Дискусије - Форуми

+6 / -5 +1

Pusti me da ti kažem..

gobe
((Atalanta))

10. јануар 2010. у 17.34

Sjedni.

Ne tu .

Preko puta.

Moram te vidjeti.

Ne, ne prekidaj me.

Suti.

Pusti me da ti kažem

ono sto sam već trebala reci.

Kad trebaš doći, bojim se tvog dolaska.

Zbog nedolaska.

Jer,

ako kasnis samo pet minuta

srce mi je u dlanu

i moja me ljubav ili možda strah boli.

I zato ne smijem kasniti.

Već sutra može biti kasno.

A nisam ti još rekla,

kako i koliko te volim.

Volim te tijelom, pokretima, pogledom, dodirima, rijecima.

Volim te smijehom i suzama.

Volim te tugom i brigama.

Ne. Ne gledaj me zastraseno.

Ljubav, ma kakva bila:

neispunjena, sretna, lakomislena i povrsna

prava i zauvijek...

Boli.

Kad dolazim, pitam se cekas li me.

Bojim se da jednog dana više ne otvoris vrata.

Bojim se praznog stubista bez mirisa,

bez zvuka, svjetla. A nisam ti rekao:

najviše se bojim vremena koje ne ceka.

A ja kasnim. A volim te.

I sve sto si ti. Tvoje oci pitajuce.

Tvoj smjesak oprastajuci.

Tvoj korak ohrabrujuci.

Volim tvoju nesigurnost.

I moja je najcesca.

Bore na tvom licu i moje su.

I u tom trajanju ne znam da li sam učinio sve za tebe

ljubavi moja.

+6 / -6 0

gobe
((Atalanta))

10. јануар 2010. у 17.36

Povratak - Dobriša Cesarić

Ko zna (ah, niko, niko, ništa ne zna.

Krhko je znanje!)

Možda je pao trak istine u me,

A možda su sanje.

Još bi nam mogla desiti se ljubav,

Desiti – velim,

Ali ja ne znam da li da je želim,

Ili ne želim.

U moru života što vječito kipi,

Što vječito hlapi,

Stvaraju se opet, sastaju se opet

možda iste kapi –

I kad prođe vječnost zvjezdanijem putem,

Jedna vječnost pusta,

Mogla bi se opet u poljupcu naći

Neka ista usta.

+6 / -6 0

gobe
((Atalanta))

10. јануар 2010. у 17.53

Kada mi se ne da biti ovdje
zatvorim oči,
podignem zastavu s pola koplja,
napnem jedra pune dužine
ulovim dobar vjetar da me ponese.
I vrh svakog vala mora nemira
da pjena poškropi pramac što siječe pravac.
Tu ravnu crtu što me vodi u daljinu
da ponovo osjetim tišinu.
Kada na kraju putovanja
srce pomisli da sanja
obris obale gdje je ljubav žal
na kojem su otisci tvojih stopala.

+6 / -6 0

gobe
((Atalanta))

10. јануар 2010. у 17.58

Imam nebo bez sunca i oblaka,

noć bez zvijezda skrivenu pod vjeđama,

u dahu nimalo topline

jastuk prepun bdijenja i nemira.

Imam ruke bez moći zagrljaja

grudi tihe bez ikakva otkucaja

put kroz vrijeme prepun posrtaja

tužno breme svojih osjećaja.

Imam lice okupano suzama

dušu izrezanu brojnim ranama

usne raspukle od zadnjeg poljupca

život bez snova na svom putu odlaska.

+6 / -5 +1

gobe
((Atalanta))

10. јануар 2010. у 18.34

...

Kad jednom odem,

Mnogi će se pitati zašto.

I oni koji me zavolješe strasno,

I oni koji to shvatiše kasno,

I oni koji me zamrziše onako,

Tek da prazne živote ispune nekako,

Shvatit će da sam bio samo tren,

Čas njen, njihov, pa opet njen,

Da smo svi mi vremenska rupa

I da tako malo značimo svi skupa,

I da je sad kasno kad te nema,

Postati i njima prihvatljiva tema.

Koliko zalud potrošenih riječi,

I mojih prije i njihovih sada.

Malo je velikih kada se pada

U to obilje smeća i jada.

Svejedno, važno je znati otići

Jednako kao i do cilja stići,

Da prije neg' odeš možeš svima reći:

Gospodo, samo još ovo pa ću i ja leći,

Nema me zašto savjest peći.

+6 / -6 0

gobe
((Atalanta))

11. јануар 2010. у 13.45

strelac_strelac :), eee kako je lepo videti te opet ...
ako sam ja najbolja, šta ostaje za tebe onda? :)
i tebi pozdrav, veliki, veliki... <-I-> ... ;)

http://www.youtube.com/watch?v=kyaX2n5BCIg&feature=related

+6 / -6 0

gobe
((Atalanta))

11. јануар 2010. у 13.57

rizling, samo za tebe od mene!!! :)

Često dođemo u naš kafe.

Dal prijatelj drag il poznanik ti

Veselo je uvek tu.

