i uspone. Nemojte sve sto Vam se desava pripisivati smetnjama koje imate, verovatno bi i da ih nemate, bilo boljih i loših perioda. Vi ste glavni akter svog zivota i verovatno ćete nastojati da se Vase psihicke tegobe ne odrazavaju bitno na njegov tok, odnosno da ne izazove „neke druge komplikacije”, kako Vi kazete. Naravno, depresivne smetnje sa panicnim napadima mog izazvati i povlacenje od ljudi i aktivnosti, i pad samopouzdanja i partnerske probleme i sve ono sto je povezano sa uspesnim interpersonalnim komuniciranjem, ali se ovakve komplikacije ne ocekuju ako ste u stanju da kontrolisete svakodnevno funkcionisanje. Ako budete čitavu svoju dnevnu aktivnost organizovali oko pitanja bolesti i zdravlja, verovatno ćete time i promeniti uobicajeni zivotni ritam. Ukoliko se trudite da funkcionisete kao pre bolesti, manja je verovatnoca da će do toga doći. Iako kazete da Vam je lakse kad o svojim smetnjama pricate, po mom iskustvu to nije bas dobra ideja, jer se stalnim pricama o Vasim tegobama i dalje vrtite u istom krugu, krugu psihicke bolesti, dijagnoze, simptoma, vasih i tudjih iskustava sa lekovima itd. Smatram da je bolje sto manje govoriti o tome i ne ciniti bolest temom vecernjih caskanja, pokusajte da i u ponasanju budete kao pre bolesti, a da zadržite razmišljanja o tegobama samo za sebe ili bar za par najblizih osoba. Bolest kao tema će onda biti manje prisutna u Vasem svakodnevnom ponasanju i delovanju, sto je veoma bitno i za subjektivno i za objektivno stanje.

Ostavite coveka na miru!

Izvod iz zvanične Međunarodne klasifikacije bolesti za F41:

F41 Drugi anksiozni poremecaji Disordines anxiosi alii
F410 Panicki poremecaj, epizodna paroksizimalna anksioznost Disordo panicus,episodum anxiosum paroxismale
F411 Anksiozni generalizovani poremecaj Disordo anxiosus generalisatus
F412 Mesovit anksiozni i depresijski poremecaj Disordo anxiosus et depressivus muxtus
F413 Drugi mesovit anksiozni poremecaj Disordo anxsiosus mixtus alius
F418 Drugi anksiozni oznaceni poremecaji Disordines anxiosi alii specificati
F419 Anksiozni poremecaj,neoznacen Disordo anxiosus,non specificus