Diskusije : Književnost

 Komentar
Umberto Eko: Bonge
Qubic
26. novembar 2017. u 22.01

Kako voditi televizijski program

Bilo je to očaravajuće iskustvo kada me je Akademija nauka Ostrva Svalbard pozvala da nekoliko godina proučavam populaciju Bonga, civilizaciju koja se razvila između Nepoznate zemlje i Srećnih ostrva.

Bonge rade otprilike isto što i mi ali pokazuju neobičnu sklonost ka kompletiranju informacija. Ne znaju šta je to pretpostavka ni implicitno. Na primer, mi počnemo da govorimo i očigledno je da koristimo reči ali nemamo potrebu da to kažemo. Jedan Bonga koji se obraća drugom Bongi, najpre će reći: „Pazi, sada ću nešto da ti kažem i koristiću reči.” Mi izgradimo kuće, a zatim ih (izuzev Japanaca) obeležimo brojevima, upišemo imena stanara, označimo spratove. Bonge na svakoj kući jednostavno napišu „kuća”, a onda odgovarajućim oznakama obeleže cigle i zvono, a pored vrata napišu „vrata”. Ako pozvonite na vrata gospodina Bonge, on otvara i kaže: „Sad otvaram vrata”. Ako vas pozove na večeru, pokazuje vam mesto za stolom i kaže: „Ovo je sto, a ovo su stolice!” Zatim trijumfalno najavljuje: „A sada, evo kelnerice! Ovo je Rozina. Ona će vas pitati šta želite i doneće vaše omiljeno jelo.” Isto se dešava i u restoranima.

Zanimljivo je posmatrati Bonge kad idu u pozorište. U sali se gase svetla i pojavljuje se glumac koji kaže: „Ovo je zavesa.” Zatim se zavesa podiže i na scenu izlaze glumci da odigraju, recimo, Hamleta ili Uobraženog bolesnika. Ali ovde se svaki glumac predstavi publici imenom i prezimenom, a zatim i imenom lika koji će tumačiti. Kad glumac završi repliku, on najavi: „A sada, pauza!” Posle nekoliko sekundi, drugi glumac govori svoj tekst.

Suvišno je reći da na kraju prvog čina glumac istupi napred i objavi: „A sada sledi pauza.”

Najjači utisak na mene su ostavili njihovi muzički spektakli koji se, kao i naši, sastoje od verbalnih scena, pesama, dueta i baleta. Kod nas je običaj da dvojica komičara izvedu svoju tačku, da potom jedan od njih intonira neku ariju i da scenu prepuste ljupkim devojkama s baletskom numerom, tek toliko da gledaoci predahnu; kad se balet završi, ponovo se pojavljuju glumci. Kod Bonga je drugačije: najpre dva glumca objavljuju da sledi jedna komična scena, zatim kažu da će nešto otpevati u duetu, precizirajući da će to biti šaljivog karaktera, a na kraju, glumac koji poslednji ostane na sceni najavljuje: „A sada, balet!” Najviše me je začudilo što su se za vreme pauze na zavesi pojavljivale reklame, kao kod nas. Pošto najavi pauzu, glumac obavezno kaže: „A sada, reklame!”

Dugo sam se pitao otkud im ta opsesivna potreba za preciziranjem. Možda slabije shvataju, govorio sam sebi, i ako neko ne kaže „sad te pozdravljam”, ne shvataju da ih je neko pozdravio. Mislim da sam delimično u pravu. Ali postojao je i drugi razlog. Bonge gaje kult prema pozorištu i zato moraju sve da pretvore u predstavu, čak i ono što je implicitno.

Za vreme mog boravka među Bongama, imao sam priliku da rekonstruišem istoriju aplauza. Pretpostavljam da su u drevna vremena aplaudirali iz dva razloga: ili zato što su bili zadovoljni lepom predstavom ili u čast osobe koju izuzetno cene.

Jačinom aplauza se pokazivalo koliko je neko voljen i poštovan. Nekada su lukavi impresariji, da bi ubedili gledaoce u vrednost pozorišne predstave, ubacivali u publiku plaćenike koji su aplaudirali i kad nije bilo razloga. Kada su počeli televizijski programi, Bonge su u studio dovodile rođake organizatora i pomoću svetlosnog znaka (nevidljivog za gledaoce) obaveštavali ih kada treba da aplaudiraju.

