Ех, како се живело под Гадафијем
desk - 27. октобар 2011. у 10.21
Иако представљен као бескрупулозан диктатор Моамер ел Гадафи је од Либије која је била једна од најсиромашнијих земаља створио нацију са највишим стандардом у Африци.
Од када је почела либијска револуција, већина западних медија Моамера ел Гадафија представљала је као злочинца и диктатора који угњетава сопствени народ.
Данас знамо да није баш све било онако како је то приказивала западно европска и америчка медијска машина и да су нека достигнућа Гадафијеве владавине све време прећуткивана.
Према систему који је Гадафи развио доласком на власт образовање и здравствена заштита су били бесплатни у Либији. Пре доласка Гадафија на власт, само 25 одсто становништва било је писмено. Данас 83 одсто Либијаца чита и пише, а 25 одсто има факултетску диплому.
Уколико би неки грађанин одабрао да се бави земљорадњом, од државе би добио кућу са земљом, пољопривредну опрему, семе и говеда, како би започео бизнис и све то бесповратно.
Мало је познато да у Либији до сада нису постојали рачуни за струју, а нису постојале ни камате на кредите у банкама које су све биле државне.
Гадафију је највише замерано да крши људска права у Либији, а мало је познато да је наредио да док год сваки Либијац не добије кућу неће ни његова породица. Тако је Гадафијев отац преминуо, а да је још увек живео у шатору.
Као што то данас практикује Драган Марковић Палма, и Гадафи је излазио у сусрет младенцима, али је био много шире руке. Тако је сваки млади брачни пар добијао од државе по 50.000 америчких долара како би купио стан и засновао породицу.
Уколико би Либијац пожело да се школује у иностранству или би му било неопходно лечење ван граница земље, имао би новчану помоћ државе која би плаћала све трошкове и још би давала по 2.300 америчких долара за смештај и превоз.
Држава је чак партиципирала и у куповини кола, иначе јефтинијих него у Европи, па је субвенционисла куповину са 50 одсто учешћа.
А кад се већ купе кола, са бензином нема проблема јер је гориво у Либији коштало 0,14 долара за литар, што је било јефтиније од воде. И хлеб је био практично бесплатан са ценом од 0,15 долара за 40 (!) векни.
Гадафи је знао да је за пустињску земљу вода најбитнија па је направио велики водовод кроз Сахару који је спојио Триполи, Бенгази и Сирт и тако омогућио несметано снабдевање, али и пораст градске популације. На жалост, током бомбардовања НАТО је добрим делом овај водовод уништио.
Либију је оставио без икаквог спољног дуга са девизним резервама од 150 милијарди долара, које су, истина, са почетком револуције замрзнуте широм света.
Сваки Либијац који није могао да нађе запослење по завршетку школовања добијао је новчану помоћ у висини плате предвиђене за ту врсту занимања. Док су за свако рођено дете жене су добијале по 5.000 америчких долара
Део новца зарађен продајом нафте, главног извозног артикла земље, сливао се на рачуне свих грађана Либије.
Када је Гадафи дошао на власт, истина превратом, 1969. године, Либија је била једна од најсиромашнијих земаља на свету. Пре него је запао у проблеме са устаницима Либијци су спадали у народе са највишим стандардом у Африци.
Толико о економском и социјалном развоју земље, његову полтичку репресију нико није ни оспоравао. Али, да ли ће Либијци са више политичке слободе живети бар овако добро како су до сада?
Осим тога, већ сада се показује да ће те политичке слободе бити дискутабилне у држави у којој ће, како је најављено, бити уведен шеријат, а не виде се ни јасни обриси нове владе.
Према мишљењу политиколога и шефа Арапског центра за политичке и социјалне анализе у Женеви Риада Сидаоуија, постоји много препрека пре него што сан Либијаца о слободном, али квалитетном животу постане јава.
„Једна од препрека је комплетна институционална и политичка празнина као и недостатак цивилног друштва”, изјавио је Сидаоуи за немачки државни радио „Дојче веле”.
Политичке структуре у Либији не постоје. Нема управе. Из страха да би могле да му нешкоде, Моамер Гадафи никада није дозволио оснивање алтернативних странака. Политичке одлуке у протеклих неколико месеци доносило је Национално прелазно веће.
„Унутар Прелазног већа постоји широк спектар регионалних супротности. Исток против Запада. Гадафи је подржавао западни део земље. Исток је био дискриминисан.
Постоји ривалитет између различитих племена. Постоје идеолошке разлике. Заступљени су представници конзервативних исламиста, затим салафиста, па све до социјалиста и либерала”, изјавио је шеф Центра за истраживања арапског света на Универзитету у Мајнцу Гинтер Мајер.
Када је реч о Гадафију, као непријатељу, припадници милицијских снага су до четвртка били јединствени. Међутим, они нису јединствени у томе како треба да изгледа будућност земље.
„Спор дугорочних присталица опозиције и Гадафија биће одлучујући за будућност земље када је реч о заузимању позиција у новој влади”, рекао је Мајер. Он је указао да ће актери са великим политичким утицајем и даље бити представници племена.
„Племена традиционално имају важну улогу. Имамо 130 различитих племена од којих су једни профитирали од Гадафија, док су други били губитници. Постоји велики ривалитет. Међутим, то су ствари које се могу регулисати”, додао је он.
Правни систем у Либији убудуће ће бити заснован на шеријату због чега Сидаоуи сматра да то би могла да буде једна од препрека за брзу демократизацију Либије.
„Проблеме у будућности ће више правити исламисти него Гадафијеви следбеници. Широм Либије је присутно груписање исламиста. Они су учествовали у револуцији. Међутим, један део њих представља претњу демократији у Либији, јер они једноставно не верују у демократију”, рекао је он.
Мајер, пак, сматра да нема разлога за забринутост и додаје да морамо бити свесни да ће, захваљујући превирањима, постати утицајне и оне снаге које на први поглед не одговарају западној демократији. (Мондо)
http://www1.serbiancafe.com/cir/vesti/14/93208/eh-kako-se-živelo-pod-gadafijem.html
