Bog od blata

Napravio sam boga
od blata
eno ga dole
u dnu baste,
tu zanet spava,
bez hrama, ukrasa, pozlata,
na jastuku od suve
paprati
lezi mirno
bozija glava

ne iste ništa,
u svojoj rupi,
taj debeli
blatnjavi, dragi mi bog
on svima dobro želi
i proleće sanja,
Taj bog uglavnom cuti,
samo ponekad gleda u
tamni nebeski svod.

Ja jutrom, tako,
polozim ruku
na hrpu zemlje,
gospodnje rame,
i onda na tren
u meni sve stane -
to bog od zemlje
ljudsku cuti muku,
dok leden vetar
gole savija grane.

MC