Situacija je mnogo gora nego sto je Kurir objavio.Vrijeme je odavno
bilo da se zamislimo nad sudbinom našeg naroda. Svjesni smo odavno da
vlada u matici nije ni sposobna ni izgleda dovljno voljna da se pobrine
za nas i zato svaki svjesni pripadnik našeg naroda morao bi da da
sopstveni doprinos. Naravno nas zadatak nije da se borimo protiv tajnih
sluzbi, već da ovde u dijaspori gdje živimo radimo na osvjescivanju i
prosvjecivanju naših ljudi kao i skidanje ljage sa našeg imena.

Mi ne znamo šta će ostati od Srbije u narednih par godina, možda se
ispune najcrnja strahovanja i bude isparcana po planu koji je napravila
CIA 1962, a po tom planu podjele još nisu zavrsene. Posle Vojvodine,
trebalo bi da bude odcijepljena Raska oblast (Sandzak), a uza Srbija
podjeljena na dva dijela.

Imajuci u vidu, moguće ostvaranje davno napravljenog plana i trenutnu
situaciju u Srbiji, nužno je da radimo na ocuvanju Srba u dijaspori od
odrodjavanja i odnarodjavanja jer državu uskoro možda nećemo ni imati.

Ne zaboravimo da Jevereji dvije hiljade godina nisu imali državu, ali su
opstali kao narod. Možda nas ceka slična sudbina i treba da stisnemo
zube i pripremimo se za dugorocnu borbu za opstanak.

CIA snajka CIA

U Srbiji deluje 55 tajnih službi iz 40 zemalja sa više od 5.000
agenata, najmoćniji britanski MI6, nemački BND, ruski FSB, MOSAD,
slovenačka SOVA, hrvatska SOA, Turci...

BEOGRAD - Srbija je obaveštajno okupirana država!

Više od 5.000 špijuna umreženo radi za interese stranih država.
Pozicionirani su u Vladi Srbije, njenim agencijama, privrednim
kompanijama i nevladinim organizacijama, pokazuje istraživanje Kurira,
koje smo sproveli posle priznanja direktora BIA Saše Vukadinovića da u
Srbiji zvanično deluje 55 obaveštajnih agencija iz 40 zemalja!

Analitičar Tomislav Kresović tvrdi da je Srbija trenutno pod
najvećim pritiskom britanskog MI6, nemačkog BND, ali i francuske
obaveštajne službe i ruskog FSB. Prema Kresovićevim rečima, Britanci u
sadejstvu sa CIA „praktično drže u svojim rukama strateški bezbednosni
sistem Srbije”.

- Vrlo su uticajni, gotovo da kontrolišu neke segmente vojske, vojne
namenske industrije i policije. Francuzi i Nemci usmereni su na
ekonomsku špijunažu, a ruska federalna služba kontroliše energetiku. U
značajnoj meri veoma je uticajan i izraelski MOSAD, a opšte je poznato
da je direktno povezan sa SDPR, preko kojeg prati glavne koordinate
islamskog faktora na Balkanu. Pored toga, jak uticaj u Srbiji imaju
slovenačka SOVA, koja deluje preko jednog velikog trgovinskog lanca,
kao i hrvatska SOA, koja interese svoje države ostvaruje preko jednog
od vodećih tajkuna koji kupuje fabrike i nekretnine, prevashodno u
agrarnom sektoru. Takođe, u poslednje vreme aktivna je i turska služba,
koja ima za cilj da uveže u jedan sistem BiH, Sandžak, Kosovo i
Makedoniju i da koordinira iz dva centra, u Sarajevu i Beogradu -
navodi Kresović.

Njegova procena je da trenutno u Srbiji deluje čak 5.000 tajnih agenata umreženih u svojevrsni tajni sistem.

- Ima ih u svim Vladinim ministarstvima, agencijama, javnim preduzećima
i posebno u NVO. Tim Maršal je svojevremeno objavio i spisak domaćih
NVO koje su otvoreno radile za interese drugih država - podseća naš
sagovornik.

Milan Petković, bivši načelnik Vojne obaveštajne službe, tvrdi da u
Srbiji postoji nekoliko desetina stranih predstavništava u kojima su
agenti zaposleni kao direktori, predsednici ili savetnici visokog ranga.

- To im omogućava pristup i ulaz u sve državne institucije. Kad
strana tajna služba preko svojih agenata i špijuna uđe na visoko mesto
u srpskoj državnoj administraciji, u neko ministarstvo na primer, ona
po sistemu lepeze osvaja sve resore, institucije i javna preduzeća -
objašnjava Petković.

Penzionisani general Ninoslav Krstić smatra da je zvanična saradnja s
predstavnicima obaveštajnih službi uobičajena, ali da postoji mnogo
više tajnih agenata nego što se misli.

- Njihov obaveštajni rad ide preko političkih partija, privrednih
subjekata, raznih privatnih agencija za obezbeđenje koje kupuju stranci
i koje prikupljaju obaveštajno interesantne informacije od svojih
klijenata - biznismena ili političara koje čuvaju. Ova činjenica
trebalo bi da olakša njihovo otkrivanje, jer pre nego što dobiju
dozvolu za rad, MUP mora da ih bezbednosno proveri i da im da
karakteristiku. Tako je najlakše napraviti evidenciju potencijalnih
špijuna u ovom sektoru. Takođe, sve vrste naših mafija otvoreno
sarađuju s tajnim agenturama. Primat kod nas drži britanska služba, dok
CIA samo preuzima podatke od njih - zaključuje Krstić.