Ja mislim da tebi treba jedan od 20 cm, onako cvrst i prav. Vise nikad takve snove ne bi imala.

Тако то бива са сновима које не успевамо објаснити. А зашто?

Па зато јер не радимо довољно над собом, базом информација коју сакупимо, лежи у фрагментима.

Рецимо, један „харддиск” треба с времена на време „дефрагментирати”. Тако је и са човеком, треба да пролази кроз своју базу знања, прејаке усхићености и доживљаја, а тако и са евентуалним траумама које нагризају из потаје, јер нисмо узели довољно времена да разумемо природу тих збивања.

А онда имамо и наше амбиције-жеље о будућем. Када човек заспи све то прошло и оно чиме је човек преокупиран задњим временом и мислима на једно ново сутра.

У сну сва та сазнања и мисли лебде много пута не повезано, добија се једна дифузна слика тј. чудни догађаји које је тешко повезати.

Нормално да је тешко, оно прошло и оно о чему бринемо мислећи о будућем се измешају у једну хрпу.

Шта да ти кажем Ивана... можда је напетост пред Божић, јелка украшена куглицама „свет мисли” о поклонима испод, бацила око на неког мушкарца и гледа како да га смува „води нас”, али се боји да јој неће поћи за руком, другар тог дечка може да утиче и да га одврати, „видиш да је опичена”.

Извини, ако није проблем, реци, колико имаш година испод 30, или преко?

Ако си пак девица са овом врстом визија онда је реч о пророчанству...а то је већ нешто. Прави пророк као и гласник никада не вежба, то за почетак треба да знаш.

То се одвија махинално без предрасуда, без утицаја прошлог која претвара лични его у жељу ка умишљеном будућем.

И на крају, нема овде нормалних ако те то брине, ти си сасвим нормална. Теже је мени, зато сам се и јавио на твој пост, ово није шала. Ја рецимо, ја већ 10 година не сањам, уствари, сањам, али сам одређујем о чему, увек свестан да ја то само сањам.

Зато у мојим сновима не може ништа да крене наопако. Свестан да је то сан, ја могу себи све да позволим. Тамо нема стида или страха, као и смрти. Али зато се рађам и умирем сваког дана.

Поз.

Iv.. što to radiš siebi?

Ovo nije tema za zonu.

Moje lično mišljenje je da si nesvesno izlečila sebe.

Sad kad čovek pročita ovu rečenicu ona zvuči dosta prostoneprošireno, naročito ako se sve to što ti se desilo može opisati sa jednom rečju - nesvesno.

Ovo je ipak tema za psihologiju ali i za aparapologiju.

Jednostavno napravila si logaritam mentalne priojekcije koja te je samoizlečila. To je sasvim moguće za takve osobe kao što si ti. Ja ne bi pridavao prevelik značaj svemu ovome ili ako baš insistiraš sasvim je moguće da ćeš morati da odeš negde na princes krofne, priznaj nisi ih jela odavno.. a i estetika je nenadiebiva.

Ivana13: „Da, to ti je bas omiljeno.”

---

:) Ивана, имаш врлина, на овоме би ти већина теолога завидели.

Јер ако ово није благослов онда не знам шта би могло да буде...
--

Случајно, пошто ретко посећујем ову секцију, видим питање у вези управљања сновима. Немам таквих линкова, ту врсту материјала.

Ивана, по питању девице..старости, реч је о еволуцији или боље речено циклуса кроз којег човек или човечица попут тебе пролази, свако из нас пролази.

Укратко хоћу рећи: ствари које оптерећују људски ум јесу вечност и бесконачност (простор и време). Да ли смо вечни, да ли смо свесни своје истините, тј. исконске природе.

Шта нам то недовршени ембриони - теолози, теоретичари, високог профила научници, сервирају. Да ли смо ми говорећа подврста која није у стању да се избави мајмунског менталитета. Или неко свесно ради на томе да нас претвори у био роботе? Где је истина о нама?

Па сигурно не у светим скриптама пећинског мајмуна који је кресао камен, и шарао угљеном по каменим зидовима. Још мање истине у моћним Корпорацијама, банкирима, њиховим институцијама, вођене материјалним благостањем.

Истина, о постојању, о нама, је у нама, сав запис (хронологија) нашег путовања и еволуција космоса је смештена у нашем ДНК-а.

Кабале, Тантра - присутност змија у свим религијама( сексуална енергија, чакре, дрво знања и живота.

О чему они трабуњају, зашто свесно све извитопере, славе себе, подижу себи храмове, да би на крају изтрулели у блату.

Што се мене тиче, знаш дешава се са времена на време, пукне негде, комета удари и ево мене, нисам тражио да дођем на овај свет, као и другим местима. Овде уствари није лоше, узело времена да привикнем новом оделу - џак коже 85 кг пун текућина, којег ево тегљим 50 год;) и није баш увек весело.

Некад сам себе не подносим, анималичне потребе, убија лагано али сигурно, брза храна, секс, размена хемисјских суптанци, убацивање, пражњења, гадно некако. Тешко је сачувати себе као духовно биће.

С друге стране, када би било бога, тај би нам завидио, заронити у материју (свет материје) и ослободити се тог загрљаја, то је већ нешто. Дивно понекад, бити бог у блату, или као свиња у блату.

Неки не праве велику разлику, или пак, нису свесни разлике.

Јавићу се за дан-два кад будем имао више времена. А ти види шта можеш да сазнаш о себи, надам се да овај свет у коме обитаваш није сасвим заглушио твоја чула...

Можда ћемо једног дана, седети на ободу Ориона и посматрати слапове звезда и њихов пад у вртлог непробојне таме...

Ako nema seks ipak mora da se trlja.