Uz čašicu dve tajne nestanu sve

Našim pesmama budimo sne.

I zimski je dan dobro odmako znam

Kad je prestala muzika ta.

...

Sad vino je drug ko da vraća mi dug

Jer te hrabro zovem za sto.

Ko pesnik sam tih svaka reč mi je stih

Dal ljubav il san šta je to.

Al pričam ti već ko da poznam te vek

Ovaj je dan srećan za sve.

I hiljadu puta ti rekla si da

Zimska bajka nek počne za nas.

...

Kad kažem taj stih zimska ruža si ti

Sa setom pamtimo taj dan.

Zbog društva i nas često nađemo čas

Da svratimo u kafe naš.

Ja ponekad znam dođem i sedim sam

Ali kao da uvek ti si tu.

Jer vraća se sve pesma zima i sneg

Čuje se muzika ta.

+6 / -5 +1

gobe
((Atalanta))

11. јануар 2010. у 15.23

Postoji sigurno neko

Ko me jednom ubio

A zatim otišao

Na vrhovima prstiju

Ne narušivši svoj savršeni ples.

Zaboravio me položiti na krevet

I ostavio me da stojim

Svezana čvrsto

Na putu

Sa srcem zarobljenim kao i pre

S očima nalik

Na njihov odraz u vodi još čist.

Zaboravio izbrisati lepotu sveta

Oko mene

Zaboravio sklopiti moje oči gladne

I dopustio im tu pustu strast.

+6 / -6 0

gobe
((Atalanta))

11. јануар 2010. у 15.34

Esenciju živim, pjevam
ni vino ne blazim vodom,
Ja jurim s vjetrom u kosi
drugi se spoticu hodom...

Al„ dok ko munja sijevam
(sto zavist stvara u zlobnih)
pod zemlju me bljesak nosi
prepun nuspojava kobnih..

Zivot mali, al” samo moj
moje tuge, sreće, ceznje
lude misli, pcelica roj
ljubavi divlje i njezne..

Mijenjao nikad ga ne bih
za bitak dug, miran i tih...

+6 / -4 +2

rizling

13. јануар 2010. у 13.21

i u skoli nisam imao bolje ocene :)))) u VII osnovne , u knjizici sam imao SEST dvojki.

moji se nisu mnogo brinuli. već me tada pripremali, da idem preko grane. i evo zavrsi ovde, praveci vam drustvo :))))))

http://www.youtube.com/watch?v=0uCTJ7hkX-k

+5 / -4 +1

osmjeh

13. јануар 2010. у 18.40

„Gledala je kako se rasipaju raznobojne perlice i u trenu shvatila da ih nikada više neće moći sakupiti.

I poslednja se skotrljala niz njene grudi, ostavljajući trag negde duboko... Kao da je zaparala samu dušu.

Svaka je imala svoju boju, miris... svoje ime.

Svaku je volela na svoj način.

Sa svakom je imala igru, samo njima znanu. Nežno ih je dodirivala vrhovima prstiju, šaputala svoje tajne, utiskivala misli, pevušila želje...

Svakoj je poklanjala svoje snove, smeh, crvene usne.

U svaku ugradila delić svog srca. Titraje svoje tanane duše.

A one... Pomerale su se svaki čas, okretale, bockale je, ponekad se grubo zarivale u njenu meku, svilenkastu kožu. Otrpela bi svaki bol i gledala ih sa nežnošću i tugom istovremeno.

Jednog jutra, postala je svesna njihove hladnoće. Njihove bezbojnosti. Probudila se sa saznanjem da je i mirisa nestalo.

Jednim potezom prekinula je nit.”

+5 / -5 0

gobe
((Atalanta))

13. јануар 2010. у 18.51

„Covjek treba da se odrekne svega sto bi mogao da zavoli, jer su gubitak i razocarenje neizbjezni. Moramo se odreci ljubavi, da je ne izgubimo. Moramo unistiti svoju ljubav, da je ne uniste drugi. Moramo se odreci svakog vezivanja, zbog mogućeg zaljenja.”
Mesa Selimovic

+5 / -5 0

gobe
((Atalanta))

13. јануар 2010. у 18.53

„Četrdeset mi je godina, ružno doba: čovjek je još mlad da bi imao želja, a već star da ih ostvaruje. Šteta što nemam deset godina više pa bi me starost čuvala od pobuna ili deset godina manje pa bi mi bilo svejedno. Jer trideset godina je mladost, to sada mislim, kada sam se nepovratno udaljio od nje, mladost koja se ničega ne boji pa ni sebe.” Mesa Selimovic

+3 / -3 0

gobe
((Atalanta))

14. јануар 2010. у 14.19

...pa stvarno... :))))

http://www.youtube.com/watch?v=WGLrphFe-mM&feature=related

p.s. kad li će ova/j da potrosi mastiljavku, a?
nikako da skontam na koga je puko/la, na tebe ili mene :)))

Дискусије : Швајцарска

Teslio

Друштво

Информације

Забава

Остало