Karlovci su poznati i po svom vinu karlovacki ** rizling** nema ga boljeg :))))) Naročito vinogradara Kisa.

Ali mnogi neznaju za karlovacki ** Bermet** to je dugogodisnji specialitet.Svako ko ga pravi ima svoj recept:)))) Stavljaju razne trave . Tako da je sladunjav. Kao vermut i upotrebljava se kao aperitiv ili desertno pice, sa kolacima. Ja nisam ljubitelj. Obično kada donesem ovde poklonim priteljima i kada idem u posetu kod CH , objasnim im šta je to.

Čuo sam i pricu davno. Kako stavljaju u njega razne trave. Mnoge dame mazale lice njime , da izgledaju lepse i skinu pege :))))))))

http://www.youtube.com/watch?v=93Ni6Xi1JZE
PRIČA O BERMETU

Vinogradarstvo u Srbiji je značajan segment poljoprivrede a domaća sortna vina su od davnina prisutna na trpezama širom sveta. U vreme brendiranja nacionalnih proizvoda vinogradari se, takođe bore za svoje mesto u izvozu. Ohrabruje činjenice što će se već narednih meseci u Srbiji pojaviti prve boce vina bermet sa sertifikatom, koje je pored šljivovice, zaštićeno nacionalno piće sa geografskim poreklom. Vinogradari očekuju da će iz Srbije u naredne dve godine boce bermeta sa sertifikatom pojaviti i na probirljivom evropskom tržištu. Piše Jelena Gligorić.
Priča o bermetu može da započne i ovako: u 19. veku, na Bečkom dvoru, prosto nisu mogli bez bermeta, služilo se na otmenim trpezama Pariza, a u olupinama čuvenog broda „Titanik” pronađene su očuvane boce bermeta. Sve je, očigledno, išlo u prilog tome da je dezertno vino iz Sremskih Karlovaca, bilo srpski brend i onda kada se nije znalo za ovu reč. Ta predistorija, ponukala je četvrtu generaciju porodice Dulka iz Sremskih Karlovaca koja se bavi proizvodnjom bermeta, da sačuva bermet kao srpski proizvod. Za naš radio Jasmina Otašević Dulka priča:
Uz pomoć Ministarstva za poljopriovredu, prošle godine, proizvođači bermeta počeli su proces zaštite geografskog porekla ovog vina. Sastavljen je elaborat o bermetu koji je dobio zeleno svetlo u Zavodu za zaštitu intelektualne svojine, potom je usledilo prijavljivanje nadležnoj instituciji u Luksemburgu, pa, po svemu sudeći, za dve godine bermet će biti zaštićen i na nivou Evrope. Prvi put ove godine proizvođači bermeta dobijaju brojeve koje će stavljati na boce prošlogodišnje berbe. Uporedo sa zaštitom bermeta, stvorena je istoimena zadruga koja okuplja 17 proizvođača iz Sremskih Karlovaca, Iriga i manastira na Fruškoj Gori, koji godišnje naprave 90 hiljada litara ovog vina.
Bermet je vrlo popularno piće, a za bermet treba, pre svega, imati dobro grožđe i neophodan sastojak, 24 do 26 vrsta mirišljavih travki. Vino je vrlo pitko i prijemčivo, osvaja na prvi ukus i miris. Bermet vole mladi koji tek otkrivaju vina, ali i oni najstariji. To je piće koje se ne može piti uz svako jelo, a u vinariji Dulka koja je osnovana još 1920. godine, deklarišu ga kao dezertno vino. Služi se kao aperitiv jer otvara apetiti zahvaljujući travi pelen koja je jedan od sastojaka. Takođe, preporučuje se uz dobru kafu, srpsku ili espreso, uz neki suvi kolačić, kao što su na primer išleri, indijaneri, vanilice, sve ono što ne sadrži mnogo fila. Bermet je izuzetno piće koje treba probati. Zavisno od grožđa, bermet može da bude beli ili crveni, a bez obzira na boju mnogi konzumenti ističu njegovu lekovitost – priča Jasmina Otašević Dulka.
Pravi se tako što se u buradima stavlja red grožđa, red mirisnih trava i tako sve do vrha, a potom se naliva prošlogodišnjim vinom. Prncip je isti, ali tajnu bermeta čine nijanse – koliko i kojih sastojaka za onaj čarobni buke! Bure stoji zatvoreno tri meseca. Prvi tok bermeta koji se dobija, zove se samotok ili prvotok, kako su stari govorili. Nekada, kada bi se istočio taj prvi bermet, ljudi su sipali ponovo staro vino u bure i tako su dobijali drugi tok. Danas, niko više ne radi drugi tok, jer je usavršena tehnologija isceđivanja grožđa.
Danas, i pored dobre predistorije, prodaja bermeta u inostranstvu je samo sporadična. Na organizovanoj prodaji se nije radilo, jer nije ni moglo sve dok bermet nije dobio zaštićeno poreklo. U zemlje EU je nemoguće bez ovog sertifikata izvoziti vino, pa će verovatno tek od ove godine da krene priča ka inostranstvu- rekla je za naš radio Jasmina Otašević Dulka, četvrta generacija u ovoj porodici koja se bavi proizvodnjom vina.