Spremaš ispit? Batali kafu i energetska pića

desk - 16. mart 2013. u 07.20

Mnogi studenti posežu za kofeinskim tabletama, energetskim pićima pa čak i lekovima za koje je potreban recept, poput ritalina. Cilj je povećanje koncentracije, što je uglavnom utopija.

Mesec dana lenstvovanja, a zatim pet neprospavanih noći pred ispit - to je taktika mnogih studenata. Gorivo za kampanjsko učenje najčešće je kafa, jer kofein bistri um i održava budnost. Mnogi idu i korak dalje i posežu za kofeinskim tabletama, energetskim pićima pa čak i lekovima za koje je potreban recept. U pitanju je takozvani doping za mozak.

„Radi se o psihoaktivnim supstancama koje utiču na mozak kako bi pospešile koncentraciju. Ove supstance nisu u slobodnoj prodaji”, objašnjava za DW Klaus Lib, direktor Psihijatrijske klinike u Majncu.

Ova institucija nedavno je sprovela studiju na datu temu - oko 2.600 studenata odgovaralo je na pitanja da li i koliko često uzimaju supstance za povećanje koncentracije. „Svaki peti student je u poslednjoj godini najmanje jednom posegnuo za tabletama kofeina, amfetamina ili ritalina”, priča Lib. On veruje da su rezultati realni, pošto je studentima garantovana potpuna anonimnost.

Ovakvom vrstom dopinga intenzivno se bavio i Štefan Šlajm, profesor filozofije neuronauke sa Univerziteta u Minhenu. „Studenti su omiljena ciljna grupa, kada se istražuje korišćenje ovih supstanci. Jer, studentima je neophodna jaka koncentracija, a ujedno su to mladi ljudi spremni da eksperimentišu.” Pokazalo se da će za dopingom pre posegnuti lošiji studenti, kao i oni koji ne reaguju dobro na stres.

Tablete kofeina kupuju se u apoteci bez recepta. Za ritalin je, međutim, recept neophodan jer se ovaj lek daje osobama sa hiperkinetičkim poremećajem koje odlikuju nemogućnost koncentracije, nepredvidivo ponašanje i hiperaktivnost. Ritalin povećava nivo dopamina, supstance poznate kao „hormon sreće”.

„Važno je konsultovati se sa lekarom, kako bi se proverilo da ne postoje individualni faktori rizika koji mogu ugroziti život”, kaže Štefan Šlajm.

Reakcije na psihoaktivne supstance, pa čak i na kofein, veoma su različite. Osobe koje uzimaju veću količinu ovih lekova često precenjuju svoje mogućnosti, kaže Tim Fajfer-Geršel, psiholog iz Minhena.

Nakon skoka koncentracije, neminovno dolazi pad. Tada se ponovo poseže za stimulansima i to vrzino kolo ima svoju cenu. „Sve svoje sposobnosti pripisujemo veštačkim supstancama”, kaže Fajfer-Geršel. „To je, nažalost, preduslov za psihičku zavisnost od nekog sredstva.”

Istraživanja pokazuju da „guarana-efekat” često ne donosi više koncentracije, ali izaziva impulsivno reagovanje. Ako se zadržimo na primeru studenata i ispita, moguće je da će oni pod uticajem psihoaktivnih supstanci brzo i neodmereno odgovarati na ispitna pitanja.

Šlajm objašnjava da važnu ulogu igra i vrsta koncentracije koja se traži. „Ako imate zadatak da zapamtite što više cifara u nizu ili igrate igru memorije - onda ćete verovatno uz pomoć psihoaktivnih supstanci biti nešto bolji. Kada su, međutim, zadaci kompleksniji, sredstva deluju kontraproduktivno”, kaže ovaj naučnik.

Šlajm podseća da zaboravljanje ima i važnu prirodnu ulogu. „Naš mozak nije aparat koji jednostavno pamti sve važne informacije, nego je njegova funkcija i zaboravljanje nevažnog”, kaže on. Dodaje da se ljudi već vekovima zanose idejama veće koncentracije sa manje sna, ali da čarobni štapić još nije otkriven. (Mondo)

Komentari

Ishrana i zdravlje

Muškarci, ne držite mobilni u prednjem džepu!

