Јубилеј чега? Бивше општине? Раскола? Мржње? Проневере црквеног новца? Антиправославног учења и болесног понашања?
Заменик Патријарха СПЦ Владика Амфилохије о Драшку:
Узвишен је призив који нам Бог додељује, но болна је чињеница, да један део наше Цркве одн. бивша Црквена општина Свете Тројице у Цириху одвојила се од пуноће светосавске Српске православне цркве. Каква је Ваша порука, с обзиром да сте јуче на беседи, рекли да је сваки раскол болан и страшна рана на телу цркве?
Давно је речено да се грех раскола не може опрати ни мученичком крвљу. Страшна ријеч, на коју ми увијек подсјећамо и себе и друге. Наша Црква је имала благослов Божији да је кроз вијекове сачувала јединство иако је имала велике невоље и велика страдања, велике диобе што се тиче држава у којима је имала мисију, диобе у власти и идеологијама. Међутим, Црква је успјела да очува своје јединство. Први пут у нашој Цркви појавио се раскол у вријеме комунизма 1963. године. На жалост, то је било једно тегобно вријеме и у земљи и у расејању, вријеме једног насиља које је и довело до тога раскола. Међутим, благодарећи нашем свјатјејшем Патријарху Г. Павлу, нашем Сабору, али благодарећи и мудрости и смирењу ондашњег митрополита новограчаничког Г. Иринеја, Господ је дао, молитвама Светога Саве, да се наша Црква поново уједини и да се превазиђе тај раскол. Додуше, још увијек постоје неке мале групице у Америци и Аустралији, а ево нажалост и овдје гдје нико не би очекивао, и овдје код вас у Швајцарској има људи који су по своме незнању, не по знању, него по незнању и злоумљу негога ко их је у том правцу упутио, у овом тренутку издвојили из јединства епархије средњоевропске, а тиме из јединства наше помјесне цркве а тиме и из јединства Свете цркве православне. Нажалост, ја морам да поменем да на челу тога раскола у овом тренутку је мој школски друг, бивши свештеник швајцарски, који је много труда уложио. То нико њему не пориче, нити спори. Он је основао прву Црквену општину у Швајцарској, баш овдје у Берну гдје је студирао, и он се много потрудио. Само постоји опасност да личи, по народски речено, на ону краву која је дала доста млијека, па онда ногом просула све. Надам се да ће га Бог уразумити, да престане са једним таквим расколничким дјеловањем. Ми смо га и звали, преко свештеника, да он дође и да буде заједно са нама и да учествује у обиљежавању 40. годишњице организованог присуства Српске цркве у Швајцарској и парохије коју је он оснивао. И то би било најприродније да он дође, а ја се Богу молим да ће он то и урадити што скорије. Било би то боље за његово спасење, наравно увјерен сам да ће и народ који је сада у овом тренутку збуњен, полако да схвати да то никоме добра не доноси. Нити спасења њима, то разарање нема никаквог разлога, јер нити ко гони њега, нити те људе, једноставно само призивам да се они врате у окриље и поредак Цркве. Црква без јединства није Црква. Јединство Цркве је у њеној природи, јединство Цркве је у природи сваке епископије, јединство Цркве је у природи сваке парохије. Према томе и ти који су се у овом тренутку мало издвојили, ја сам увјерен, веома брзо ће вратити се у поредак Цркве. А молим се Богу, да се и мој школски друг Драшко Тодоровић смири пред Богом и пред савјешћу и пред оним што је до сада овдје створио, да не изгуби све оно што је урадио, губећи јединство у Цркви, губећи тиме и свој образ и своје спасење.
http://www.spcobern.ch/cp/index.php?option=com_content&task=view&id=98&Itemid=1
