Rtanjski raj za strance

desk - 24. jun 2012. u 09.43

Dok se srpska sela prazne i kopne, u selu Vrmdža zdrav život traže Amerikanci, Italijani, Beograđani...

U kući od zemlje, slame i drveta, staroj sto godina, i gotovo netaknutoj od tada, Amerikanac Pol iz Pitsburga piše poslednje sekvence pank opere za jednog londonskog producenta.

Zapravo je reč o ´stim pank´ operi, andergraund muzičkom pravcu, magičnom miksu soula i džeza, koji zvuči sjajno u akustičnoj čatmari, koja samo što se ne sruši Ameru na glavu, u podnožju mistične planine Rtanj.

Svakakva čudesa su moguća ispod zagaslog vulkana i grobnice drevnih božanstava, a bogami, priča se i da je Rtanj zapravo planetarna stanica svemirskih brodova, jedna vrsta podzemnog aerodroma, kakav je bio bihaćki, s tim da iz planine ne uzleću „migovi 21” sa petokrakom nego leteći tanjiri, koji s vremena na vreme, osvanu na sajtovima ufologa, piše „Politika.”

Mada, seoski teoretičari zavere tvrde da planinčina poseduje i magnetne sile od kojih pošize navigacioni sistemi na avionima, a zapravo su to, nastavljaju lovci sa ezoterijskim teorijama – zraci pozitivne energije koji se ukrštaju na njivi izvesnog Đoke.

Ali, u selo Vrmdža, udaljenom 12 kilometara od Sokobanje, došao sam da istražim paranormalnu pojavu druge vrste. U selu, osim povrća, uspevaju i mladi Amerikanci, jedan italijanski penzioner lud za fudbalom i sve više Beograđana! Dok se srpska sela prazne i kopne, Vrmdža se puni i cveta. Pravi demografski i sociološki paradoks.

„Mora da tu ima još nečeg. Baš će Amerikanci ovde da nađu sreću. Jeste, nije nego”, sumnjičavi su Dobrica i Dragan, seoski lovci, u epicentru Vrmdže, seoskoj prodavnici koja poseduje sve. I iglu i lokomotivu.

Pol iz Pitsburga tvrdi za kuću u kojoj živi da je zdravija za život od svake beogradske novogradnje. Ikone na zidovima, električni klavir i mikrofon u teskobnom predsoblju, povezan sa velikim ekranom superračunara. I dnevna soba sa niskim plafonom, jednostavni kreveti nalik vojničkim…

Pola i njegovu ženu beograđanku Mariju Ninković privukla je kažu predivna priroda, bujno zelenilo i 40 izvora vode za piće, stenoviti ostaci latino grada, nekadašneg rimskog utvrđenja.

„Život u Americi je postao užasan. Ujutru velika žurba i stres, šminkanje, jurnjava u metro stanicu. Odlučili smo da napustimo sve i dođemo u Srbiju”, priča za list Marija i dodaje:

„Želeli smo ovakav život. Da ujutru sa sinom posmatram zelenilo i slušam cvrkut ptica umesto da gledam TV i dan počinjem sa ružnim vestima.”

Pol kaže da ima sve što mu je potrebno za komponovanje muzike, porodicu, mir, baštu i brzi Internet.

Led je ipak probio šezdesetpetogodišnji italijan iz Venecije Lučio de Marki, inače još jedan srpski zet.

Pre tri godine je otišao u penziju posle 32 godine rada na aerodromu u Veneciji. Kupio je tri stare kuće, ogromno imanje sa šumom.

Čim je došao zabo je u dvorište zastave FK „Venecija” za koji je navijao još kao dečak i zastavu Srbije. Potom je otišao u centar sela i naručio turu rakije za sve goste, a zatim otišao u crkvu i zamolio sveštenika da prisustvuj službi, piše „Politika”.

I Amerikanac sa Floride, plavokosi Metju se sa svojom dragom Milicom Bojić doselio u ovo selo gde imaju hektar šume, svoju stenu i parče planine. (Politika)

Sledeći članak: Još jedno utapanje i nikad više tuča

Popularne sekcije:

Pretraga

Rtanjski raj za strance

Komentari

Aktuelno

Ostale vesti

Widgets:

Društvo

Informacije

Zabava

Ostalo