Odlično, sve čestitke ogranizacionom komitetu i Oskaru Frajzingeru i neka ga Bog cuva, jer posle ovoga, možda ga ceka sudbina Tea Van Goga.

I onda se desi narod :-)
---------------------------------------------------

i onda se desi narodnjacka neprosvecenost, plemenska mentalna ogranicenost, autoritarno ludilo i za kraj verovatno totalno pomracenje uma...

posledice ovakve blentave i nadasve iracionalne odluke ch svrstavaju u zemlje niskog „gradjanskog” morala i opste prosvecenosti...

danas se raduju narodnjacki nacionalsovinisti, patriJote, neprijatelji ljudskih prava i sloboda, i ostale pratece bitange ljudskog roda...

i kao sto rece jedan nas cuveni pisac, Danilo Kis, šta je to nacionalista:

„To je kukavica koja ne želi da prizna svoj kukavičluk; ubica koji potiskuje svoju naklonost ka ubistvu, nemoćan sasvim da je priguši a koji se, ipak, ne usuđuje da ubije, osim iz potaje ili u anonimnosti gomile; nezadovoljnik koji se ne usuđuje da se pobuni iz straha od konsekvenci svoje pobune”

O nacionalizmu
Danilo Kiš
21.07.1974.
Nacionalizam je, pre svega, paranoja. Kolektivna i pojedinačna paranoja. Kao kolektivna paranoja, ona je posledica zavisti i straha, a iznad svega posledica gubljenja individualne svesti; te prema tome, kolektivna paranoja i nije ništa drugo od zbir individualnih paranoja doveden do paroksizma. Ako pojedinac, u okviru društvenog projekta, nije u stanju da se „izrazi”, ili zato što mu taj društveni projekt ne ide na ruku, ne stimuliše ga kao individuu, ili ga sprečava kao individuu, što će reći ne daje mu da dođe do svog entiteta, on je primoran da svoj entitet traži izvan identiteta i izvan tzv. društvene strukture. Tako on postaje pripadnik jedne slobodnozidarske skupine koja postavlja sebi, bar na izgled, za zadatak i cilj probleme epohalne važnosti: opstanak i prestiž nacije, ili nacija, očuvanje tradicije i nacionalnih svetinja, folklornih, filozofskih, etičkih, književnih itd.

Sa teretom takve, tajne, polujavne ili javne misije, N. N. postaje čovek akcije, narodni tribun, privid individuuma. Kad smo ga već sveli na tu meru, na njegovu pravu meru, pošto smo ga izdvojili iz krda, i skinuli ga sa slobodnozidarske lože, u koju se on sam smestio, ili gde su ga drugi smestili, imamo pred sobom individuum bez individualnosti, nacionalistu, rođaka Žila. To je onaj Sartrov Žil, koji je porodična i društvena nula, čija je jedina osobina da ume da prebledi na pomenu jedne jedine teme: Engleza. To bledilo, to drhtanje, ta njegova „tajna” da ume da prebledi na pomen Engleza, to je jedino njegovo društveno biće i to ga čini značajnim, postojećim: nemojte pred njim pominjati engleski čaj, jer će vam svi za stolom početi namigivati, davaće vam znake rukama i nogama, jer Žil je osetljiv na Engleze, zaboga, pa to svi znaju, Žil mrzi Engleze (a voli svoje, Francuze), jednom rečju, Žil je ličnost, on postaje ličnost zahvaljujući engleskom čaju. Ovaj i ovakav portret, primenljiv na sve nacionaliste, može se slobodno, a po ovoj shemi, razviti do kraja: nacionalista je, po pravilu, kao društveno biće, i kao pojedinac, podjednako ništavan. Izvan ovog opredeljenja, on je nula. On je zapostavio porodicu, posao (uglavnom činovnički), literaturu (ako je pisac), društvene funkcije, jer su one suviše sitne u odnosu na njegov mesijanizam. Treba li reći da je on, po opredeljenju, asketa, potencijalni borac, koji čeka svoj čas.

