I još četiri visoko anticipirana ali razočaravajuća naslova:

Les Misérables
http://www.imdb.com/title/tt1707386/
Dosađinstvo u obliku lošeg pevanja i neuverljivih likova. Kad sam svojevremeno pisao o ovom filmu pomenuo sam da bi lako mogli i da zamenimo dve glavne role, pa da Rasel Krou bude Valžan a Hju Džekmen policajac koji ga goni. Ne vidim šta bi se bitno time poremetilo, jer ionako ni jednom ni drugom ne verujemo da su ono za šta se predstavljaju. A muzička epizoda En Hedavej, za koju je čak dobila i Oskara, vrhunac je patosa. Možda je od svih jedino zanimljiv ispao S.B. Koen.

Indiana Jones and the Kingdom of the Crystal Skull
http://www.imdb.com/title/tt0367882/
Ljudi žele da se vrate u svoju mladost. Da opet gledaju Ratove Zvezda, Indijanu, sa istim onim žarom od nekada... Onda shvate da su Ford, Spilberg i Lukas 70-godišnji starci sa potrošenim repertoarom. A i mladost ode - gotovo je, ne diže se više. Senilnog Harisona je bilo zaista mučno gledati. I dalje snima filmove ali bolje da ih ne snima jer poslednjih godina nijedan mu ne valja.

Mad Max: Fury Road
https://en.wikipedia.org/wiki/Mad_Max:_Fury_Road
Mad Max bez Gibsona? Mad Max koji nije sniman u Australiji? Opet, i sve bi to nekako moglo da prođe kad bi u filmu bilo nečeg za šta bih se jadan uhvatio. Neke supstance, neke intrige. Ali nema. Samo nafurani spec-efekti, seksi butke i post-apocaliptic drangulije. Premalo.

The Phantom Menace
http://www.imdb.com/title/tt0120915/
Za kraj! Da li je u istoriji bilo filma koji se više očekivao? I da li je bilo veće flopine? Finansijski doduše nije ispao na gubitku jer su ljudi jednostavno MORALI da vide novi Star Wars film, ali u svakom drugom pogledu ovo je nešto što najbolje da nije ni bilo snimljeno. Slomilo je srce mnogima. Jedino što je valjalo bio je taj Darth Maul koji se u filmu pojavljuje u nekih desetak minuta i danas ga kao figuricu možete videti u svakoj prodavnici igračaka zajedno sa likovima iz originalne Star Wars trilogije. Ono što su ljudi shvatili posle gledanja „Fantomske opasnosti” je da je i Lukas samo čovek. I da je magija nepovratno potrošena. Nikakve pare na svetu i nikakvi spec-efekti je ne mogu ponovo stvoriti.

Ti izgleda ne pratis ovaj forum?

Ha ha ha..

http://movieweb.com/2017-razzie-nominations-list/

>>Kopolina cerka pravi filmove

Da, napravila Lost in Translation, sram je bilo..

Ma jok, ti ješovani u NY su uglavnom tamo od pre WW2. Najurila ih carska Rusija, zato sad Rusiju ne mogu da smisle. Oni nisu videli holokaust, a nisu videli ni Izrael, jer su poreklom od naroda koji nikad nisu živeli na Bliskom istoku nego su kasnije primili judaizam. Preko medija i banaka su naučili da zezaju Ameriku i ceo svet i sad im se ne sviđa što je došao Tramp koji ima svoju lovu i niko ne može da ga kupi a koji ionako lupa jedno danas drugo sutra. Definitivno, njihove pozicije su sa Trampom mnogo slabije.

Cmarkiz pokusava da me isprovocira ali ja ga dostojanstveno cooliram.

O Čmaroljube, ti još nisi shvatio da je pozadina Trampovog uspeha - anti-ješovanska revolucija. Sve se na to svodi, sve.

Sad kad smo izdvojeni predlažem da se manemo budizma i vaginalizma i vratimo se na ono što je bila početna tema, a to su filmovi koji su prvobitno najavljivani kao neko svetsko čudo a kad su konacno stigli ispalo je da su truba.

Ono, kao, smuvaš u baru cupi kao avion, ona te odvede kod sebe u potkrovlje, naspe ti tonik, stavi neku laganu muziku, počne da se lagano njiše i skida.. skine brus, uh, ah, well-well, skine suknju, iiiih, otare šminku sa lica - joj, skine periku - aaaargh..!

Radi vraćanja diskusije na pravi tok, dodaću još jedan primer, deseti po redu:

Kill Bill (2003)
https://en.wikipedia.org/wiki/Kill_Bill

Tarantinovi filmovi su po principu „red priče, red ubijanja”. Tj. stvari se polako komplikuju, komplikuju, i konačno zakomplikuju do usijanja, odakle je izlaz jedino u opštem masakru. U principu su T-ovi filmovi postavljanje pozornice za pucnjavu, koja dolazi kao jedini mogući izlaz iz situacije, nešto kao Tarantinov lični Deus Ex Machina.

