Beograd-Podgorica, nikad gore

desk - 06. decembar 2009. u 08.56

Odnosi Srbije i Crne Gore su na najnižem mogućem nivou i odslikavaju odnose dveju političkih elita koje trenutno vladaju, ocenio je lider crnogorske opozicione stranke Pokret za promene Nebojša Medojević.

U intervju za „Blic nedelje”, Medojević je rekao da nakon sticanja nezavisnosti Crne Gore, ni srpske ni crnogorske političke elite nisu želele da uspostave korektne međudržavne odnose koji odgovaraju potrebama građana, privrede i strateškim interesima obe države u regionu. „Odmah nakon proglašenja nezavisnosti, Vlada Srbije nije pokazivala interes da s Vladom Crne Gore otpočne dijalog o međudržavnim odnosima. Isto tako, režim u Podgorici je nastavio predreferendumsku kampanju predstavljajući Srbiju kao stalnu latentnu opasnost po nacionalne interese Crne Gore”, kazao je on.

„Predstavljajući kroz propagandu državu Srbiju kao pretnju nezavisnosti i suverenosti Crne Gore i Bošnjacima i muslimanima i Albancima u Crnoj Gori, Đukanović je strahu od Srbije osigurao političku podršku manjina, bez obzira što se konstanto ponavljaju ocene manjina da je njihov status u Crnoj Gori nezadovoljavajući. Zbog svog dnevnopolitičkog interesa i golog očuvanja vlasti, režim u Podgorici stalno obnavlja provokacije prema Srbiji, računajući na reakciju zvaničnog Beograda. Time se stvara atmosfera sukoba, pa se i odnosi nalaze na neprihvatljivo niskom nivou. Vlast stalno javno ističe kako želi najbolje moguće odnose sa Srbijom, ali u praksi na bilateralnom nivou povlači poteze kao da se radi o neprijateljskoj državi i potencijalnom agresoru. Stalna napetost i problemi u odnosima su osnova političkog koncepta aktuelnog režima u Podgorici. Cenu ovakve politike plaćaju privreda i građani, koji imaju ozbiljnih problema u ostvarivanju svojih prava i rešavanju životnih pitanja, kao što su zaposlenje, lečenje, studiranje, investicije, poslovanje i slično”, precizirao je Medojević.

On je trenutnu situaciju u Crnoj Gori opisao kao „tešku i rizičnu”: „Na vlasti imamo nedemokratsku političku strukturu koja je povezana s organizovanim kriminalom i koja kontroliše sve institucije države. Dugogodišnja kohabitacija vrha države i mafije dovela je do potpune atrofije institucija zaduženih za sprovođenje zakona, posebno kada su u pitanju interesi određenog broja pripadnika vrha piramide moći. Najmoćniji političari, biznismeni i mafijaši su pod istragama i optužbama pravosuđa više država i samim tim raste njihova životna zainteresovanost za opstanak na vlasti po svaku cenu. Zato su u Crnoj Gori, na političkoj i javnoj sceni uporedo sa političkim partijama i bezbednosne agencije, državna uprava i mafija, pa su šanse opozicije da pobedi režim na nameštenim i nedemokratskim izborima minimalne. Režim ne sme da sprovede neophodne reforme u ekonomiji jer bi se ugrozili njihovi privatni i poslovni monopoli, ne može da sprovede reforme policije, tužilaštva i sudova jer bi se vrh režima našao pod udarom tih institucija.”

Na pitanje koliko su povezani kriminali krugovi Srbije i Crne Gore, Medojević je rekao: „Koliko su loši odnosi između naše dve vlade, odnosi između mafija su idealni. Crna Gora je pod upravom Đukanovića postala platforma za slobodno delovanje svih balkanskih mafija. To je brzo rezultiralo eksplozivnim razvojem i jačanjem ove balkanske konfederacije organizovanog kriminala koja je konačno dobila državu, u kojoj joj logističku podršku pružaju državni organi, policija, državna bezbednost, carina, banke, aviokompanije, mediji, diplomatska mreža. To je večiti san mafije. Ovaj razvoj balkanske mafije skrenuo je pažnju bezbednosnim agencijama SAD, mnogih zemalja EU, ali i Srbije i Hrvatske. Ova balkanska konfederacija je postala toliko moćna, da je počela da preti stabilnosti i bezbednosti država u regionu. To je uočila i EU i efikasnost borbe protiv mafije i korupcije u vrhovima vlasti i institucijama zaduženim za borbu protiv mafije postala je najvažniji zahtev za države regiona koje žela da postanu deo EU. U tom pogledu Srbija i Hrvatska već pokazuju konkretne rezultate. Samo Crne Gora ostaje oaza za skrivanje i nesmetano delovanje balkanskih mafijaša i to mora da se promeni odmah. U suprotnom, očekuje nas politička, ekonomska i socijalna agonija s rizikom od sukoba.”