Glasnik

Kelner gleda Mariju,
naručila je ništa.

Marija uzvraća pogled,
umesto osmeha, očitava joj bes.

Napolju, preko puta.
počinje kiša, prvi znaci oluje.

Je li zločin što dišem?
Je li zločin da ćutim?

Neki čovek pod kišobranom.
Lozinka, odziv. Mrak.

Prazna supa od brašna.
Malim prstom pokazuje prsten.

Marija gleda kelnera,
uspeh je prepoznati neprijatelja.

Kelner uzvraća pogled,
on je jedan od onih uklopljenih.

Ljudi ulaze, sklanjaju se od pljuska,
lica su im puna straha.

Je sam li poslednja van ovog života reklama?
Da li sam luda?

„Sada je pravo vreme”,
kaže čovek sa kišobranom.

Izlaće zajedno,
napolju miriše trava, čuje se sloboda.

MC

„ Organizacija mora biti hijerarhijski ustrojena, čvrsta, nevidljiva i netranstparentna.”
Damir Avdić „51”