Evo nekoliko odlomaka iz moje tek objavljene knjige „Zakletva pod hrastom. ”
Voleo bih da čujem Vase mišljenje,ako neko uopste ima strpljenja da ovo procita.

„ Za vreme Kočine krajne ” nastavio je profesor „ ispod ovog hrasta su se okupljali ustanici za borbu protiv turaka. Pod njime su se dragane klele svojim ratnicima da će ih verno čekati a pričalo se da je svaka i ispunila svoje obećanje, čak i prema onim herojima koji se nikada više nisu vratili. Ostale su neudate do kraja života doslovno poštujući svoju zakletvu pod hrastom. Zato je hrast i sveto drvo pa mnogi momci i dan danas dovode svoje devojke tražeći od njih da im budu odane. Eto, ja se pređoh i ne dovedoh svoju ženu” završio je Ljuba uz sveopšti smeh prisutnih koji su znali za njegov razvod.

>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>> >>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>> >>>

„ Verujete li u život posle života? ” nastavila je Ivana sa pitanjima.
„ Verovanje je najčešće samo nagađanje, dakle pretpostavka koja obuhvata nedokazane ili bolje rečeno neobjašnjive pojave. Naš nadgrobni život, ako uopšte postoji je ustvari neka nova prilika da ispravimo greške i nadoknadimo propuste iz ovog. ”
„ Po Vama, dakle postoji? ” bila je uporna Ivana.
„ Ne mogu reći ni da ni ne. Do pre nekoliko godina moj odgovor bi bio kategoričan, NE! Čovek se menja Ivana, prilagođava se starosti a nemoć mu nameće drugčije poglede na svet u kojem je živeo. I počinje da sumnja u ono u šta je verovao. Ili to s godinama, svi tražimo neki mali zaklon od nas samih koji najčešće nalazimo u mistici. ”

>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>& gt;>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>& gt;>>>>>>>>>

„ Izvoli Nanade? ” upitala ga je gledajući ga pravo u oči.
Izenanđen momak se zbunio i počeo je da se okreće levo i desno kako bi se uverio da nisu predmet ničije pažnje.
„ Ivana, kako bi reagovala ako bi ti, neko koga smtraš prijateljem rekao da te voli ? ” upitao ju je lomeći prste obe ruke.
„ Zavisi od njegovih daljih namera, cenila bih iskrenost ali sigurnio ne bih dozvolila sebi jednu takvu vezu. ”
„ Zbog čega? ” upitao ju je očito razočaran njenim odgovorom.
„ Zbog prijateljstva ” odgovrila je kratko.
„ Zar ljubavnici nisu i najbolji prijatelji jedno drugom? ”
„ Jesu ali samo ako je ljubav obostrana”
Nenad je samo klimnuo glavom i ustao dok je Ivana osetila veliko olakšanje u grudima. Zatvorila je ponovo svoje zanosne oči prepuštajući se omiljenoj muzici. Već nakon nekoliko minuta opet je neko seo pored nje. Po mirisu duvana znala je da će joj profesor Ljuba izvesno vreme praviti društvo. Iz pristojnosti prema nekom koga je izuzetno respektovala skinula je slušalice sa glave.
„ Pitala si me verujem li u život nakon života. ”
„ Da” potvrdila je Ivana sa primetnim zadovoljstvom što se još neko interesuje za temu kojom je bila obuzeta od kad je spoznala zakone prirode i nužnost umiranja i rađanja .
„ Jesi li sigurna da možeš podneti teret te nepoznanice? ” pitao ju je dok je dugim pogledom analizirao uočljiv optimizam u njenim očima.
„ Ne brinite profesore, jača sam ja nego što izgledam. ”
„ Draga mi je ta tvoja samouverenost Ivana, ali buni me to obilje dobrote u tvojim očima. Život nije bajka. Najteže je uspostaviti most između detinjstva i realnosti koja nam baca svetla na sve ono što nas uistinu čeka a to je večita borba u shvatanju života. Tek kad se s godinama nasučemo u samotnu starost shvatimo da smo trajali samo jedan tren kojeg nismo ni bili svesni. Nažalost, kao po nekom nepisanom pravilu sreća je, najčešće privilegija loših ljudi koji je ne zaslužuju i koji tako bestidno uživaju u nečemu što im ne pripada. Mogao sam da pratim razvoj mnogih generacija mladih ljudi da bih tek sada shvatio da je moj život ustvari jedan veliki poraz. Tačno je, uspeli su mnogi moji đaci ali dovoljen je makar i jedan slučaj, a ima ih više da su dobra i poštena deca postala nesretni ljudi zbog tuđe zavisti. Ta činjenica nameće mi uverenje da nisam bio dobar profesor jer te loše nisam mogao naučiti da budu dobri niti dobrima reći da budu loši ljudi. Nije teško zaključiti da nam je događanje ljubavi jedini put opstanka. Samo onaj ko je doživi i ko je probudi u nečijem srcu znaće da je ipak vredelo biti u redu i čekati da se doživi nešto lepo. ”
Ivana je ćutala. Nije želela svojim rečima da kvari nešto što je oduvek želela da čuje. Ućutao je i Ljuba. Pogledao je kroz prozor autobusa. Video je reku kraj koje je odrastao i svog oca kako izlazi iz rudničkog okna, prljavog od uglja kojeg je kopao ali poštenog čoveka, koji je dobrotom ispunio njegovo detinjstvo. Majku nije upoznao. Umrla je kad imao svega tri godine.
„ Otac mi je često govorio” nastavio je profesor „ -uči Ljubo, nije strašno biti prljav kao što sam ja kad dođem s posla, mnogo je teže kad svom detetu ne možeš da kupiš čokoladu- ” Nemaština i težak život su mi pomogli da zavolim knjigu, da upišem i završim fakultet, ali profesorska plata i nije neka plata, pogotovu ako je samo jedna a Milica beše prelepa i mlada. Voleo sam je i bio sam srećan dok mi jednog dana nije rekla da me ostavlja zbog nekog prebogatog trgovca Ace koji se vratio iz Nemačke. Nikad nisam zalečio tu ranu, samo sam je uzaludno potpirivao s čašicom konjaka. Budi pametna dete moje„ zavrsio je Ljuba.

”