Juče je neki čovek

Juče je neki čovek posetio svoju bolesnu majku.
Bilo je to baš u smiraj dana,
sunce se neprimetno
i nenametljivo
pomicalo po sobi
oslikavajući zidove
nekim posebnim šarama.

Ona je ležala, a on je sedeo
u fotelji.
Pričali su dugo o
vitaminima, lekovima
i običnim stvarima.
Pričali su o prošlosti.
Pričali su...

Onda, odjednom,
oboje zaćutaše.
I nastaviše tako da ćute.
I kad je poslednji zrak sunca napustio
sobu,
u njoj kao da se i bez reči i slike
moglo osetiti
sve ono što
se između majke i sina
stvori za čitav jedan život.

MC