Radiofrekventno elektromagnetno zračenje (RF-EMR) mobilnih telefona, koje poseduje većina odraslih muškaraca širom sveta, potencijalno je opasno za proizvodnju spermatozoida i njihovu funkcionalnost …

Bananom, lavandom, limunom protiv komaraca

Osim raznih preparata i aparata koji štite od ujeda komaraca, jednostavni trikovi, takođe, mogu da pomognu da se spasemo od uboda. Da bi vas ovi insekti zaobišli upotrebite bananu ili lavandu, a ako…

Bakteriofag: Iz SSSR-a sa ljubavlju

Za vreme Hladnog rata zapadni antibiotici nisu korišćeni u Sovjetskom savezu. Uprkos tome što doktori sa druge strane Gvozdene zavese nisu koristili antibiotike da daju svojim pacijentima, oni su počeli…

Virus malih boginja uništio rak

Tim stručnjaka klinike „Mejo” uspeo je da potpuno izleči od raka jednu pacijentkinju koristeći virus malih boginja. Iako znaju da je potrebno još mnogo istraživanja, lekari veruju da bi virusoterapija…

Jestivi baloni koji se prave od slatkiša (video)

Jedan čovek je uspeo da spoji dve stvari koje deca najviše vole - balone i slatkiše!

Svinje će nam uskoro spasavati živote

Zbog anatomske i fiziološke sličnosti s ljudima, ali i zbog novih uspeha u ksenotransplantaciji, svinje predstavljaju savršene kandidate za presađivanje organa. Ukoliko počnu da se uzgajaju za spasavanje…

Bakterije sve jače, antibiotici sve slabiji

Otpornost bakterija na antibiotike toliko je rasprostranjena da, ukoliko se hitno nešto ne preduzme, svet će ući u „postantibiotsku eru”, u kojoj će bolesti koje su decenijama bile izlečive ponovo…

Gozba koja zahteva oprez

Jagnje na ražnju ili, u alternativnoj verziji, prase na trpezi, torte koje po svojoj raskoši konkurišu svadbenim kolačima i razne slatko-slane đakonije predstavljaju uobičajenu srpsku uskršnju trpezu…

Masno i slasno ciljano na „optuženičkoj klupi”

Teorija da je masno loše postala je javna mudrost. Zapadnjaci, a naročito Amerikanci sve snage usmerili su na izbacivanje masti iz ishrane, što je prema navodima nutricionista sa „Rajerson univerziteta”…

Umereno sa uskršnjim specijalitetima

Osobe koje su proteklih mesec i po dana upražnjavale uskršnji post, trebalo bi da se u nedelju, na Uskrs, kada se post završava, uzdrže od neumerenog unošenja masne i pikantne hrane, poručila je…

Šoljica kafe dnevno izaziva zavisnost

Dovoljno je 100 miligrama kofeina dnevno da bi se osetila kriza ako se ta „doza” preskoči, tvrdi Marej Karpenter, autorka knjige „Kofeinisani”. Ipak, ni konzumiranje 300-400 miligrama na dnevnom…

Sklonost slatkišima je nasledna

Istraživanja na Univerzitetu u Njujorku pokazala su da se sklonost ka slatkišima nasleđuje.

Namirnice koje usporavaju starenje

Riba, maslinovo ulje, čokolada i jogurt nalaze se na listi namirnica koje čuda čine za zdravlje, a samim tim i za lepotu i mladost tela. Ne zaboravite ni borovnice i orašaste plodove, a ponekad uživajte…

Praziluk - saveznik u lečenju vida i kostiju

Kao i ostale vrste luka, i praziluk ima prepoznatljiv i specifičan miris i bez njega se ne može zamisliti pripremanje prolećnih obroka. Obiluje hranljivim i lekovitim materijama, vitaminima, poboljšava…

Zamke nekvalitetnog sna

Osobe koje pate od poremećaja disanja i spavanja, ne samo da žive lošije, već i pet do deset godina kraće. Na spisku posledica su pospanost, promena raspoloženja, a na duže staze i kardiovaskularne…

