'Ajd da razbijemo ovaj magloviti dan. Jedna kratka, mala, fina, laka...

Bomba je pala,
i nije mala,
ceo se svet trese od nje,
I mogli bi mi,
kad bi bili fini,
da ponovimo igru tu.
A tebe nema,
da kao nekad,
skineš haljinu na cvetiće,
veselo cikneš k'o zora bela,
vazda mi bila vesela.
I ne razumem,
još manje umem,
da slažem i prevarim,
uzalud starim.
Uzalud oči otvaram
svakoga jutra,
mene će možda nestati
koliko sutra,
možda me prah
prekrije beli.
I nije važno,
što volim snažno,
ljubav je samo prepreka,
da stigneš do cilja,
na put od hiljadu milja.