Piše: Goran Popov

Ovaj portal je podsetnik na moralne dugove prema regionu, vojvođanski eho u centrali, unikatno levičarsko glasilo, mesto na kojem se ruše granice, gde se neguje racionalnost, inteligencija, proaktivno razmišljanje, sekularizam i istinski moral bez navodnika. Onima, pak, kojima je do malo selektivnijeg „morala” neka idu na jedno drugo mesto. Ili neko treće, takvih mesta ima dovoljno

Ne toliko začuđujuće koliko aktuelizovano pitanje opstanka e-novina za prosečnog građanina Srbije nema gotovo nikakvog značaja. To ne čudi s obzirom na narav rečenog medija i prosečnost građanina. Međutim, ono malo štovalaca progresivne ideje i racionalnosti kultivisane na tom portalu, prebira po džepovima ovih prvih dana 2010. godine (21. vek dakle) ne bi li nagrebalo nešto sitnine za spas finansijski obeznožene redakcije. A bitka za očuvanje jednog takvog medija od nadprosečnog je značaja za svakog građanina srpske eksperimentalne demokratije. Naročito za onog inertnog, prosečnog, koji je navikao da njegove bitke biju drugi.

U čemu je caka? U tome što mišljenje kao osobina politički mislećeg građanina i Mišljenje kao specifikum javnih poslenika u koje valja ubrajati i časne novinare, unazad već neko vreme proživljava jednu od svojih kriza. Naravno, ne prvu i ne poslednju, ali donekle osobenu i to po tome što je proizvod neprirodnog spoja proklamovane „demokratije” i gušenja prava na drugačiju verziju stvarnosti, na istinu - biću precizniji. Ono što se da videti svakog dana na javnoj sceni, a što je u upadljivoj diskrepanciji sa Verzijom na RTS-u i drugim reklamama nagrađenim medijima, upravo je predmet interesovanja e-novina, koje na retko direktan i surovo nepristrasan način te pojave nazivaju pravim imenima.

Oslobođene lažnog moralisanja i salonskih manira mnogo popularnijih mračnjaka, koji stvarnost svakodnevno farbaju u trobojku vedrih boja, ove novine - uz Peščanik - danas predstavljaju srž slobodnog informisanja. Zato ih volim i zato ih čitam redovno, jer mi je neofarbana informacija bitna kako bih formirao svoje mišljenje, na koje imam pravo kao građanin. Kriza o kojoj se ovde govori specifična je i po tome što je izazvana pomalo nesvakidašnjim metodama, društvu sa ovih prostora još uvek nepoznatim i uporno stranim, takoreći tržišnim. Ono što se pre postizalo primenom fizičke sile, danas se postiže ekonomskim pritiscima, princip je jasan i bizarno sličan „ženi koja zna šta hoće” pred razvod: razvedemo li se, ostaviću te bez prebijene pare. To je valjda razlog zašto jedino u medijskoj sferi imamo toliko mnogo uspelih brakova, u kojima, uz vlast kao udavaču, većina medija liče jedni na druge, a svi odreda na papučare. Moderatori te krize već su javnosti poznati te eksponirani dovoljno da se mogu smatrati pop ikonama per se, takoreći Idolima. A idolopoklonstvo je, kao što znamo, proskribovano drugom Božjom zapovesti i kao takvo, unapred osuđeno na propast, jel?

Prava vrednost ovog internet portala ogleda se na toliko različitih planova i zbog toga ga treba čuvati kao malo vode na dlanu. Osnovni razlog zbog kojeg mu ja verujem je taj što su e-novine, po mom dubokom uverenju, spiritus movens građanske bandoglavosti. I ne samo to, ovaj portal je podsetnik na moralne dugove prema regionu, vojvođanski eho u centrali, unikatno levičarsko glasilo, mesto na kojem se ruše granice, gde se neguje racionalnost, inteligencija, proaktivno razmišljanje, sekularizam i istinski moral bez navodnika. Onima, pak, kojima je do malo selektivnijeg „morala” neka idu na jedno drugo mesto. Ili neko treće, takvih mesta ima dovoljno.

Investicija u e-novine stoga ima širi društveni značaj. Nije ovde reč o solidarnosti tzv. drugosrbijanskog soja, odnarodovanog i osektašenog u sve i svja mržnji, solidarnosti koja za cilj ima da na kratko obezbedi hleba redakciji ovih novina. Ne, njima i onako nema spasa jer su se uzeli u kolo protiv daleko nadmoćnijeg neprijatelja koji vreba sa svih strana. Dobrovoljni prilog na žirotekuće račune adresata jeste zapravo investicija u građanski aktivizam, u sebe kao mislećeg pojedinca. Kupovina savesti, ako hoćete, na jedan vrlo čestit i nimalo licemeran način. Na žalost retki su načini na koje običan čovek van svih formi političkog organizovanja, istupajući i zastupajući sebe kao pojedinca sa imenom i prezimenom, može javno da uloži energiju u neku Ideju. Ovo je jedan od takvih načina. Zato ću, čim završim pisanje ovog teksta, sići do najbližeg šaltera koji obavlja platni promet i investirati neku crkavicu u svoje Mišljenje. Biće to dugoročno gledano dobra investicija, kao i upisivanje Mlađinih akcija. Ne košta praktično ništa, a jednog dana se možda i isplati. Ako i e-novine, kao i onaj nesrećni NIS, neko ne pokloni ispod cene na milost i nemilost logici ruskog kapitala.