sto rece neko svojevremeno, mali pas je zamena za klince, a veliki pas je zamena za frajera/muza :)
i onda ja malo obratim paznju na to - i nije da nema dodirnih tacaka u realnosti.

pa šta se koga tiče kako neko trosi svoj zivot? - dok ne ugrozava druge ljude - sve okej. - MA koliko se nama nešto cinilo nenormalno / cudno / neuobicajeno.

mislim svet je toliko puk'o - da tu i tamo razumem raju koja se vise bavi svojim kerovima nego drugim ljudima recimo.
posto je ker (a i druge neke zivotinje koje raja drzi po kucama/dvoristima) ipak ziv stvor - znaci iako vrlo predvidiv, nikada nije identican (u smislu da mehanicke/elektronske itd igracke koje su kreirali ljudi uvek imaju identican algoritam na zadate parametre - i onda ma kako komplikovano i kompleksno bilo - covek na kraju skonta algoritam, i postaje dosadno. -kuce s druge strane iako uvek isto u istim situacijama, ipak je uvek malo razlicito. ziv stvor.
e sad, zamisli pogotovo neka drustva kakvo je zapadno - dakle pojedinac totalno otudjen i odrođen i od ljudi i od prirode, od kad iz keve izadje usadjuju mu se materijalne vrednosti u glavu - ono - proizvodi se puki potrosac kapitalizma - i onda kada si okruzen sa dovoljnim brojem takvih - u sustini ispraznih, vrlo sebičnih i ignorantnih jedinki - neretko kakav si i sam (ne ti, nego neko-iko, cisto da se ogradim) - skontas. -nema potrebe da se družim sa tim i takvim ljudima - nit' ja mogu njima nešto pruziti, nit' oni meni.
i onda nabavis kucence - koje je interaktivno, koje se ponasa tako da steknes utisak da nije potpuno sebično, nego te kao gotivi. ono ti mu kažeš kuc-kuc, i on dodje do tebe i mase repom, ono, čak iako mu nisi dao lopticu one klopice ili već neki zalogajcic ili nas'o vodu u onu cantricu.
a opet sa druge strane, covek je drustvena zivotinja, to mu je priroda. -malo ko zapravo ume sam-sa-sobom. (ja recimo da :) -kao sto mnogi ljudi jedva cekaju da pricaju sa drugim ljudima, ja recimo jedva cekam da budem sam, u tisini :) ) -ono da me niko ništa ne pita, niko mi ne posalje poruku na mobilni fon ili me pozove, niko mi ne posalje e-mail, ono - jedva cekam da me malo svi zaborave :)
tako da su ti kucici/macici i ostali ineraktivni drugari meni sasvim razumljivi. - posto ljudi lako sami sebi predstave u glavama da su to neki mali krzneni/pernati/... ljudi - a ne druga bioloska vrsta.

e'o ova moja autisticna macka ja kad joj kažem specificnim naglaskom „macko, 'oćeš loptice?” - ona odma ustaje i ode tamo gde stoje one loptice neke sto tu i tamo mezeti. doduse, ne bas svaki put, ali kao reaguje (posto su macke fakat glupe kao noć.. jedno sto kopalja iza kerova).
da živim u kuci, i da mogu da organizujem (u smislu kako ja nedgovorno i prema sebi živim, a kamo li prema drugim stvorovima) - im'o be kera.

**sto rece moj dobri dragi drugar koji živi tu relativno blizu tebe u cologne - „znaš doco, ovde su ti babe i kucici vazniji nego deca”
(ima dvoje klinaca :) )
(a ja se nešto mislim u sebi - e moj druže, u srbiji nisu važna ni deca, fala bogu ni kucici, -a ni babe i dede - OSIM da izadju na izbore i glasaju za bagru...

pa valjda je okej da svi koji žive u nekoj kuci se bave pomalo i tom kucom. -održavanjem higijene, sto pasivnim, sto aktivnim recimo :)

