Diskusije : Književnost

 Komentar
КОМШИЈСКЕ ПРИЧЕ ( ВУК И ЦЕЗАР)
Tanjuska-c
(na)
05. oktobar 2018. u 09.46
ВУК

Вук живи неколико кућа даље од наше. Личи на вука јер је мешавина вука и не знам које расе.
Крупан је и црн је попут Тобија али му је длака дужа и нема реп. Не знам зашто.
Вук је млађи две године од Тобија. Не лаје често. Седи у дрвеној кућици поред нове куће и гледа кроз металне решетке. Са њим је у друштву још један мали црни псић. Пацоловац. Не воли га претерано. Мали псић стално лаје и пење му се на главу. Једном се изгубио пар кућа даље и није знао да се врати. Мали пси су јако заборавни. Понекад забораве и где живе.
Нашла га је моја комшиница Триша. Она је Италијанка, увек је насмејана и љубазна. Воли да прича. Воли и да се сунча. Сунце је подсећа на њену домовину.
И Триша живи сама. Иам једну црно белу, дебелу мачку коју повремено остави везану за дрво у задњем дворишту.
Дуго је нисам видела. Маца је можда угинула.
Триша воли Тобија и Тоби воли Тришу. Увек га помази и не смета јој што Тоби нема манире па скаче на њу. Триша је младолика и ради у Банци. Понекад долази касно и устаје рано.
Вук лаје на Тобија мада и један и други разумеју два језика. Односно три. Вук и Тоби причају истим језиком који се само зове другачије. Добро се разумеју.
Вук понекад лаје када Тоби завија. Не знам да ли се свађају или причају.
Псећу кућицу су после светског првенства у фудбалу склонили у задње дворише. Црвено белу шаховницу су цело лето показивали комшијама. Освојили су друго место и били веома поносни на своју домовину. Честитали смо им а они су мислили да навијамо за њих.
А нисмо. Иако говоримо истим језиком за који они кажу да није. Иако смо живели у заједничкој домовини која више не постоји. Само у истријским уџбеницима . Да они нису пожелели да живе у некој другој домовини. Ми нисмо. Онда смо се разишли и сада живимо у овој некој другој Домовини. И патимо свако за својом остављеном.
Понекад се не разумемо иако говоримо истим језиком. За који они кажу да није.
Није битно што говоримо различитим језиком који то није.
Битно је да се Вук и Тоби свађају на два језика. Или на три ако питате наше компије.
А можда само причају.
Мало гласније.