Nacionalizam je, da parafraziram Sartrov stav o antisemitizmu, potpun i slobodan izbor, globalan stav koji čovek prihvata ne samo prema drugim nacijama, nego i prema čoveku uopšte, prema istoriji i društvu, to je istovremeno strast i koncepcija sveta. Nacionalista je, po definiciji, ignorant. Nacionalizam je, dakle, linija manjeg otpora, komocija. Nacionalisti je lako, on zna, ili misli da zna, svoje vrednosti, svoje, što će reći nacionalne, što će reći vrednosti nacije kojoj pripada, etičke i političke, a za ostale se ne interesuje, ne interesuju ga, pakao to su drugi (druge nacije, drugo pleme). Njih ne treba ni proveravati. Nacionalista u drugima vidi isključivo sebe - nacionaliste. Pozicija, rekosmo li, komotna. Strah i zavist. Opredeljenje, angažovanje, koje ne iziskuje truda. Ne samo pakao to su drugi, u okviru nacionalnog ključa naravno, nego i: sve što nije moje (srpsko, hrvatsko, francusko...) to mi je strano. Nacionalizam je ideologija banalnosti. Nacionalizam je, uz to, ne samo po etimološkom značenju, još poslednja ideologija i demagogija koja se obraća narodu.

Pisci to najbolje znaju. Stoga je pod sumnjom nacionalizma svaki pisac koji deklarativno izjavljuje da piše „iz naroda i za narod”, koji svoj individualni glas, tobože potčinjava višim nacionalnim interesima. Nacionalizam je kič: u srpskohrvatskoj varijanti, borba za prevlast oko nacionalnog porekla LICITARSKOG SRCA. Nacionalista, u principu, ne zna ni jedan jezik, niti tzv. varijante, ne poznaje druge kulture (ne tiču ga se). Ali stvar nije tako prosta. Ako zna neki jezik, što će reći da kao intelektualac ima uvid u kulturno nasleđe neke druge nacije, velike ili male, to mu znanje služi samo tome da uspostavlja analogije, na štetu onih drugih, naravno. Kič i folklor, folklorni kič, ako vam se tako više sviđa, nisu ništa drugo do kamuflirani nacionalizam, plodno polje nacionalističke ideologije. Zamah folklorizma, kod nas i u svetu, nije antropološke prirode, nego nacionalističke. Insistiranje na famoznom couleur locale takođe je, ako je izvan umetničkog konteksta (što će reći ako nije u službi umetničke istine), jedan od vidova nacionalizma, prikrivenog.

Nacionalizam je, dakle, prevashodno negativitet, nacionalizam je negativna kategorija duha, jer nacionalizam živi na poricanju i od poricanja. Mi nismo ono što su oni. Mi smo pozitivan pol, oni negativan. Naše vrednosti, nacionalne, nacionalističke, imaju funkciju tek u odnosu na nacionalizam onih drugih: mi jesmo nacionalisti, ali oni su to još i više; mi koljemo (kad se mora), ali oni još i više; mi smo pijanci, oni alkoholičari; naša istorija je ispravna samo u odnosu na njihovu, naš je jezik čist samo u odnosu na njihov. Nacionalizam živi od relativizma. Ne postoje opšte vrednosti, estetičke, etičke itd. Postoje samo relativne. I u tom smislu, u prvom redu, nacionalizam jeste nazadnjaštvo. Treba biti bolji samo od svoga brata ili polubrata, ostalo me se i ne tiče. To je ono što smo nazvali strah. Ostali čak imaju pravo da nas dostignu, da nas prestignu, to nas se ne tiče. Ciljevi nacionalizma uvek su dostižni ciljevi, dostižni jer su skromni, skromni jer su podli. Ne skače se, ne baca se kamena s ramena, da bi se dostigao svoj sopstveni maksimum, nego da bi se nadigrali oni, jedini, slični, a tako različni, zbog kojih je igra započeta. Nacionalista se, rekosmo, ne boji nikog, osim svoga brata. Ali od njega se boji strahom egzistencijalnim, patološkim; pobeda izabranog neprijatelja jeste njegov apsolutni poraz, ukidanje njegovog bića. Pošto je strašljivac i nikogović, nacionalista ne ističe sebi više ciljeve. Pobeda nad izabranim neprijateljem, onim drugim, jeste apsolutna pobeda. Stoga je nacionalizam ideja beznađa, ideologija mogućne pobede, zagarantovana pobeda, poraz nikad konačan. Nacionalista se ne boji nikoga, „nikog do boga”, a njegov bog jeste bog po njegovoj meri, bledi rođak Žil, negde za nekim drugim stolom, njegov brat rođeni, isto toliko nemoćan koliko i on sam, „ponos porodice”, porodični entitet, svesni i organizovani deo porodice i nacije - bledi rođak Džim. Rekli smo, dakle, biti nacionalista znači biti individuum bez obaveze.

