Kako koliko je velik? Pa onoliko koliko ga uberes. Mi smo bili danas popodne i ubrali smo neke manje grane, oko 70cm. Blizu su neke kuce pa smo se bojali da nam ne zovu policiju hahahha.
Pošto je Badnjak tako mali, mogla bih ga i u rerni prosusiti prije gorenja, ali neću tu sprdnju praviti.Ovo nam je prva godina ovako mali Badnjak da imamo.

Anci, da ti bude još teze pala je i Dinastija. Kore su gotove, sad će i fil. Njam!

Na kraju mi ni Mr Bean nije bio ravan. Djeca su se probudila vicuci „Hristos se rodi”. Bila sam vrlo zadovoljna sto to pravilno izgovaraju, pa i nisam insistirala na objašnjenju da se to tek sjutra kaže.Posle posla sam pokupila djecu iz skole. Bilo je nekih -12 sa vjetrom.Pošto su ujutru unijeli Badnjak sad ga je trebalo iznijeti da se nalozi. Pripremim ja papira i upaljac, razgrnem snijeg iza kuce, nađemkao zavjetrinu. Djecaci zuje oko kuce za badnjakom, svuda se listovi razleprsali. Stavim ja novinu, pa Badnjak, pa jednu cjepanicu da to drzi da vjetar ne oduva. Al oćeš, lete papiri a ni upaljac neće ljudski da okrese. Ovaj stariji me pita dok onako sagnuta iz stotok puta pokusavam da upalim: „Mama jel ti pusis?” „Ma otkud pusim, šta ti to pada na pamet, znaš fino da ne pusim” „Pa otkud ti onda upaljac?” Nisam bas bila raspoložena za edukaciju u tom momentu, pokusah da upalim lisce ali neće ni ono, papir se upali pomalo gori i ugasi se. Na kraju se i upaljac pokvari. Onda meni sine ideja. Unesem Badnjak, sve zajedno sa upola dogorelim papirom. Sav hodnik umazem od gara. Zapalicemo Badnjak u kuci. Ovaj stariji sin obuva opet cipele kad je shvatio moju namjeru i nagovara mladjeg da se i on obuje da bjeze posto mama zapali kucu. Ovaj mladji lijen pa neće, ali se dosjetio i uzeo vatrogasno cebe. Raspakovao ga na sred hodnika. Tu se ja razvikah da to slože nazad, ali oni ne umiju nego sjede na stepenicama sa onim vatrogasnim prekrivacem u krilu.Mene hvata zesca nervoza.Aluminijskom folijom oblozim lavabo u perionici, papir, i-palim. Uzmem još i svijecu. Listovi sagore, ali grane neće. Dva puta se uhvati zesci plamen. Ja se uplasih da zid ne pocrni, a i masina za susenje mi je tu pored. Oba puta ugasim plamnen vodom, ali prvi put se zeznem pa vrucom, zamalo se i tu ne opekoh. Ostatke tj grane na kraju izbacim napolje i poceh vrlo kasno da pravim ribu.
Posle toga zamijesih priganice. Vecina i ne zna šta su priganice, to je nešto poput ustipaka, samo još prostije. To je obicaj u Crnoj Gori, i nama se zna da svake Badnje veceri jedemo priganice sa medom i orasima. Navikla sam i na kestenje, ali ih ne nadjoh u prodavnicama.
Djeci se nešto nisu odusevila priganicama, ali ja sam zadovoljna jer sam ipak , iako u stilu Mr Bean-a odradila ovo vece. Sad sam mrtva umorna, idem da gledam TV.