ЦЕЗАР
И Цезар говори два језика. Он и Тоби говоре истим језиком за разлику.
И Вук их разуме. И они њега.
Не знам да ли Цезар воли Вука али знам да не воли Тобја. Ни Тоби њега.
Цезар је долетео авионом из Бања Луке. Његов газда је Станислав. Станислава са женом и малом ћерком често срећем у Цркви недељом. Разумемо се и волимо да причамо. То радимо само када пси нису са нама.
Цезар је старији од Тобија скоро две године. Када је Тоби био штене пришао му је једном у парку.
Цезар је шарпланинац . Таквих паса нема овде. Они су овчарски пси, велики и храбри. Воле своју кућу и укућане. Не воле никога више. Друге псе поготово.
И мој деда на селу је имао једног таквог пса.. Сви су га се бојали. Чувао је виноград и овце.. Трчао је и за кравама. Нисмо смели да му приђемо и увек био везан када би дошли у посету.
Знала сам какав је пас а ипак преварио ме позив његовог газде.
Приђи неће му ништа. Штене је. Рекао је Станислав сигуран.
Тоби је био мали и није се бојао других паса. Пришао му је . За трен, нестала је Тобијева глава.
У Цезаровој вилици. Уплашила сам се.
Нема Тобију главе.
Вичем и плачем.
Станисла је уплашено вукао Цезарову огрлицу у вис да му заустави дах. После неколико секунди Тобијева глава се појавила. Био је уплашен. Почео је да трчи. Ја за њим. Нисам смела да га погледам . Мислила сам да му фали глава. .
Људи у парку су посматрали ову представу. Зачуђени гунђали су.
Какав пас. Страшан пас.
Чим смо истрчали из парка зауставила сам се. Узела Тобија у наручје. Дрхтао је и цвилео. Али глава му је била цела.. Ни капи крви није било на његовом крзну. Само мала отеклина на врату.
Умотала сам га у ћебе и држала у наручје. После три сата престао је да дрхти.
Тоби се и сада плаши Цезара али увек насрне на њега. Када пролазимо поред његове куће Цезар бесно гризе металне шипке. Капија је мала. Понекад помислим: шта ће бити ако прегризе шипку.
Тоби је мањи од њега. Не воли га. Запамтио је укус и мирис Цезарове њушке.
Једном је Станислав пролазио испред наше куће а Тоби је истрчао напоље. Кидисао је на Цезара док га је газда задржавао. Када се пас усправи висок је као и газда. Скоро два метра. Тоби је лајао и трчао око њих у круг. Стигли смо га пре него што се Станислав уморио.
Цезар својом риком буди цео комшилук. Зато нико не воли његове газде. Кажу: То једни обични дивљаци са страшним псом.
Мени је жао Цезара. Он воли село и ширину. Поља и овце. Воли шуму и дивљину. Воли слободу.
Једнога дана Цезар ће прегристи металне [ипке и постаће слободан.
А Тоби разуме свог земљака. Зна да му није хтео појести главу. Зна да би он тако и свом штенету показао. Ко је главни и ко се слуша.
Ако побегне једног дана Цезар ће на истом језику објаснити Тобију да су ипак браћа.
Причаће му о земљи у којој је рођен
Слободан.
American_Psycho
(Ako vam je stalo do istine, sl)
05. oktobar 2018. u 16.38
Bas lepa prica, nekako...prostodusna...možda si samo trebala još da dodas da i ti nekad zalajes sa njim, kad je pun mesec i kad se osecas sputanom...
Ili kad pada kisa, da mu objasnis da je i tebi dosadno.
:)
Tanjuska-c
(na)
05. oktobar 2018. u 17.35
Oflicna ideja...zavidim mu ponekada sto sme da zavija
Tanjuska-c
(na)
05. oktobar 2018. u 17.45
A htedoh napisati...odlicna...aje me ova mala tastatura
MC_
(Bihilist)
09. oktobar 2018. u 07.40
Ovo je ono što se kaže, kvalitetna prica.
Sve odmereno receno.
Bila bi dobra jedna ovakva zbirka, o emigrantima i njihovovim psima.
Tanjuska-c
(na)
11. oktobar 2018. u 16.00
To upravo i radim...hvala MC. I hvala na upornosti ...drago mi je citati tvoje tekstove iako su pocesto sumorni
Rex1
25. oktobar 2018. u 10.32
Bravo Tanjuška. Veliki pozdrav za velikog pisca.
niger
01. novembar 2018. u 04.09
:)
Tanjuska-c
(na)
08. novembar 2018. u 22.10
Hvala Rex i :) niger
Tanjuska-c
(na)
13. novembar 2018. u 12.44
ЕМБУШ
Ембуш је златни ритривер. Тоби га зна из парка где су се играли док је био штене.
Ембуш је велики, воли да је главни у групи. Тобија је кињио док је био штене. Тоби га и даље воли.
Ембушова власница предаје енглески у средњој школи. Понекад имитира Кинезе који су овде на школовању. Лепа је. Када Ембуш једе земљу или побегне из парка она га кажњава. Сруши га на траву и не да му да устане док не склони колено. Јака је.
Тоби од свих паса највише воли Ембуша. И други пси га воле.
И његова власница је главна у парку. Најјача и највиша. Прича без престанка.
Понекад ме чудно гледа док причам. Хвата грешке. Сигруно и мене имитира.
Једном ме је питала зашто Срби не воле Хрвате.
Нити их волим нити их мрзим. Једино памтим да су имали концетрационе логоре. За Србе Јевреје и Цигане.
Њена комшиница је Хрватица. Воли је.
Каже...Требало би да заборавите то.
Шта то?
Историју. Концетрационе логоре. И мржњу
Одговарам јој да ћемо заборавти на то. Онда када забораве и Јевреји.
Ембушова власница ћути. Ћуте и остали у парку. Ћутим и ја.
За то време Ембуш , Тоби и остали пси јуре се по парку без повоца иако лепо пише на табли ...Забрањено водити псе без поводца.
Парк је усред гомиле кућа. Ту једечије игралиште. Тобогани, љуљашке и базен са песком.
Ту је и бетонирани круг са великом прскалицом.
2 тениска терена и 4 канте за ђубре.
Покретни тоалет.
Тери веоам често чува Ембуша. Пази на њега када је власница на путу.
Ембуш воли да се игра.
Тоби га се више не боји. Мањи је одњега али је јачи. Тоби не воли више да се игра у парку.
Воли да јури керуше. Ембуш је уштројен. Тоби није.
Ембушова власница не воли Штефана. Лабуш је волео Ембуша и Ембуш је волео Лабуша.
Често би се дозивали из дворишта.
Ембушова власница је направила албум са сликама свих керова из парка.
Тобија нема у албуму.
niger
16. novembar 2018. u 03.51
Oni koji nedostaju - oni su najdrazi. U krvi. Jeli tako?
niger
06. februar 2019. u 09.10
cutanje je neprirodna stvar

:)
Emili
14. mart 2019. u 22.10
Ovo tvoje nacionalno sranje samo neki nacionalista poput MC može naći da je nešto posebno, pišes gluposti koje nitko ne želi objaviti.
niger
19. mart 2019. u 04.28
Emili je još ostra? I ja sam, Emili.. Jako, jako ostar i dalje.:)
Emili
10. april 2019. u 23.18
Niger, ja sam ostra pri tome nikoga ne vredjajuci. Samo pišem ovoj buali da bezveze piše. I to nije vredjanje, istina je.
Emili
10. april 2019. u 23.26
Umislila ona sebi da je neka knjizevnica koju rijetko tko cita ili niko je ne cita. Neki nacionalista koji o drugome nema šta da piše oism o svom nacionalizmu kojeg oma misli da je vredno ovde nap5949isati i da će joj sve budale poput nje, zadiviti.
Emili
10. april 2019. u 23.29
Možda ja gresim i ona je neki lokalni heroj. Ja je ne bih citala ni da mi plate. Ja bih je sprečila da piše i da mi ne plate.
Tanjuska-c
(na)
12. april 2019. u 16.14
Emili, bona, šta je tvoj problem ?
 Komentar Zapamti ovu temu!

Looking for Mantra Bracelets?
.