Seks i selo

desk - 18. jul 2012. u 04.12

I vrhunski sportisti su samo ljudi. Vode se istim motivima, željama, naposletku i istim porivima. Kada je najveća sportska smotra na svetu u pitanju, gledaoci su u prilici da vide samo delić dešavanja, onaj na terenima i borilištima. Prava zabava, ako je suditi po svedočanstvima samih učesnika Igara, zapravo se odvija u međuvremenu, u skučenom prostoru koje na kratko postaje dom hiljadama vrhunskih sportista - u olimpijskom selu.

„Olimpijske igre su kao prvi dan koledža”, pokušao je da sažme atmosferu u Olimpijskom selu Toni Azevedo, kapiten američke vaterpolo reprezentacije, inače veteran Olimpijskih igara iz Pekinga, Atine i Sidneja. „Svi su nervozni, jako uzbuđeni, i svi su željni novih poznanstava”.

Sve to je potpuno razumljivo, ako ne i očekivano, ako se ima u vidu da su Olimpijci mladi, izuzetno zdravi ljudi, koji su veći deo svog života proveli u rigoroznom trenažnom procesu. Odjednom se nađu „pušteni s lanca”, puni energije koju negde i nekako treba potrošiti. Olimpijsko selo postaje „poprilično divlje mesto, verovatno i najluđe na kojem sam bio”, dodao je Azevedo.

„Kada sam po prvi put ušla u prostoriju za ručavanje, dočekalo nas je glasno navijanje”, istakla je Brendi Čestin, inače fudbalerka Kalifornija storma. „Prvo što smo ja i moje saigračice primetile bili su dvojica francuskih rukometaša obučenih samo u čarape, patike, suspenzore i neobične šešire. Hranili su jedan drugog. A to je samo početak”.

„Sve je kao u srednjoj školi, osim što su svi lepi”, dodala je njena saigračica Džuli Faudi, osvajačica tri olimpijske medalje. „Jeli bismo ponekad i satima, samo kako bismo videli sve zgodne sportiste koji su prolazili pored nas. Pitala sam se zašto sam se ikada udavala”.

Zastave se vijore sa prozora i muzika trešti sa balkona.

„Sve je kao veliki bar, samo što nikome nije neprijatno da zapodene razgovor jer znaš da sa svima imaš nešto zajedničko. Sve počinje sa ´Koji sport igraš?, a završava se na najrazličitije načine”, nastavile su priču raspoložene fudbalerke, kojima se posebno sviđaju Italijani.

„Ostavljaju vrata uvek otvorenim, tako da nije preteško proviriti unutra”.

Na sličan način živahnu socijalnu scenu u Olimpijskom selu vide i muški takmičari.

„Devojke treniraju po pravilu oskudno odevene. Čak i kada devojka nije najlepša u licu, znaš da mora biti zgodna”, rekao je Bro Grir, američki bacač koplja.

Gimnastičarke su najmlađe učesnice Igara, i na prvi pogled odaju utisak najveće nevinosti, pa čak i naivnosti. Utisak vara.

„Gimnastičarkama su se u Pekingu najviše dopali vaterpolisti i džudisti”, izjavila je 24-godišnja Ališja Sakramone, koja je tada bila zadužena da nadgleda devojčice. „Flertovale su sa svima, bez izuzetka. Teško ih je bilo obuzdati. Jedva sam čekala da se sve završi, jer nisam mogla više da ih kontrolišem”.

„Selo je magično mesto, kao iz bajke. Osećala sam se kao Alisa u Zemlji čuda, gde je sve moguće. Možete da osvojite zlatnu medalju, ali i da spavate sa jako zgodnim muškarcem”, nije se snebivala Keri Šajnberg, inače učesnica Zimskih olimpijskih igara i kasnije reporter sa najveće svetske sportske smotre.

„Najviše mi se dopadaju gimnastičari. Izgledaju kao zgodni, ljupki mali Evoksi. Što se tiče najzgodnijih, tu su naravno plivači i vaterpolisti. Naravno, ne smem zaboraviti ni atletičare”, rekla je sa osmehom Sakramone.

Ovakvo okruženje može biti mač sa dve oštrice, jer se može pokazati kao preveliko iskušenje i odvraćanje pažnje za ove mlade ljude.

„Ako nemate discipline, stvari mogu da se otmu kontroli”, zaključila je Houp Solo, jedna od najlepših fudbalerki, ali i sportistkinja uopšte.

Neki se u potpunosti odriču seksa za vreme trajanja Igara, dok ga drugi, ili čak većina, uvrštava u svoju svakodevnu rutinu pred takmičenje.

„Kasnonoćna viđanja, prijatelji koji nestaju po nekoliko dana, sve je to uobičajeno. Sve je kao Las Vegas gotovo, brzo naučite da ne postavljate previše pitanja”, rekla je Solo.

Kada se sve uzme u obzir, sasvim je jasno zašto pojedini treneri pokušavaju da „zauzdaju” svoje pulene, tako što ih šalju u sobe u 11 sati, zabranjuju alkohol, glasnu muziku, zabranjuju posete osoba suprotnog pola. Koliko i da li uspevaju u tome je nešto o čemu može da se diskutuje.

„Ljudi čine sve kako bi se našli sa osobom koja im je zapala za oko. Retko kada u tome ne bi uspevali”, rekla je Amanda Bird, plivačica sa osam medalja na Olimpijskim igrama.

Reč je, uglavnom, o prostom i svima razumljivom ljudskom porivu za intimnošću, pa makar i samo na trenutak ili dva. Za većinu Olimpijaca, put ka Igrama bio je poprilično usamljen, i potreban im je ventil. Olimpijske igre su savršena prilika da upoznaju nekoga, i to oni obilato koriste.

„Znate li koliko je teško upoznati nekoga? Prosečan Olimpijac trenira pet sati dnevno, svakog dana. Vremena za upoznavanje jednostavno nema. Sada, pritiska više nema, okruženi ste ljudima koji razmišljaju isto kao i vi. Sve ostalo je samo priroda”, završio je Toni Azevedo. (RTS)

Sledeći članak: Olimpijac u zasedi

Popularne sekcije:

Pretraga

Seks i selo

Komentari

Ostali sportovi

Ostale vesti

Widgets:

Društvo

Informacije

Zabava

Ostalo