„To je kukavica koja ne želi da prizna svoj kukavičluk; ubica koji potiskuje svoju naklonost ka ubistvu, nemoćan sasvim da je priguši a koji se, ipak, ne usuđuje da ubije, osim iz potaje ili u anonimnosti gomile; nezadovoljnik koji se ne usuđuje da se pobuni iz straha od konsekvenci svoje pobune” - slika i prilika citiranog Sartrovog antisemite. I odakle, pitamo se, taj kukavičluk, to opredeljenje, taj zamah nacionalizma u naše doba? Pritisnut ideologijama, na marginama društvenih kretanja, zbijen i izgubljen među konfrontiranim ideologijama, nedorastao individualnoj pobuni, jer mu je ona uskraćena, individuum se našao u procepu, u praznini, ne učestvuje u društvenom životu a društveno biće, individualista a individualnost mu uskraćena u ime ideologije, i šta mu preostaje drugo nego da svoje društveno biće traži drugde? Nacionalista je refulirani individualista, nacionalizam je refulirani (kolektivni) izraz tog i takvog individualizma, ideologija i antiideologija...

(1973)

Po-etika, knjiga druga, 1974. (intervjui)

Lol, slinavijaneru, jasno je meni da biste ti i ona tvoja levo-liberalna buranija najradije da menjate narod.

Ali eto, preostalo ti je samo da crkneš od muke...

Leonidianer, čitam te odavno i skidam kapu...
Stvarno ste sirokogrud i kosmopolitanac. Humane vrline kod vas su kao zvezde na nebu.

steta :(

leonidianer
...

Kakve veze ima ova zabrana gradnje minareta sa ljudskim pravima?

Holandija postaje prva novomuslimanska zemlja u Evropi,posle nje francuzi i tako dalje...

Europas Rechtsparteien applaudieren der Schweiz

Ermutigt durch das Schweizer Abstimmungsresultat wollen mehrere Parteien – vor allem in Österreich und den Niederlanden – ebenfalls Minarette verbieten lassen.
«Super-Nachricht»: Geert Wilders, Chef der holländischen Partei für Freiheit.

«Super-Nachricht»: Geert Wilders, Chef der holländischen Partei für Freiheit.
Bild: Keystone

Rechtsgerichtete Parteien im Ausland haben das deutliche Nein des Schweizer Stimmvolks gegen Minarette begrüsst. Aus Italien kam Lob von der an der rechtsgerichteten Regierung beteiligten Lega Nord. «Aus der Schweiz kommt ein klares Zeichen: ja zu Kirchtürmen, nein zu Minaretten», sagte Reformminister Roberto Calderoni von der Lega am Sonntag der Nachrichtenagentur ANSA. Italien müsse sich die Schweiz in dieser Frage zum Vorbild nehmen: Die Schweizer und Schweizerinnen hätten die Islamisten «ausgebremst», sagte Calderoni. Lega-Senator und Vize-Minister für Infrastruktur Roberto Castelli forderte sogar, dass künftig die italienische Flagge ein christliches Kreuz zeigen solle.

In Österreich wurde umgehend wieder die Forderung nach einem Minarett-Verbot laut. FPÖ-Parteichef Christian Strache sagte der Nachrichtenagentur APA, das Schweizer Votum sei «ein klares Zeichen gegen den radikalen Islamismus» und forderte ein Bauverbot.

Kärnten hat Minarette bereits verboten

Der Generalsekretär der BZÖ-Partei des verstorbenen Kärtner Landeshauptmannes Jörg Haider, Martin Strutz, sagte, das Schweizer Ergebnis belege «ganz klar, dass in der Bevölkerung Minarette nicht gewünscht sind». Strutz forderte auch für Österreich ein Bauverbot. Haiders Nachfolger als Landeshauptmann, Gerhard Dörfler (BZÖ), sieht im Votum das vor zwei Jahren in Kärten beschlossene Bauverbot für Minarette bestätigt. Religionsfreiheit dürfe nicht so weit gehen, «dass nicht-christliche Religionsbauwerke (...) errichtet werden», sagte er der APA.

Auch die Niederländer sollen bald über ein Minarett-Verbot abstimmen können - geht es nach dem Willen des Chefs der Partei für Freiheit (PVV) Geert Wilders. Der Rechtspopulist und Islamgegner bezeichnete gegenüber dem Tessiner Radio RSI das Minarett-Verbot als «Super-Nachricht».

Sieg des Volkes über die «Elite»

Wilders deutete das Ergebnis dahingehend, dass die Regierungen in Europa nicht auf Volkesstimme hören wollten. Er wolle nun in den Niederlanden ebenfalls eine Volksabstimmung auf den Weg bringen. Sollte die Regierung sich dagegen stemmen, werde seine Partei eine Anti-Minarett-Gesetz im Parlament einbringen.

Auch der rechtsextreme französische Front national zeigte sich zufrieden mit dem «sehr deutlichen Sieg» des Volkes über die «Elite», wie einer Stellungnahme von Front-National-Vizepräsidentin Marie Le Pen auf der Website der Partei zu entnehmen ist.

