Ja imam psa kao kucnog ljubimca .Dok ga nismo dobili nismo ni znali kolika ljubav može da bude između coveka i zivotinje.Međutim moja ljubav se proširila i na lutalice .Kad god imam priliku ja im dam htane i vode (posto živim van zemlje na zapadu ih nema po ulicama..)Cesto se pitam kako se snalaze za hranu i vodu preko zime i po onom velikom snegu ili po visokim temperaturama(..+ 50 stepeni ).aal koliko sam videla narod je tamo neprijateljski raspoložen prema njima svi ih mrze i gadjaju šta im padne pod ruku.Radije ima da se naloce pivom nego da odvoji za te jadne duse sto nemaju nikoga i nemaju krov nad glavom.A posebno da istaknem za ove poznate licnosti što se izivljavaju sa svim i svacim pocev od garderobe cipela tasna do nocnih provoda a nisam bas čula da se jedan od njih setio da pomogne ta prihvatilista za zivotinje .Znam i da ih ima puno svesna sam toga al ja ima radije da podelim svoj obrok sa njima i da znam da su par kuceta danas nahranjeni i sebi tako a i njima ulepsam dan.To je ono usta ja uzivam ali nismo svi isti neko ima da uziva u hrani i picu a kuce ima da stoji pored njega moleci ga ocima da mu pruzi par zalogaja .Imala bih o tome da pricam puno al nemam sad vremena.

koliko god to zvucalo surovo, sterilizacija je jedini način da se kontrolise broj, a samim tim i polozaj lutalica. problem je u tome sto brigu o tim zivotinjama vodi izuzetno mali broj ljudi (uglavnom žena, moram da primetim), one ih lece, hrane i neguju od vlastitog novca i vremena(koje bi mogle provesti sa porodicom). nakon sterilizacije, psu je neophodna nega, mora biti u kuci kod nekoga dok se ne oporavi...
vlasnicki psi su , takođe , problem.vecina beba na ulici su mesanci rasnih pasa u prvom kolenu.odnosno, vlasnici ne kastriraju muzjake, a zanimljivo im je da ih pustaju na zenke lutalica.
uslovi u prihvatilistima i azilima su ,uglavnom, katastrofalni.videla sam fotografije iz nekoliko-ono vise lici na logor.
znaci:sterilizacija, hrana, udomljavanje
govorim o srbiji