jelenka,

pa hebem mu cvorka, necete valjda do u vecnost da ostanete cetverac...dosta je bilo porodicne dosade, vreme je da krenes u samostalnost...hmmm...ti si već curica sa 22 leta i vreme ti je da nadjes sebi neku finu zabavu u obliku momka i za početak ljubis se onako maratonski, 24-sata bez prestanka...zaboravices sve gluposti iz proslosti i popravices svoje emotivno stanje...

ako ne pomogne, lepo kupi kartu u jednom pravcu i furaj tamo gde mislis da će ti biti lepse...

Ovo lici na prelazak dvadesetih ;o)

Ne, ne osecaju se svi tako što su u Londonu, ni u tudjini..Ali je dobro pitati se i razmisliti, ustvari to i potvrdjuje da je osoba da kažem: normalna.
Ovo sto pišes je zivotna faza, a hoće da zakaci od dvadesete pa na gore, a često popusta kada se ove navedene tacke tj. ZADACI ispune:

Rana zrelost
To je period između 20 i 30 godina. U psihofizičkom smislu rana zrelost predstav-lja punu zrelost. Tada osoba dostiže maksimalan razvoj fizičkih, intelektualnih i emoci-onalnih karakteristika.Osnovni razvojni zadaci su:

 završavanje školovanja
 zapošljavanje i prilagođavanje na radnu ulogu
 uspostavljanje ekonomske nezavisnosti
 izbor bračnog partnera i uspostavljanje bračne zajednice
 stabilizacija odnosa na poslu i u braku
 početak brige za decu.

Kada budes sve ove tacke ispunila, videt ćeš i osetiti istinsku brigu i borbu tvojih roditelja za tebe!! Iako sada vidis njih kao krivce, ne treba da te sada kritikujemo i ubedjujemo u drugo..jer mišljenje o svemu treba SAMA da stvoris i formiras.

Pocni raditi na gore navedenim tackama, osecat ćeš sve vise kako si bila u zabludi. Roditelji su ti doveka najveci prijatelji, a to ćeš isto osetiti pa sa vremenom ;o) Uff, nije lako pod jednim krovom kada deca ustvari postaju ljudi i formiraju sebe, svoju buducnost i treba da krenu dalje sami.

Nekada su poucne emisije kako je u to u zivotinjskom svetu, gde bukvalno majka odbaci mladunce kako bi mu „pomogla” Ne treba porediti ljude naravno, ali hoću samo da kažem da je tu prosto objašnjeno!

Prednost nas balkanaca a možda i mana??? je ta, da dugo, dugo brinemo o deci, dok naprimer zapadni svet „odgurne” decu već sa punih 18 god. Onda kada se sretnu, požele se jedno drugog pa tu nema svadje.

Nisam mnogo starija od tebe,
al' ja bogUmi odaaavno shvatam da je mnogo vise potrebno nego „samo familija” da covek bude sretan i donekle „bezbrizan”.. cist realitet.

Kao sto Puppi & ostali korisnici lepo rekose, to ćeš valjda najjasnije realizovati kad pocnes svoje brige brinuti iz dana u dan. Sad npr. još živis sa roditeljima. Aj' da vidimo kako će biti kad budes placala za 'svoja' četiri zida i sve ostale potrebe. Najkasnije tada ćeš videti da se lakse reci „nemoram da imam ništa, ali bi opet bili sretni kao sto smo nekad bili i ako to tad nismo primjetili” nego tako živeti. Nedelju-dve, tri, mesec dana.. e ONDA bi kontala šta su svadje i tuga. Jedno je detinjstvo - često ga vidimo kroz onaj „soft focus” - i tada biti bez icega, ja bar tako verujem. A drugo je kad si odrastao covek, vucaras se izvrnutih dzepova i hvatas se za glavu. Krivicu svaljivati na druge je uvek jednostavno.

Govoris li dobro engleski? Ne?
E onda znaš šta sledi, pljucni u ruke i kreni. Imaš još dosta toga da uradis, odradis, dozivis, ne tapkaj bezveze u mestu, gotova si onda.
Pusti ti proslost i sva ta divna secanja neka ostanu šta su - secanja. Od njih nema 'leba, sestro.
I neće nikad vise biti kao sto je bilo.

http://www.youtube.com/watch?v=kOuzgW12NQs

U bokte sha sam opet zabrljala :)

„..pozdravi mi dragoooo..” ;*

Jeco, gukni'der koju, javi nam malo šta se zbiva tam' gor'.