Diskusije : Hardver

 Komentar
Haswell - kako smanjiti cpu vcore
Shaolin_monk
(warrior)
30. april 2014. u 18.18
Velika je polemika (da ne kažem problem) u svetu, pa i kod nas oko podesavanja turbo-boost Vcora na najnovijem Intelovom procesoru - HASWELL.

Naime Haswell vazi za najmociju masinu danasnjice, jer daje veliku brzinu i raznorazne mogućnosti.
E, sad... to pravi problem sa visokim radnim temperaturama.
Radjen je u 22-nm tehnologiji, tranzistori su veoma zgusnuti i otezano je odvodjenje toplote. Zbog toga je neophodno kvalitetno hladjenje.

Naravno, ko uzima Haswell, kupice i kvalitetno hladjenje, napajanje i ostalo.
Bas kao što se na nov Mercedes stavlja vrhunski motor.

Pa, tako...moguće je dodatno ohladiti Haswell i smanjenjem radnog napona.
Nove Z87 chipset ploce poseduju opciju„Adaptive mode” u samom biosu.
Ovaj mod vazi za najsvsishodniji, ako ne i najbolji vid setovanja voltaze na Haswell-u, jer daje mogućnost automatskog prilagodjavanja voltaze trenutnim potrebama samog procesora. To je izvrsna opcija, jer omogućava mogućnost velike ustede struje i veliku operativnost na visokim taktovima.

Nastavak sledi, čim nađemmalo vise slobodnog vremena.

Shaolin_monk
(warrior)
02. maj 2014. u 06.39
Sada se postavljaju pitanju pitanja... šta je VRM i kako kontrolisati Vcore procesora ?

VRM

Jedna od karakteristika boljih ploča je kvalitetna naponska sekcija, skraćeno VRM (Voltage Regulator Module ), međutim, veoma malo informacija se može naći o njima na sajtu proizvođača, u najboljem slučaju naći će se informacija „4+1, 6+2, 8+2 power phase design” koja ne govori nešto puno o istoj. U principu se može reći da što više „phase” (stepena) VRM ima, tim bolje, mada puno toga zavisi od kvaliteta ugrađenih komponenata i poluprovodnika (tranzistora), a kvalitet istih na žalost kupci ne mogu utvrditi.

Zašto je bolji dizajn sa više stepena, recimo 8+2 u odnosu na 4+1? Uzmimo na primer procesor koji pri opterećenju troši 78W, i radi na 1.3V. Da bi procesor dobio taj napon, naponska sekcija ga mora sniziti iz napona od 12V od napajanja i pretvoriti u 1.3V, znači imamo 78W :1.3V = 60A. Oni koji poznaju elektrotehniku, znaju da je ovo veoma velika amperaža, i da tranzistori imaju prilično posla da savladaju taj zadatak. Šta se dešava na VRM 4+1? ovih 60 ampera moraju da isporuče samo 4 tranzistora, peti je za memoriju i memorijski kontroler, znači 15A po tranzistoru. Kod VRM 8+2 taj posao dele 8 tranzistora, znači 7.5 ampera po komadu, što je mnogo manje, samim tim je manje zagrevanje naponske sekcije, i omogućena je bolja stabilnost napona. Ovo se još više zaoštrava podizanjem napona radi OC, recimo da klokovani procesor povuče 120W na 1.4V, vrednosti se povećavaju, tako da u VRM 4+1 svaki tranzistor mora da isporuči oko 22A, znači još veće zagrevanje. Na VRM 8+2 su tek na oko 11A.

Dodatna problematika je što na jeftinijim pločama koje imaju 4+1 VRM često nema hladnjaka na naponskoj sekciji, što još više pogoršava situaciju, smanjuje radni vek komponenata, uzrokuje nestabilnije napone i manji domet u OC. Pritom često mi sami napravimo dodatni problem zamenom fabričkog CPU hladnjaka za neki bolji, pošto je većinom bučan. O čemu se radi? Fabrički hladnjaci su dizajnirani da duvaju na dole, i time donekle hlade VRM sekciju, zamenom njega za neki bolji (koji većinom ne duvaju na dole), i to malo hlađenja nestaje, i VRM sekcija je još u većem problemu.

Vcore

VCore: Voltaža kojim se snabdeva neki „važan” čip, kao npr. CPU (procesor) ili GPU / VPU (grafički / video procesor). Najčešće upotrebljavan kao napon CPU-a.
VDD: Voltaža kojim se snabdeva NB (Northbridge / „severni most”) na MoBo-u (matična ploča) ili „ulazna” Voltaža V-regulatora koji dalje „peglaju” (umanjuju) napon ka nekom čipu koji „finalno” kontroliše „izlazni” napon („izlazni” iz tog čipa, „ulazni” u memoriju) prema memoriji, najčešće na gragičkim kartama.
VDDQ: „Izlazna” Voltaža V-regulatora kojom se snabdeva memorija. Kao „kontrolerska logika” upotreblavaju „Memory core chip”-ovi, najčešće oznaka ISLxxxx, RT-xxxx...
VMem: Voltaža kojim se snabdeva sam memorijski čip. (Finalna Volzaža)
VDDR & VDimm: Voltaža kojm se snabdeva memorija na MoBo-u.
VGPU: Voltaža kojom se snabdeva GPU / VPU (grafički / video procesor). BTW, nVidia naziva svoje (grafičke) čipove sa „GPU” dok ATi sa druge strane naziva svoje sa „VPU”. ,)
SVID: analogni identifikator voltaze koji se nalazi u PWM-u

Shaolin_monk
(warrior)
02. maj 2014. u 06.50
[img]http://www.dodaj.rs/f/2u/Qv/4Sl7aqGs/vrm.png[/img]

http://www.dodaj.rs/f/2u/Qv/4Sl7aqGs/vrm.png
Osnovno objašnjenje funkcionisanja VRM-a na savremenim maticnim plocama.

CPU (centralni procesor) dobija voltazu od VRM-a, voltaza se snima i salje (monitoring) do PWM-a (Pulse-width modulation (PWM) na obradu.
Tu se digitalni signal sastaje sa analognim (koji ide iz BIOS-a) i sajedno salju u deo PWM-a na obradu.
Obradjeni signali se dalje salju u VRM (Voltage regulator module) tj.modul regulisanja voltaze.
Na osnovu dobijenih signala, VRM proracuna i salje dacnu i preciznu voltazu CPU (centralnom procesoru).

Ove vrednosti se stalno menjaju i veoma su prže (u pikosekundama).
 Komentar Zapamti ovu temu!

Looking for Tassel Earrings?
.