Sad sam tek pazljivo procitala ono sto si napisala, pa me evo opet:) To sa sertifikatom i procenom je bas ono sto čini razliku između „reglerad” i „oreglerad” zanimanja. Za prve je potrebna licenca, tj. taj sertifikat. Osim nastavnika, tu spadaju i lekari, advokati, babice, ovlasceni prevodioci, kontrolori leta i još kojesta. Za ostale, tj. „neregulisane” je dovoljna procena, ali ona je samo preporuka poslodavcu, odnosno procena Högskoleverketa kom zanimanju u Svedskoj bi tvoje strano zanimanje/ obrazovanje odgovaralo. Međutim, poslodavca vise interesuje na kojim si poslovima radio/la, kao i plan i sadrzaj tvojih studija, a ne nečija procena. Npr. procena koju sam ja dobila (dipl.ing.sumarstva) glasi: „Utbildningen motsvarar till nivå och omfattning svensk magisterexamen med skoghushållning som huvudområde”. Tu jednu recenicu sam cekala 8 meseci, platila oko 10000 kruna za razne prevode i putovala u Zagreb po originalne papire koji su mi falili. Kad bih tražila posao u struci, pre bih poslala spisak polozenih ispita i prevod diplome nego taj glupi papir.
Pošto si ti nastavnik, tebi ta procena i ne treba, nego ti treba sertifikat. Ako se nisi skolovala negde u EU, teško da ćeš ga dobiti bez dodatnog skolovanja. U vezi toga se bolje obratiti najblizem univerzitetu koji ima lärarprogrammet (a ima ga skoro svaki) jer studievägledare pri sfi, komvuxu ili sl. obično znaju sve i ne znaju ništa, ali nešto moraju da kažu. Obično ti uvale neke formulare, ali ti niko ne objasni šta dalje s njima da radis i da li to uopste ima svrhe. Kako god bilo, svenska B je uslov za upis na bilo koji univerzitet, pa ćeš morati prvo da preskocis tu stepenicu, a onda će ti biti lakse i da sama guglujes i nadjes sve sto te zanima, bilo po netu ili u razgovoru s ljudima koji poznaju bas oblast koja tebe zanima.
Pošto si nova, verovatno ti se sve to čini daleko i nedostizno, ali vreme leti i sve će doći na svoje. Samo bez panike:)

Potpuno si u pravu kad se radi o državnim firmama i strukama koje mogu svugde da se uklope, npr. ekonomisti ili IT. Tu obično odlucuju neki personalci koji ne moraju da budu te struke.
U mom slučaju je tako da o tome ko će dobiti posao obično odlucuju bas kolege iz struke i njima je bitniji sadrzaj studija od njegovog trajanja. Pri tome obično znaju kako izgleda i koliko traje strucno obrazovanje u zemljama iz kojih najcesce dolaze imigranti, a mi tu spadamo. Dok sam još nešto pokusavala u struci obično im je najzanimljiviji podatak bio koje sam ispite polozila i na kojim sam poslovima radila. Tako da je papir od HSVa uglavnom bio irelevantan, ali to naravno ne mora tako da bude u svim slučajevima.
Što se mene tiče, definitnivno sam odustala od struke, a i avanzovala sam u novoj profesiji, tako da više ne letim na metli:). Prilično sam zadovoljna i ne mislim da menjam, osim ako me ne oteraju.

Drugari,a da li je neko pokusao nostrifikaciju diplome sa Ekonomskog fakulteta, Univerzitet u Novom Sadu?