Evo ovako za tebe posebno: http://lexikon.nada.kth.se/sve-ser.html
da ne mijesas vise srpski i svedski ;).

Drugo.. nisi jedina koja jedva prezivljava, nazalost ima nas puno. Ja sam evo student. Dobijam studentsku pomoć i radim extra. Tu platu sto dobijem posaljem mami jer je dole kuci sama samcata bez ikakvih primanja. Kad je svima valjala i dijelila sakom i kapom svi su je voljeli, sad kad nema ni ona niko da dodje ni da je obidje eto osim nekih mojih drugarica skolskih. Znaci na istom smo, placam stan, placam knjige, odjeca, hrana.. sve.. Sreća pa mi je bar tata tu, da ga nema prosila bih po ulici, a i on pomogne dva mjeseca pa jedan preskoci pa mi kaže: „E to ti je da naucis da cijenis sve sto ti dam, da naucis zivjeti skromno, da naucis da se boris i prezivis.” Kao da ja to sve već ne znam al ajd. Kapiram poentu.

Zato kažem ti.. nikome danas nije lako. I od sve te muke izdvojim koliko mogu pa doniram ovoj organizaciji. Ja ne kažem da niko nikome ne pomaze.. al eto... dajes na jednu stranu 50e i odvojis 5e i za ove pa im doniras i puna kapa. Dam koliko dam, bila bih srećna i zadovoljna da imam 1000e da izdvojim i da im dam jer znam da to ide tamo gdje treba.

Tako da, iskuliraj.. kad možeš možeš super, kad ne možeš.. ne možeš, niko te neće proklinjati.

Eto nema na cemu, možda ćeš sad manje da „blandas” ;).

Ja ne mogu da kažem da mi je bila grozna ova godina, nije ni bila nešto extremno dobra al ajde. Neka godina..kakve god da su prezivjet ću. Nadam se. Ako budem tako zalila se na svaku godinu i lupala glavom e onda ništa od mene. Moras nešto da uradis da bi ti se stvari u zivotu promijenile, ne možeš da sjedis kuci i cekas da ti to nešto bolje zakuca na vrata.

Ja sam se mnogo promijenila od kako sam dosla ovamo. Mama uvijek kaže da nisam ona ista osoba. U nekim stvarima sam jača, u nekim slabija ali vise sam se opametila nego sto sam oglupila :D. Imala sam mnogo problema s našima jer živim u mjestu gdje je naših vise nego svedjana maltene pa ono nova sam.. bilo me svakakvih glasova. Nema šta nisu pricali, a sto je najgore od svega i tata se moj sikirao zbog toga. Sve dok jednom nisam rekla „ko me još jednom u usta uzme hebat ću mu i milo i drago”. Kako su mislili da sam ljuta i luda, kao dijete rata svasta prezivjelo nema šta da izgubi.. e od tad se smirilo sve. Nemam kontakt s našima ovdje toliko, nego samo par ljudi izabranih kojima znam da mogu vjerovati.

To za to dijete sto pricas. Desavalo se i meni i vjeruj mi nijednom mi nije bilo krivo sto sam mu pomogla jer ko sto kažu svedjani „det är tanken som räknas” i znam da Onaj Gore zna i vidi šta sam i kako sam osjecala i šta sam zeljela.. tako da kod Njega to prolazi ja mislim :). Isto i za ove organizacije, bile lazne ili prave.. kad pomognem znam da je meni i mom srcu i mojoj savjesti lakse. Bilo gdje pare da idu, a Boze moj nazalost i nisu neke pare, 100,200kr pa neću umrijeti bez njih. Nije da lezim na parama ali ajde.. pa dam 200kr za manje bitne stvari. U svakom slučaju, ja tako radim. Njima je na grijeh ako me zeznu, ne meni.

Radila sam u obdanistu kad sam tek dosla u Svedsku. Tacnije prvo sam isla na praksu tamo pa onda kasnije i radila. To jedno godinu dana pa mi dosadilo hehe. Inače s djecom sam mnooooogo jezik naucila. Obozavam djecu prosto jednostavno mada još nisam spremna da imam svoju djecu hehe. Hebga :D.

Fejsovana sam, ću te nađempa se javim ajde. :)