Onda je Gospodnetić išao da će odgibat do Bezmalinovića. Samo njemu je Gospodnetićka rekla: „Čekaj malo, nemoš takvi ić!” Gospodnetić je pitao: „Kakvi?” Gospodnetićka je rekla: „Miško ti visi, eto kakvi! A znaš da ti je miško minijaturan pa će me Bezmalinovićka ispala.avat!” Gospodnetić je zakopčao šlic i išao je da će gibat. Gospodnetićka se zapiljila u fleku na plafonu i rekla je: „Čekaj malo, čekaj!” Gospodnetić je pitao: „Šta je sad?” Gospodnetićka je rekla: „Aj pliz pogleaj malo bolje ovu fleku!” Gospodnetić je rekao: „Već sam je vidijo!” Gospodnetićka je rekla: „Pogleaj je pliz još jednom!” Gospodnetić se zapiljijo prema plafonu. Gospodnetićka je rekla: „I?” Gospodnetić je rekao: „Evo gledam...” Gospodnetićka je rekla: „Jel ti vidiš isto šta i ja? Vidiš ovi oblik ka glava i...” Gospodnetić je rekao: „Srceliti irudovo...” Onda je Gospodnetićka skriknila: „Blažena Divica! Gospe moja, Blažena Divica nam se ukazala na zidu!” Gospodnetić je zlamenovao se i rekao je: „Ujme oca isina iduva svetoga...” Gospodnetićka je viknila: „Blažena Divica! Blažena Divica nam je na zidu! Ajme koje čudo! Ajme koje čudo da si baš nas izabrala, Gospe moja blažena!” Onda su Gospodnetići sa sklopljenim rukama kleknili na pločice od banja i mrmorili su zdravomariju: „Zdraaaavomarijomilostipuna - gospodinstobom - blagoslovljenati - međuženama - iblagoslovljenplodutrobetvojeisus...”

Onda je kad su ustali se ona Bezmalinovićka rekla: „Znate šta, svitu, ja iz ovih stopa idem zvat Arenu i Gloriju! Neka ovo čudo svi vide i saznaju!” Onda je ona Gospodnetićka njoj rekla: „Ti ideš zvat Arenu i Gloriju? Ti?” Bezmalinovićka je rekla: „E pa šta? Pa stalno u Areni i Gloriji izlazi da se raznim ljudima ukaziva Blažena Divica! Bija je jedan šta je iša namazat paštetu na kruv i ispala mu u pašteti Blažena Divica! A kamoli ovo!” Gospodnetićka je stavila ruke na kukove i rekla je: „A zašto bi ti zvala Arenu i Gloriju ako se Blažena Divica ukazala na mom zidu, a? To te ja pitam!” Bezmalinovićka je isto stavila ruke na kukove i rekla je: „Je, al je procurila iz mog zahoda! Nemoš reć da nije!”

Onda je Bezmalinović uletijo: „Tačno! Da se nama nije zaštopala šolja ne bi bilo ni Blažene Divice!” Gospodnetić je njemu dobacijo: „Daj otkači u skokovima! Blažena Divica je na našem teritorijumu i možete se slikat!” Gospodnetićka je rekla: „Tačno! Znala je Blažena Divica di se oće ukazat, nije ona blesava!” Bezmalinovićka je podviknila: „Niste vi učinili da se ona pojavi nego mi! To se tačno vidi! Ne znate vi koliko je vjerskih osjećaja uneseno da se Blažena Divica ukaže!” Gospodnetić je njoj dobacijo: „Je, unila si toliku masu vjerskih osjećaja da ti se zaštopala šolja!” Bezmalinovićka je njemu rekla: „E pa ako baš oš znat, upala mi je krunica u šolju! Od toga se zaštopala!” Gospodnetić je dreknijo: „Koji si klinac radila sa krunicom u zahodu, a?! Je li se sa krunicom ide u zahod?! Tu se tačno vidi koliko poštivaš Majku Božju!” Onda je onaj Bezmalinović rekao: „Osušiće se!”