Imali smo, nismo znali šta smo imali :)
gobe
((Atalanta))
10. децембар 2009. у 19.25
...Jeli smo sladolede (rumenka), beli hleb i pravi margarin, pili kole koje su i tada bile pune secera ali nismo bili debeli i bolesni, valjda zato što smo smo se stalno igrali napolju...
Izlazili smo iz kuce ujutro i igrali se celi dan, sve dok se ne upale svetla na ulici, zmurke, klikera, partizana i Nemaca, kauboja i Indijanaca, tapke, bace i svega ostalog sto je samo decija masta bila u stanju da smisli...
Neretko, niko nije mogao da nas nadje po celi dan jer nismo imali mobilne telefone. I nikad nam nije bilo dosadno...
Provodili smo cele dane na velikom ili malom igralištu, na njivi, i u šumi sa roditeljima, na Drini praveci i negujući u svakom trenutku nova prijateljstva između nas. Zimi smo se spuštali niz padinu groblja u selu zaboravljajuci da nismo napravili kocnice. Nakon par padova, slomljenih prstiju i modrica, pocepanih cipela i pantalona ustajali smo rešavali problem, i nastavljali dalje dok nas mrak ne rastera. Roditelji su nam pričali bajke koje su sami izmišljali.
Mi nismo imali imaginarne prijatelje ni probleme sa koncentracijom u skoli.
Nisu nam davali tablete protiv hiperaktivnosti. Mi nismo imali skolskog policajca psihologa, ali smo ipak završili skole.
Nisu nam prodavali drogu ispred skole... poneko pivo ili vodka nisu bili viška. Nismo imali 99 kanala na televiziji (već samo dva RTS),
nismo imali video rekordere, surround sound, celularne telefone, kompjutere, Internet, chat rooms...
Padali smo sa drveca, znali se poseci na staklo, slomiti zub, nogu ili ruku , ali nasi roditelji nikada nisu isli na sud zbog toga..
Igrali smo se lukovima i strelama, pravili praćke i bacali petarde za Novu Godinu i sve smo to preziveli bez posledica!
Nismo imali problem sa zakonom, roditelji su bili često stroziji nego sam zakon!
Mi nismo provodili jedan vikend sa mamom, a jedan sa tatom. Mi smo imali slavu, rođendan, Bozic koji smo uvek provodili zajedno, evo i sada osećam miris Česnice ispod žrvnja, pečenog praseta i nemerljive radosti u jednoj kuci, i u jednoj porodici.
Imali smo slobodu, pravo na greške, uspeh i odgovornost.
I naucili smo da živimo s tim !
gobe
((Atalanta))
10. децембар 2009. у 19.29
...nisam ja napisala, ali jeste neko, ko je živeo nekada i odrastao kao ja, na istom mestu, u isto vreme..
bese mi simpaticno, pa zato „dovukoh” ovde... :)
Lav0408
(Profesor)
11. децембар 2009. у 14.12
Ja nisam jeo sladoled, osim na seoskom zboru(tur. vašaru), kao ni beli hleb - nego kukuruzni ili crni pšenčini, nisam pio šugavu i bolesnu koka-kolu, nisam imao ni TV, ni struju - nego lampu na gas(petrolej)...
Sve ostalo navedeno sam prošao i voleo bih opet kad bi se u to vreme reinkarnirao da zaboravim na ovaj bolesni luksuz i smrad.
Da, bliži se Božić i miris česnice, ali više ne ispod žrvnja.
Izumrle su i mlinovi - vodenice.
Umrlo je mnogo toga...
Cvetozar
12. децембар 2009. у 17.45
Jeo sam Somboled, bilo je lijepo i nije bilo krmećeg gripa, moja žena je učila da kuva, bila mala, ja bio mali, pa smo se sreli, itd, itd...
LoveLagoon
(amor / spajam srca)
13. децембар 2009. у 10.24
cmok, cipiripi i smoki od jagode, e to je moja devojka (danas žena) obozavala (ceo dzeparac sam na te slatkise u piljarnici potrosio) :) u nasem kraju je bio jedan parkic i taj parkic je imao jedno veliko drvo, tu su se sva deca iz kraja skupljala (igrali smo se suge i zmurke, klikere i.t.d.) u glavnom nam nikad nije bilo dosadno i po ceo dan nas nije bilo kuci (kao i u ovom tekstu navedeno) nema veze da li zima ili leto, nasi roditelji su bili najmirniji na ovom svetu i ako niko živi nije mogao ponekad da nas nadje. sada kada prođem pored tog drveta čini mi se jako malo i kao da je tuzno...niko se ne igra oko njega...ja sam porastao a neki drugi klinci vole neke druge stvari :(
bilancia
13. децембар 2009. у 11.47
Mnogo lijepo napisano, bila su to sretna vremena, ali nisu kriva nasa dijeca sto rastu u nekom drugom vremenu mislim da bih i oni bili mnogo srećniji kad bih imali tu slobodu koju smo mi imali.Vremena su se promijenila i sve vise vreba opasnosti po njih, ja nebih smjela moju dijecu pustiti same da idu na Drinu da se kupaju iako su odlicni plivaci a ja sam upravo na toj brzoj i hladnoj rijeci naucila plivati i po kozna koji put preci na drugu obalu Drine sa mojim drugovima.