uzgred, spasoh juče jedno ulično machence. -u podrumu gde treniram svircanje za jednu ekipu uletelo je kroz ventilacioni prozor i zapalo tačno za ona rebra od radijatora. i sad ne može bocno da se izvuce jer je tintara vecha od razmaka, ne može dole jer je radijator jako nisko, a ne može ni gore da se uzvere, posto nema prostora za pokret nogama, a i klize kandzice sa metala :)
i ništa - iskobeljam ga ja svojim dugoprstim rukama do na vr' radijatora, i kao sve mirno/cuti/ne buni se. i kad sam ga izvadio - upalilo se :) - malo mi iscepalo jedan prst, al' dobio sam tetanus i revakcine pre tri godine kad sam se razbio sa bajsa, a i vidim zalepio se prstic, nije se upalio...
-stavim ga na prozor taj kroz koji je upalo - hop, evo je keva macka posle minut i odvede ga..
kucici/macici/svi ostali po kucama/ - vrlo veliki business, kao uostalom i sve po trulom zapadu. (i 90 posto toga - bez ikakve potrebe)(recimo klopa za zivotinje - superpreskupi trash npr).
Lično imam neku specificnu energiju za macke - većinu uličnih macaka koje od drugih ljudi zaziru - ja najnormalnije dovabim ocas posla, ono dodju mi pod noge/ruke.
Kucici tu i tamo blago zaziru od mene. moguće da me nanjuse da sam smraaaad :) :)
Doduse ima drugarskih kucica - kad me vide pogube se. Ona jedna superkul kuca sa 500m me vidi na ulici i odma kod mene. Prvi susret je bio da sam za po'milimetra izvadio ruku iz njenih zubiju :) :)

inače za neodgovorne tzv vlasnike (to mi bas kretenski zvuci - kako iko može da bude vlasnik ijednog zivog bica?) - kakav sam ja, ribice su idealni tzv ljubimci. tu i tamo mi je zao sto su mi sile tame i zla shebale akvarijume u epizodi krecenja nekom prilikom, pa sam batalio. a ribe su inače super posto mogu da ne klopaju mesecima - samo se tope (tu i tamo). i onda im samo pojacas klopu kad se setis - i one se nagruvaju k'o tovni pilici :)
Ps, evo bas je bila par krugova oko mene macka siamska napravila ovde po kuci - pokusava da isprosi one loptice-klopice - a mene boli bas uvo da 'ranim poludebele i site...

Da naravno, svi mi volimo kučiće, ali kad ih treba održavati, onda malo manje. Koliko puta mi se tuđi pas uneredio u dvorištu ne želim ni da pričam. A kad kažeš gospođi da se to ne radi, onda se ona čudi. Ili kad sam išao na posao rano ujutro, vidim momci vode pse u šetnju. I pas se baš olakšao kad se provezoh mimo, pogledam u retrovizor da vidim hoće li vlasnik pokupiti govno, i pogodite što se uglavnom dogodilo ! 😁😁
Pa ništa , naravno, govno ostaje da ulepša okolinu, o pišanju ne treba ni gubiti reči.
Volimo mi životinje, ali kad se treba potruditi oko njih, onda pokušamo to prebaciti na nekog drugog.
Zapravo mislim da smo mi društvo nedoraslih i neodgovornih razmaženih.
Volimo meso, ali ubiti životinju, eee to nikako. Volimo svoje roditelje, ali brinuti se o njima, to nam ne ide, pa ih strpamo u dom. Ovo mislim i za sebe, da neko ne pomisli nešto pogrešno.
Bacamo smeće, ali đubretari su nam niža klasa...
I onda naravno da će doći do krize, do otrežnjenja, a to se bojim da će biti bolno. Govorim za zapadni svet, a tu spada i Srbija.

nisu toliki problem psi koji lutaju slobodno.
mnogo veci problem su dzukele koje se setaju slobodno :)

imali smo apsolutno sve probleme koje imamo i danas u jugi, i još plus par tona dodatnih problema koje recimo danas nemamo.

razlika u onom iznad je što se psi koji lutaju odnosi na pse lutalice, i oni zaista nisu problem. kada procitas u vestima da su kerovi nekog napali, to je gotovo uvek vlasnicki pas, a ne lutalica. recimo poslednje sto videh da su dva da l' pit bula ili staforda zveknuli neku gospodju - bili su vlasnicki psi, nisu lutalice.
a ono „dzukele koje hodaju” - se (mislio sam da je jasno k'o dan) zapravo odnosi na ljude - dzukele - kojih se toliko namnozilo da se teško dise od njih.

Po temi:

Pitali Cigu; šta misli o sterilizaciji pasa lutalica?
Cigo; 'pa mislim da trebaju na svi kerovi da im zube povadu'.
Ma ne to Cigo... znam, zmam, nastavlja Cigo, neće nas kerovi da hebu,
nego da ujedu bre'.

pa šta tebe briga kako drugi ljudi uredjuju svoje odnose u svom braku i u svojoj kuci?
bitno: kada se vrata neke kuce (koja nije tvoja) zatvore - NIKADA, ali nikada ne znaš šta se sve desava i kako je u toj kuci. čak ni u kuci rođene dece.

Da, namesto dece imaju pse. Moja rodica ima kera , nekog velikog. I kad dođem kod njih , lepo se oseća smrad po govnima. Oni to, naravno, ne osećaju :))))))))
I još glume nekakvu elitu,:)))), baš nas ima svakakvih u ovoj božjoj bašti:))).