- Тата, где су мачићи?
-Однео сам их
-Где? Коме си их дао?
-Неким људима
-Којим?
- Не познајеш их- Живе далеко. На салашу.
-Тек су прогледали, ни маме се нису нагледали.
-Сине, ти знаш шта је мајка рекла
-Мама, па мама. Што је ниси убедио да их оставимо.
-И ово једно је доста. Мушко је, ти му одабери име.
-Кад порастем, направићу салаш у ту ћу сместити мачке, псе и коње.
-Сине ти још неке ствари не разумеш. Када порастеш биће ти јасно.

***
-Иш, несрећо једна
-Шта је било мама?
-Кика се попела на хоклицу поред шпорета ( смедеревац) и шапом дохватила кокошку из супе. Замало да је извуче. Убићу је.
-Немој мама ...молим те. Шта ће мало маче без маме?
-Ма даћу ја и теби и мачкама. За све је крив тата твој. Да се ја питам , не би ниједна ушла ни у кућу а Бога ми , ни у двориште. Паметна је Милица, нема ни кучета, ни мачета.
- Она је убица, трује животиње.
- Ћути , језик поломила. Да те нисам чула да то говориш
- Истина је, сви то знају у комшилуку.
-Ни речи више, иди у собу и ради домаћи.

***

Родитељи су ме убедили да је немогуће имати коња у нашој кући.

Мало је двориште.
Где би коњ спавао? Коњу треба штала.
Шта би јео? Коњу треба њива.
Има код баба Госпаве и штала и њива.
Баба држи краве у штали. Нема места за коња.
Али зашто нема? Коњ је најлепша животиња. И баба их воли. Воли да гледа каубојске филмове. Имају их и партизани.
Краве дају млеко а коњ не би имао шта да ради у нашој кући
Али ...јахали биx га.
Дете, ти имаш бујну машту.

***

Тата, какви су ти то ожиљци на ногама ?
Ујео ме један велики вучјак.
Зашто?
Ишао сам на салаш.
Јел због мачића?
Не. Због неког посла.
Што га газда није везао на ланац?
Не знам.
Како си успео да побегнеш?
Нашао сам једну мотку.
Требао си истући његовог газду.

***

Престани да шмрцаш
Не могу мама. Жао ми Лесија.
Ма то је само филм.
Како само филм. Тај пас је прави.
Па и он глуми.
Како пас може да глуми? Наш Џеки ништа не разуме. Када му кажем не лај, он још више лаје.Када му кажем шени, он накриви главу па чкиљи у мене.
Наш Џеки је обичан џукац. Тај Леси је шкотски овчар и расан је пас.
А јел можеми и ми да имамо неког расног пса. Паметног?
Не можемо. Већ имамо Џекија. И он је добар чувар куће.
А како пас може да се врати кући? Ја када би се изгубила не бих знала сама да се вратим.
Пу, далеко било. Немој ни случајно да се изгубиш. Немој ни да помислиш на тако нешто.
Што? Зар би и ти плакала?
Да. Али би добила по гузици када би те нашли.
Нећу се никада изгубити. Научићу да гледам у Сунце и звезде. Тата ми је причао како су на селу знали да се оријентишу.
Добро де, свашта ти чујеш.

***

Знаш мама ону песму о пудлици Фифи?
Не знам.
Она живи у стану. У згради.
Далеко било. Пас у кући?!
Да мама. Можемо ли да купимо и ми таквог пса?
Ма шта ће нам?
Да ме нађе ако се изгубим
Већ смо причали о томе.
Али мама. Тај пас се и купа па не смрди. И иде у шетњу сваки дан.
Па да, немам паметнија посла него да шетам пса. Доста ми је што по цео дан перем и спремам вама. Ни твоја сестра, ни твој брат а ни ти не бисте бринули о њему .
Мама, немој да се љутиш , јел хоћеш да ти изрецитујем песму?
Слушај!

Овај час, овај час,
Један пас,
На узици од свиле са ноктима лила,
Са машницом од тила,
Пролази крај нас.

Једна жена стара
Са псом разговара:

Фифи, гледај право!
Фифи, дигни реп!
Фифи, пази дрво!
Фифи, ниси слеп!
Фифи, машну пази
Фифи, лепо гази!
Фифи, то не њуши!
Фифи, горе уши!
Фифи, језик ниже!
Фифи, ходи ближе!
Фифи, не пркоси!
Фифи, ти знаш ко си!
Фифи, не скакући!
Фифи, сад ћеш кући!

Тако фифи живи
На узици од свиле,
Са ноктима лила
Са машницом од тила.

Тако жена стара
Са њим разговара.
Тако овај час
Прођоше крај нас.

Деци је најбољи пријатељ пас.

Мама ме гледа и смеје се. иако не зна песму, зна да сам овај задњи ред ја додала.