Ubrzo su gledaoci otkrili trik i kod nas je aplauz potpuno diskreditovan. Ali ne i za Bonge. Publika kod kuće je poželela da aplaudira i Bonge su u buljucima upadale u televizijski studio, spremni da plate, samo da mogu da tapšu. Neki su pohađali i specijalne kurseve. Budući da su svi već sve znali, u određenim trenucima voditelj bi glasno najavio: „A sada, jedan lep aplauz.” Ali uskoro su gledaoci u studiju počeli da aplaudiraju i bez bodrenja voditelja. Bilo je dovoljno da on upita svog gosta čime se bavi i da ovaj, recimo, odgovori: „Održavam gasnu komoru u gradskoj kafileriji”, da da se prolomi buran aplauz. Ponekad, kao kod nas u Petrolinijevim scenama, voditelj ne bi stigao ni usta da otvori i kaže „dobro veče”, već posle „dobro” u studiju bi oduševljeno zapljeskali. Voditelj tek što bi izgovorio: „Evo nas kao i svakog četvrtka”, a publika ne samo da bi aplaudirala, kidala bi se od smeha.

Aplauz je postao do te mere neophodan da se i u reklamnim spotovima, čim ona vašarska figura izgovori: „Kupite sredstvo za mršavljenje Pip”, prolama beskonačan aplauz. Gledaoci pred televizorom znaju da u studiju pred voditeljem nema nikoga, ali aplauz je potreban da bi program delovao ubedljivo, inače menjaju kanal. Bonge traže da televizija prikaže pravi život, takav kakav jeste, bez varki.

Publika je ta koja aplaudira (koja je kao i mi), a ne glumac (koji fingira), znači oni su jedini garant da je televizija prozor u svet. Upravo pripremaju program sačinjen isključivo od glumaca koji aplaudiraju, zvaće se Teleistina. Da ne bi izgubili vezu sa stvarnim životom, Bonge aplaudiraju u svakoj prilici, i van televizije. Aplaudiraju na sahranama, ne zato što su zadovoljni ili da ugode pokojniku, već da se ne bi osećali kao senke među senima, da bi se osetili živi i stvarni, kao slike sa televizijskog: ekrana. Bio sam u jednoj kući kada je iznenada ušao čovek i objavio: „Malopre je babu zdrobio jedan TIR!” Svi su stali i zapljeskali.

Ne mogu da kažem da Bonge manje vrede od nas. Naprotiv, jedan od njih mi reče da imaju nameru da osvoje svet. Da ovaj projekat nije samo platonski, uverio sam se po povratku u domovinu. Uveče sam uključio televizor i ugledao voditelja koji je predstavljao svoje pomoćnice, zatim je najavio izvođenje komičnog monologa i na kraju rekao: „A sada, balet!” Jedan otmeni gospodin koji je diskutovao o aktuelnim političkim problemima s drugim, isto tako otmenim gospodinom, u jednom trenutku prekida razgovor i kaže: „A sada, mala pauza za reklame.” Neki voditelji su čak i publiku najavljivali. Drugi, televizijsku kameru koja ih je snimala.

Svi su aplaudirali.

Poražen, napuštam kuću i odlazim u restoran poznat po svojoj nouvelle cousine. Kelner mi donosi tri lista salate. I kaže: „Ovo je mešavina langobardske loćike i sitno seckane rikole, začinjena je morskom solju, našim lekovitim sirćetom i nerafiniranim maslinovim uljem iz Umbrije.”

Umberto Eko

(1987.)

Qubic
26. novembar 2017. u 22.06
Anakonda
(Dra Coola)
27. novembar 2017. u 04.26
ko li se još trudi da piše ovako dugacke textove

šta se desi kad na sceni izadje zmaj a voditelj najavi da je to majmun?
jel publika slepa , glupa ili prestrasena pa aplaudira?

nekad sam mislila da većinom medijanata sve te malverzacije rade smišljeno...a sada vidim da bas nemaju pojma pa se ceo njihov rad sastoji u prikrivaju cinjenice da nemaju pojma tako što će poubijati one sto imaju i zmanjiti standart poimovanja na sopstvenom nivou.

otkrice-mlaka voda
još se koprcam da prokužim publiku

nego u ps-u: i saptanje ima svoju moc
Anakonda
(Dra Coola)
27. novembar 2017. u 04.34
ps 2: i miki rurka su unakazili al niko ne moze da mu ospori da je fascinantan glumac
Anakonda
(Dra Coola)
27. novembar 2017. u 04.36
Qubic
27. novembar 2017. u 22.10
„šta se desi kad na sceni izadje zmaj”

