А ја бих хтео да те упознам,
али онако, изистински,
као човека.
Да у ту твоју немирну душу
завирим,
и покушам да схватим,
осетим,
куда те ветрови луди носе,
и шта је то у тој
твојој глави,
на чијем врху
је један чуперак плави.
Чему те зора учила,
а ноћ све однела,
који ти се дечаци свиђају,
и још свашта би нешто
ја да знам,
занима ме то,
а знам да ми је забрањено.
И стварно бих желео,
да те упознам, онако,
као што се познају
пријатељи,
да сазнам шта се то
иза тог осмеха крије,
какве немирне олује те прате,
да сазнам то, ех да ми је.
И сва се некако чиниш к'о лептир,
лака и прозирна,
а ипак си тајна велика,
за мене и за све друге људе.
Хајде, покажи, бар мало милости,
пусти да ти се под кожу увучем,
да ти на срце срце прислоним,
и чујем причу,
о теби скривену.