Kakva još katastrofa treba da se dogodi, koliko ljudi da ode u smrt da bi nadležni poveli računa o tome kome izdaju dozvole za rad ugostiteljskih objekata i hala u kojima se okupljaju mladi?

Opšte je poznato da je kod nas mnogo bitnije „podmazati” gde treba nego ispuniti minimum uslova za bezbednost, među kojima je jedan od osnovnih i protivpožarna zaštita. U požarima u diskoteci „Kontrast” i pre četiri godine u kafiću „Laundž” u Novom Sadu poginulo je 14 mladih i koliko god bili osuđeni vlasnici tih objekata, za njihove roditelje utehe nema. Ono što je sada bitno, ako iko u ovoj državi tim želi da se ozbiljno pozabavi, jeste koliko je još prčvara, praznih hala i budžaka pretvoreno u okupljališta mladih.
Što je još zanimljivije, vlasnici takvih objekata često su ljudi sa problematičnim „poslovnim” biografijama započetim devedesetih, kad je svaki šibicar mogao postati biznismen od imena i ugleda. Svoje navike i sistem poslovanja vuku i do dan-danas, a u svemu tome im izdašno pomaže birokratija, koja nije navikla da radi za platu već joj za svaku dozvolu treba ponuditi masnu kovertu. Tako se dešava da upotrebne i ostale dozvole dobijaju buduće grobnice mladih ljudi poput novosadske diskoteke.
Naravno, na sve ovo žmure razne inspekcije koje takođe uzimaju svoj deo kolača od dobiti ovakvih ugostiteljskih objekata. Tek kada se dogodi tragedija, nadležni se oglase izjavama da neko treba da odgovara. Strah me je da će posle mesec dana svi zaboraviti i ovu poslednju tragediju i vratiti se u dobro uhodani sistem. Oni drugačije ne umeju, a da ih natera da rade po zakonu izgleda da, nažalost, nema ko.

Vasilije Papović novinar