Pa, postoje carobne reci, ne znam kako je na nasem, ili na nekom drugom jeziku, ja sam to na nemackom gledao (inače u pitanju je trilogija) sa simultanim prevodom, oni inače nikad ili gotovo nikad ne sub-titluju.., a idu (ako se dobro secam) otprilike ovako: Still-Feuer-Donner-Blitz! i Zmaj ustukne, a ako je dobar zmaj on te neće ni napasti. Ali prvo moras da napises na dlanu (na kineskom u originalu) i preusmeris dlan naprema zmaju...Ima i korporativna verzija show-a... inače sva tri dela su jednako dobra. (A ima i čak i erotska verzija...)

https://www.youtube.com/watch?v=ZIkoqK13CBg
Anakonda
(шаптачица)
28. novembar 2017. u 07.26
sto mene ima zmaj da napada?
lucky_luke
(Genije)
28. novembar 2017. u 08.45
Рођење змаја

Пролеће је, месец мај
излег'о се мали змај
ал' незгода је била
што није им'о крила

А чим се излег'о
шта ће мати него
да рођење слави
и весеље прави

Из планинских крајева
долете још змајева
они у већини
живе у пећини

Док је госте служила
мати се растужила
јер се тада сети
син неће моћ' да лети

Гости за ред знају
поклоне им дају
малог папагаја
за маленог змаја

А за маму змајицу
свиленкасту мајицу
коју беше шила
једна добра вила

Ту мајицу фину
обукла је сину
не знајућ' да свила
чаробна је била

Тад бљесну чаролија
засја сва просторија
змајић доби крила
што су златна била

Сад се сви веселе
пољупце си деле
радостан је мали змај
а овој је причи крај

Qubic
28. novembar 2017. u 08.58
„sto mene ima zmaj da napada?” ...nema šta vi ste ista sorta reptila, samo sto jedni lete jedni ne lete, nisam ni mislio na tebe, mislio sam na sebe i u principu, a ja se zmajeva jako plasim jer kog su azdahe ujedale taj se i zmahova plasi, jednostavno postanes senzitivan... sad da ti opravdavam moje strahove (ionako) ne bi razumela.
Anakonda
(шаптачица)
28. novembar 2017. u 09.09
nemas se šta plasiti
Anakonda
(шаптачица)
28. novembar 2017. u 09.25
come what may

istina uvek pobedi notorne gluposti tipa „rak”
Qubic
28. novembar 2017. u 18.30

Pa dobro kad je već, čiča miča i gotova priča idalizmu (ne mogu da prezalim, kao i boemiju hik...) da priznam, odrastao sam sa lavovima (oba roditelja) i moja prva ozbiljna veza bila je 'rak' u horoskopu... nekoliko puta to se ponovilo, (posle su tek dosle te zmije i zmajevi, poneki vuk, i tu i tamo po nekoliko hijena - stvari ipak treba nazivati svojim imenima - i samo poneka srna ili zec, ali i jedan alisinski, jedan jedini unique doduše {čak!},, (verovala ti ili ne) albino...).

Šta zam hteo/zeleo da kažem (izgubio sam nit)... jednom davno pre 5 ili više godina bila si postirala jednu pesmu i ja sam te upitao ' otkude ti to bre', odkude si to [copy-paste] kopirala?..' i nisam dobio answer, a bio sam 100% ubeđen (siguran) da ti je to od negde... sad posle ovog pozorisnog komada (tragi-komedije/komedije/(ko med)/drame) ,,koji si napisala počeo sam da sumnjam.



Qubic
28. novembar 2017. u 18.43
komada/predstave/predstave... *odnegde (piše se zajedno valjda...)

Jer kad neko sve vreme potkecuje/podkecuje (ne znam kako se kaže/piše) narod naokolo, uglavnom, i u isto vreme ozbiljo piše, onda je to paradoksikalna fenomena
Anakonda
(шаптачица)
29. novembar 2017. u 03.29
ništa ja tebe ne razumem

pesme pišem u afektu...drame u elementu
Qubic
29. novembar 2017. u 07.55
Pa bila si optuzena jednom (and it was a serious accusation) nije bas bilo poziv na išćerivanje djavola niti na lomaču ali nije daleko od toga... da li da te banuje neko, ili bojkotuje Knjizevnost u to ime, na primer neću vise da čitam celu godinu zbog te zmije... svasta nešto je bilo, čitav jedan skandal
Anakonda
(шаптачица)
29. novembar 2017. u 13.23
šta god da je bilo...verovatno sam bila u pravu
 Komentar Zapamti ovu temu!

.