Сваки пораз или неуспех Томислава Николића ће бити наш народни пораз и неуспех, а успех овог одвратног издајничког, квислиншког и марионетског режима. Свака победа данас (не мислим на евентуалну изборну победу) или успех Томислава Николића ће бити наша, народна победа и успех, а пораз и неуспех овог одвратног издајничког, квислиншког и марионетског режима.
Стога су огавни и одурни поступци неких медија, неких странака и неких личности. Поступци Б92, РТС, Блица, Политике, ДС, ЛДП, ЛСВ, СРС, Драгана Ђиласа, Јелене Триван, Ненада Чанка, Чедомира Јовановића, Зорана Станковића, Драгољуба Мићуновића, Мирослава Гавриловића и других. Гађење изазивају речи Драгана Ђиласа у „Кажипрсту” Б92, прилози те телевизије о болници у којој лежи Николић, те ставови министра здравља. Све те изјаве заједно инсинуирају да би Николића на силу требало сместити у неку другу болницу и на силу му давати терапију. Па тако нешто није радио ни режим Слободана Милошевића, а било је доста штрајкова глађу. Милошевић је аболирао Драшковиће у јулу 1993. године, после дипломатске интервенције, али и због штрајка глађу Драшковића и људи на Тргу Републике. Једноставно, Милошевић је морао да попусти и да дозволи да буде поражен. За разлику од њега Борис Тадић неће да попусти и неће да буде поражен. Борис Тадић ће радије да види Томислава Николића у гробу за Васкрс 2011. него да распише изборе на којима ће бити потучен. Борис Тадић ће радије да види Томислава Николића у гробу на Велики петак него да Србији да прилику да се извуче из агоније до које ју је довео његов режим. Данас 2011. године дошли смо до апсурда, до велеобрта, до тога да је режим Бориса Тадића гори од режима Слободана Милошевића. Да је Борис Тадић гори аутократа него Милошевић. Да је жута банда, много гора банда од оне црвене. Ко је пре 20 година могао то превидети? Нико. Демократска странка је направила пун круг за 20 година и 2011. године постала гора од СПС из 1991. године.
Да ситуација није трагична, смех би изазвале речи Мирослава Гавриловића да штрајк глађу није хришћански. Тај исти Гавриловић нити било ко из СПЦ није то исто рекао и владици Филарету када је штрајковао глађу пре неколико година. Смех би изазвала и изјава европског комесара Штефана Филеа да штрајк Николића није европски. Када је Драшковић штрајковао глађу, то је било и светски и европски, и са њим се солидарисало пола Европе.
Поводом ове две изјаве намећу се питања режиму, Гавриловићу и Филеу, да ли је хришћански и европски да Србија умире од глади, да нико више не може да живи нормално, да је Србија раскомадана држава, да је стандард нижи него у Албанији, да је храна најскупља у Европи? То је по режиму, Гавриловићу и Филеу сасвим хришћански и европски, а штрајк жеђу и глађу Николића није?
Није наодмет пред Васкрс сетити се речи Исуса Христа о лицемерима :
„Тешко вама, (...) фарисеји, лицемери, што затварате царство небеско од људи; јер ви не улазите нити дате да улазе који би хтели”.
„Тешко вама (...) фарисеји, лицемери, што једете куће удовичке, и лажно се Богу молите дуго; зато ћете већма бити осуђени”.
„Тешко вама (...) фарисеји, лицемери, што чистите споља чашу и зделу а изнутра су пуне грабежа и неправде”.
„Тешко вама, (...) фарисеји, лицемери, што сте као окречени гробови, који се споља виде лепи а унутра су пуни костију мртвачких и сваке нечистоте”.
„Тако и ви споља се показујете људима праведни, а изнутра сте пуни лицемерја и безакоња”:
Кад већ говоримо о штрајку глађу, присетимо се неких догађаја.
ЕВРОПСКИ ШТРАЈКОВИ Добрица Ћосић је смењен 1. јуна 1993. године са места председника СРЈ. Сутрадан се у Савезној скупштини догодио инцидент када је посланик СРС, бивши боксер, „четнички војвода” Бранислав Вакић нокаутирао потпредседника СПО, Михаила Марковића. Више хиљада грађана се тим поводом окупило испред скупштине да протестује против тога. Грађани су каменовали скупштину, у шта сам се и сам уверио на лицу места. Интервенција полиције је била немилосрдна, као никад до тада. У сукобима је погинуо полицајац Милорад Николић, повређено је много људи а ухапшено је више од сто особа, међу којима и Вук и Даница Драшковић, који су брутално испребијани. После затворске болнице, пребачени су на Неурохируршку клинику. Ови догађаји су изазвали пажњу међународне јавности.
[B]У болници је Драшковића посетио и Патријарх Павле, али му није досолио рану изјавом да је нехришћански штрајковати глађу. Грчки премијер Константин Мицотакис се писмом обратио Милошевићу. Ослобађање брачног пара Драшковић су тражили Клинтон, Јељцин, Мејџор, Ћосић и други. Тадашњи портпарол СПС, Ивица Дачић је дао саркастичну изјаву да брачни пар Драшковић има бољу медицинску негу од остатка становништва у Србији. Данас је шеф СПС Дачић извукао поуке и са уважавањем говори и садашњем лидеру најјаче опозиционе странке. Посебне напоре уложио је брачни пар Митеран. Сама госпођа Митеран је посетила Драшковића. Првог јула Вук Драшковић је ступио у штрајк глађу. У штрајк глађу на Тргу Републике је 2. јула ступило и педесетак функционера СПО. Једини штрајкач који није био из СПО је био писац ових редова.
Штрајковали смо до 8. јула, до победе, када се сазнала вест да ће Милошевић сутрадан аболирати Драшковиће. Милошевић је указом то и учинио. Тадићу не пада на памет да аболира Николића тако што ће аболирати Србију и расписати изборе.
Пре тога, још 1991. неко време су у Скупштини Србије глађу штрајковали посланици СПО. Пре неколико година на граници Србије и Црне горе штрајковао је и владика Филарет.
http://standard.rs/vesti/36-politika/7128-neboja-bakarec-voleli-ga-ili-ne-ali-nikoliev-poraz-bio-bi-i-na-na... -.html
Чули смо ДС и остале „демократе” и „хуманитарце” како пљују по Николићу, а лицемери су уважавали кад су њихови штрајкали глађу и добијали подршку од запада. Милошевић се показао хуман и удовољио Драшковићу и осталим „демократама” кад су штрајкали глађу, а сад пљују и лажу како није се штрајковало глађу за време Милошевића.
Нехумано понашање власти и ЕУ уопште запада према Николићу и Србији је очигледно. Ово иде ка револуцији у Србији, или је неко наиван и мисли да ће Тадић расписати изборе и постати хуман као Милошевић што је учинио „демократама” кад су штрајковали глађу?