Vitamin Ce ubija ćelije raka

Američki naučnici došli su do zaključka da velike doze vitamina Ce mogu u velikoj meri da pomognu u borbi protiv raka. Unoseći ga injekcijama, lekari su primetili da drastično povećava efekat hemoterapije…

Holandski neurolog: Pušenje u trudnoći uvećava šanse da će dete biti gej

Dik Švab, profesor neurobiologije na Univerzitetu Amsterdam, tvrdi da je pušenje tokom trudnoće povezano sa razvojem deteta, te da utiče na to da li će ono postati gej, kao i na koeficijent inteligencije,…

Ženama potrebno više sna nego muškarcima

Mozak žene zahteva više sna nego mozak muškarca, navodi se u najnovijoj studiji američkih naučnika, a prenosi danas francuska štampa.

Ovo je „najsmrtonosnija” hrana na svetu

Vodeći meksički kardiolog doktor Enrike Morales Vilegas, tvrdi da je meksička hrana zvanično najsmrtonosnija na svetu.

Mleko štiti od šećerne bolesti

Novo istraživanje američkih naučnika je pokazalo da prirodni sastojak mleka i mlečnih prerađevina može da smanji rizik za razvoj dijabetesa tipa 2.

Antibiotici više ne pomažu, bakterije suviše ojačale!

Izgleda da antibiotici više neće moći da nam pomognu u borbi s bakterijama. One su ojačale i postale otpornije, pa se epoha antibiotika približava svom kraju.

Loša ishrana utiče na agresivnost

Rezultati najnovijeg istraživanja su pokazali da deficit vitamina A, D, K, B1, B3, B6, B12, folata, minerala joda, kalijuma, gvožđa, magnezijuma, cinka, hroma i mangana doprinosi mentalnoj nestabilnosti…

Barbadoski oraščić „jede” ugljenik i spasava planetu?

Malena i žbunasta biljka koja se zove barbadoski oraščić, promeniće tok budućnosti, tvrde naučnici. Njena tajna leži u sposobnosti da za sebe veže neviđene količine ugljenika, piše Sajntifikamerikan.…

Znakovi starenja: Dlakave uši, zaboravnost, tiša muzika...

Ljudi najviše brinu da li će ostati sami i hoće li moći da se brinu o sebi kada ostare - pokazuju istraživanja. Za većinu ljudi prvi znakovi starenja su - gubitak kose, ali i povećana dlakavost…

Frižider – rasadnik bakterija

Parče mesa, kriška lubenice, neoprano povrće mogu biti potencijalna opasnost čak i kad se čuvaju u frižideru. I u mlečnim proizvodima bakterije se lako razvijaju, često i opasne. Kad se to otkrije…

Mamuran dvadesetogodišnjak reaguje kao četrdesetogodišnjak

Naučnici su otkrili da u stanju mamurluka ljudske reakcije postaju usporene, a produktivnost mozga drastično se smanjuje - za oko pet do 10 odsto. Časopis „Dejli mejl” piše da se takođe usporavaju…

Kakao „oštri” mozak!

Starije osobe koje su dnevno konzumirale dve šoljice toplog kakaa tokom istraživanja doktora Soronda, imale su mnogo bolje rezultate na testovima pamćenja. Redovno konzumiranje šoljice kakaa može…

Anemija rizična za razvoj demencije

Osobe kojima je dijagnostikovana anemija imaju 41 odsto veći rizik za razvoj demencije, objavio je nedavno stručni časopis Neurologija. Anemija je relativno česta kod starijih osoba i pogađa oko 23…

„Lekove kupujte samo u apotekama”

Portparol Agencije za lekove i medicinska sredstva Aleksandar Tucović poručio je građanima Srbije da lekove nabavljaju isključivo u apotekama, a nikako na Internet sajtovima ili tržnicama. …

Horsko pevanje je dobro za srce

Švedski istraživači merili su puls horskih pevača i otkrili da se otkucaji srca sinhronizuju posle svega nekoliko taktova. Učesnik studije, muzičar Rikard Astrom, kaže da je tajna u disanju. …

Prethodni članciNoviji članci