Frankreich: Sympatien auch im Regierungslager

Auch in der Partei des französischen Präsidenten Nicolas Sarkozy, der rechten UMP, gibt es Sympathien für ein Minarett-Verbot. Gegenüber dem Pariser Radiosender RTL sagte UMP-Generalsekretär Xavier Bertrand am Sonntag: «Ich bin mir nicht sicher, dass es unbedingt Minarette braucht, um in Frankreich den Islam auszuüben.»

Er «bevorzuge es, dass es in Frankreich offizielle, anerkannte Religionsstätten gibt, damit man einen französischen Islam hat statt einer religiösen Praxis in verborgenen Stätten», sagte Betrand und fügte hinzu: «Braucht es unbedingt Minarette, um das zu machen? Ich bin mir nicht sicher.»

Jedan mali narod je danas dokazao svoju velicinu! Bravo u nadi da će
i ostali evropski narodi otvoriti oci! Sada su na potezu Francuska,
Holandija, Nemacka...Ako već nije prekasno!

hej ljudi i ja pozdravljam ovu odluku mislim da ga ovi preteruju sa ovim siljcima i na svako cose ali dali može neko reci šta bi evropa i svet uradili nama da mi zabranimo u srbiji ili republici srpskoj pa sve bi nas preselili u hag ali šta je tu je ali sad tek vide zapadnjaci gde su napravili grešku sa muslimanima pre par godina svima su delili državljanstva skoro svi turci imaju njine pasose pa ti sad vidi ima da im bude kao nama sa siptarima prelazili su iz albanije kako su hteli pa ubrzo bili vecina itd. samo svaka cast svajcarcima njemci nema šta da brane oni imaju raketni sistem svuda naprimer u Sindelfingenu preko puta mercedesa prava dzamija kao u sred zenice travnka itd

leonidianer
...

Kakve veze ima ova zabrana gradnje minareta sa ljudskim pravima?
-----------------------------------------------------------------

ekstremna desnicarska partija koja je pokrenula inicijativu za zabranu je u svom biću izrazito antidemokratskog karaktera i kao takva sustinski neprijatelj i diskriminator ljudskih prava i sloboda...

secam se čak jednog plakata svajcarske narodnjacke stanke sa natpisom „wozu menschenrechte”...

eto, pitali narod, narod rekao NE, Demokratija...

Bre, šta da vam kažem, pitao se narod, narod nije hteo da dozvoli minarete...Ovo je njihova zemlja, imaju prava da rade šta hoće...ipak smo mi kod njih...

Nemam ništa protiv islama ( ništa efikasno :P ):) shala, ali znajuci mentalitet raznih predstavnika raznih naroda islamske veroispovesti, strah me da bi minareti bili uvertira.

Ipak živimo u modernom dobu, i modernom drustvu, tako da minareti bi bili jedan korak unazad...ima vise minareta u ch, nego crkava u turskoj, tako da...:) svakom svoje...sad bi mi u srbiji mogli izglasamo za to da ni kod nas nema minareta...mada me zanima kako bi se oglasila eu:)))

U Svakom slučaju, idemo dalje da sacuvamo i zadržimo ovu zemlju svako koliko može, i da je učinimo boljom, hteli mi ili ne, ovde živimo...:)

Pozz Mare

mislim da je narod uplaseno odsekao mali prst na ne bi morao amutirati ruku od ramena.

Obzirom da sam video dosta muslimana u svajcarskoj, koji su sa raznih strana sveta, mogu da kažem, da je strah zaista bio opravdan, i da je narod (gradjani) odgovorio onako kako se oseca...narod se plasi svega sto bi islam mogao doneti, i ovi izbori pokazuju konzervativnost naroda, sto doduse i nije tako loše...ipak mora da postoji neka ravnoteza...a i zaista se prijatnije osecam ovako, neko da se setam pored raznih dzamija sa minaretima, i da čujem poziv na molitvu, preko razglasa...

Bio sam u muslimanskim zemljama...Turska, Kurdistan, Malezija, Bosna, egipat, Emirati, itd itd...ali to je okey kod njih, da ima dzamija, vecina su...ovde bi to bilo manje okey, jer su minareti simbolicna crta koju narod nije zeleo da predje...

Eto, svako može da se moli , nema nikakvih problema, ali NE minaretima...

Pozz Mare

http://www.financial-spread-betting.com/images/stock-manipulation.jpg

i odgovarajuca pesma :

http://www.youtube.com/watch?v=KgGQ96OQX2I