I to obično lepo funkcioniše, na zadovoljstvo i zgražavanje publike. Kad pročita sažet prikaz nekog T-ovog filma, čovek se zapita „Kako je moguće da ljudi to vole? Svo to nasilje, psovke, bizarnosti?” To je, eto, pitanje. A Tarantino daje odgovor. Njegov film je odgovor. Dakle gledaš film i shvatis da to ipak jeste moguće, čak i da se tebi lično sviđa. Mora biti da svi imamo jednog malog Tarantina u sebi.

Ponovljam, sve je dobro kad stvari kod Tarantina funkcionišu. Ali on balansira na uskoj ivici i uvek mu samo malo treba da omane. U Kill Billu se to nažalost desilo. Podsećam, ovaj grlato najavljivani film (u dva dela) dolazi posle T-ovih svetskih uspeha sa Reservoir Dogs, Pulp Fiction i Jackie Brown. Očekivanja su velika. Glumi Uma Turman, iskovana u zvezdu upravo u T-ovom Pulpu. Nastupa i sijaset slavnih a zaboravljenih imena iz zlatnih godina „exploitation” B-filmova.

Reč „exploitation” na engleskom znači maltretirati nekoga, iskorišćavati, ponižavati. Posle čega obavezno dolazi osveta u vidu vatrometa bizarnog nasilja. Sve je to trebalo da se nalazi u Kill Billu, i bilo je... samo „over the top” i neubedljivo. Film ne uspeva da po isprobanom receptu napuni gledaoca negativnim nabojem, da bi se ovaj onda ispraznio kao olujni oblak kad dođe trenutak za revanš. Kill Billovi, i prvi i drugi, svedeni su na beskrajan, zamarajući katalog ubijanja na sve zamislive (i nezamislive) načine, dok radnja i likovi ostavljaju gledaoca nezainteresovanim. Vizuelni stil i spec-efekti su na visini, naravno. Neki drugi režiser bi i sa tim što je postignuto bio zadovoljan, s pravom, ali se od slavnog Tarantina očekivalo više.

Eto desilo se da se ja i ti ne slazemo ni u cemu u ova dva poslednja posta, ali ono bas ni u jednoj reci. „Eksploatacija” ima u engleskom malo sire znacenje nego u srpskom, naime ne radi se samo o eksploatisanju nekoga radi para ili (ovo već u manje negativnom smislu) o eksploatisanju prirodnih dobara.

A Kill Bill je nafurani smor, slično kao i ovaj poslednji T-ov, The Hateful Eight.

Na TV pre neko veče iskočio Rollerball, kojeg sam sa zadovoljstvom iskonzumirao, valjda, po prvi put otkako sam u Australiji.

http://www.imdb.com/title/tt0073631/
https://en.wikipedia.org/wiki/Rollerball_(1975_film)

Stara poslovica kaže da dobar konj ima hiljadu mana a loš samo jednu, tj. tu da je loš. Shodno tome, zato što je tako dobar i jedinstven film, Rollerballu se mogu oprostiti razne manjkavosti kao što su mestimično drvena gluma i nespretna režija, čak i cele scene koje su upitne ili nepotrebne. Kad čelično đule izleti iz topa i krene da se kotrlja oko levkastog igrališta, kao kuglica po točku ruleta, i kad oklopljeni gladijatori na rolšuama ukrste pesnice, niko više ne razmišlja da li se tu radi o pravoj igri. To je to! Gomila urla od uzbudjenja, znoj, krv i adrenalin se osećaju u vazduhu. A u pauzama između utakmica, igrači Rollerballa uživaju u najboljim ženama i svim drugim mogućim povlasticama koje im na raspolaganje stavlja utopistiško društvo budućnosti. Više nema država ni ratova - globalne korporacije upravljaju svetom za opšte dobro. Između udobnosti i slobode ljudi su izabrali udobnost, a dotadašnja traumatična istorija čovečanstva izbrisana je iz knjiga i sećanja.

U ovom filmu iz 1975. vide se razne poznate face iz tog doba - Maud Admas, možda najbolja Bondova gerla, Richard LeParmentier, kog dve godine kasnije davi Dart Vejder u Star Warsu, Shane Rimmer, univerzalni američki epizodista koji se pojavljuje u ne znam koliko filmova.. Tu je naravno i sam James Caan, Soni iz Kuma, sjajan u Rollerballu kao što je uvek bio u svojim filmovima.