Diskusije : Književnost

 Komentar
САН О ТРАЖЕЊУ
Tanjuska-c
(na)
28. mart 2020. u 01.46
САН О ТРАЖЕЊУ

Опет сањам сестру. Тражим нешто.
Завлачим се у плакаре. Пуни су свега и свачега.
Испод гомиле шарених мајци налазим чоколаду.
Сетих се да сам ја својu појела пре неки дан.
Отварам омот и таман да одломим парче кад разби се порцеланска посуда у дневној соби.
Враћам омот и чоколаду на место где је сестра сакрила.

Торбу тражим, пројури ми кроз главу.

Немам ни једну а треба да идем у град. У бископ са друштвом.
Звук разбијенoг порцелана шири се по целој кући.
Колико сестра има гардеробе! Ја немам ништа.
Хаљине саме падају са вешалица. Сукње и панталоне клизе на под.
Сузе нагрнуле па хоће заједно са звуком од порцелана напоље.

Из очију. Из собе.
Из куће.

Колико сестра има торби, торбица, ташни, руксака!
Школска, дневна, ланена, платнена, поштарска, копча ташница, актовка, писмо ташна она са индијским шарама од коже, официрка црна, торба од сламе за плажу, она од прућа за пијацу, крмача за велике ствари.
Пребирам по стварима и знам да једна није ту.
Покушавам да се сетим, која фали. Та је моја. Ове из плакара нису моје. Ни хаљине, ни мајице, ни торбе, ни ташне, ни цегери, ни кесе из иностранства које смо чувале за специјалне прилике.
Сестра утрчава и виче.
Млатара рукама и чини ми се да плаче. Глава јој нарасла већа па јој тело дошло мање. У жутој маминој хаљини је.
Помиње порцелан и отвара прозоре на ходнику.
Звук куља напоље као дим. Црноплавосив.

У двориште. У улицу. У град.

И мени сузе куљају низ образе, низ груди. Капљу ми на стопала.
Не разумем зашто сестра виче, само чујем да спомиње братово име.
Сетим се да сам ја појела своју чоколаду а да је нисам поделила са њим.
Сестра и даље отвара прозоре а у дневној соби нема брата.
Мама и тата скупљају комаде порцелана са дрвеног патоса.
Пажљиво покушавају да саставе поломљене делове.

Шта радите?

Мој глас испуњава дневну собу, шири се заједно са звуком порцелана.

Покушавамо да залепимо сина, одговарају ми и мама и тата у истом тренутку.
Сестра доноси чоколаду и теши ме.
Мама ми пружа мали коферчић од плетене сламе.

Ово тражиш!

Купила ми га је давно на пијаци. У њему да носим тубе са бојом и четкице.
И она ме теши.
Узимам и једно и друго. Са чоколадом у једној руци и плетеним коферчићем у другој излазим из куће.

У двориште. У улицу. У град. У бисокоп.

У себе.
damijan
(primenjeni matematicar)
31. mart 2020. u 02.57
Stvaranje na destrukciju..
Najlepse cvece,iz pepela nice...
MC_
(Bihilist)
03. april 2020. u 06.47
Bravo.
Drugacija malo od ostalih tvojih.
Vuce na nestvarno, na san.
Tanjuska-c
(na)
04. april 2020. u 15.01
хвала Демијане , има истине у том цвећу МЦ имла сам већ неколико прича о сновима
 Komentar Zapamti ovu temu!

Looking for Tassel Keychain ?
.