Ono što smo do tad gledali u emisijama naučnog programa, posle 2000., polako se dešavalo pred našim očima. Naizgled, život je postajao lakši, samo su gunđala poput mene na vreme shvatila da je to samo privid. Mnogi su otišli da traže neki bolji život, mnogi poginuli braneći tuđe ideale, društvo se rasipalo. Nije više bilo pućkanja pored glendera u parku. Svi su počeli bezglavo da jure za životom ne bi li ga, bar na dan, stigli i napravili dan lufta koji se nekad zvao nedelja. Nedelja je postala dan kada se kuva četiri jela za sledeću nedelju, dan kada želiš da se odmoriš i vidiš sa prijateljima i porodicom. Nedeljni ručak je pao u zaborav. Plastična tacna na kolenima je pobedila uštirkani beli stolnjak.

Već sitnimo drugu deceniju novog veka. Muškarci imaju urednije obrve od žena, bolje depilirane noge, neguju se kremama sa Q10 enzimima i ekstratima dalekih mora. Žene imaju sve manje vremena za sebe, a deca rastu uz igre na struju. Bore se sa nekim nevidljivim protivnicima, crtanim likovima koje odrasli sanjaju u noćnim morama, kako se bliži vreme za kreditne rate. Žene više ne nose suknje punog kruga ni uvojke, a muškarci ne puše duvan. Duvaju u neke cevke i kutije iz kojih izlazi nešto nalik dimu. Men’ to nije ni malo zanimljivo. Još manje je seksi. Kad bi muškarci znali koliko su nam uživanja ukinuli time što više ne pale dve cigarete, kad se prvi pridignu iz kreveta…

21. vek je definitivno ubio romantiku.