Ако се не ради о некој фотомонтажи (што је врло могуће) онда су тим истиацањем заставе БиХ послане следеће поруке од Милорада Додика пре свега Бошњацима у БиХ а онда и Западним уцењивачима и силеџијама:

1) Ја сам и ваш Председник Председништва БиХ и немам ништа против БиХ уколико је организујемо као функционалну државу.

2) Можете да по мени пљујете колико хоћете али би вам било боље да се мало позабавите Џаферовићем и Комшићем који су се јуче цели дан ограђивали и од моје посете Београду и од сусрета са Путином са чим отворено, јавно и гласно гурају прст у око једном великом лидеру као што је Путин и једној велесили као што је Русија.

3) Путинова посета је била прилика и за Џаферовића и за Комшићца да се виде са Путином па макар и на пет минута што би им сигурно било омогућено да су изразили било какву жељу да и они скокну до Београда.

4) И Џаферовић и Комшић су продали своје душе Западном ђаволу који, да би био са њим и колико толико милосрдан према теби, има само један захтев а то је слепа послушност (што се нарочито односи на константне захтеве да се управо Русији гура прст у очи) док са друге стране Русија нити прети нити уцењује нити се иживљава над мањим и слабијим од себе што би било довољно да и сами процените морални карактер Запада у односу на Русију.

5) Док ви свршавате од беса због прославе Дана Републике Српске те због захтева да и у Предсеништву БиХ буде застава Републике Српске, што је сасвим разуман захтев једноставно због тога што је Република Српска још увек и званично део БиХ а што би баш вама Бошњацима требао бити интерес да се РС приказује као део БиХ, ја, Милорад Додик немам проблема са заставом БиХ већ имам проблем са вашим игнорисањем и омаловажавањем Републике Српске. Ето, БиХ застава је била и у Београду и биће занимљиво за видети како ће џибери попут Џаферовића и Комшића и то прокоментарисати те сви они настрани и антисрпски медији који не могу да поднесу нити именицу Србин нити придев српски.

6) И ми Срби и ви Бошњаци као и Хрвати смо мали народи и АПСОЛУТНО СЕ НИШТА НЕ ПИТАМО ни о свом статусу ни о будућности овог дела света. Биће онако како велики кажу а ми само имамо добру шансу да опет гинемо када нас Запад гурне у још крвави један рат. Уместо да гинемо у рату боље би било да САМИ седнемо и договоримо се о будућности ове и овакве БиХ која очигледно не функционише. Боље се у миру поделити него у рату гинути и опет или бити у некој статус кво ситуацији или чак и изаћи као некакав победник из тог рата јер би та победа била крвава и Пирова победа за било кога ко би се сматрао победником.