Cinjenica da izopaceni umovi vladaju svetom a i Srbijom:-((

Nušić uvredio njegovo veličanstvo

Tamnica je nekim piscima donela književnu slavu, neke slavne pisce bacila u zaborav; neki su u isčekivanju smrtne presude napisali remek-dela, a nekima se potpuno ugasio stvaralački talenat. Iskustva najslavnijih pisaca sa zatvorima i sudskim procesima : Oskara Vajlda, Flobera, Bodlera, Verlena, Remboa, Dostojevskog i našeg Branislava Nušića tema su ovog feljtona, koji ukazuje na neobične sudbine, sukobe, nerazumevanja, osude, prezir...koje su ih pratili, često zbog ratova s okruženjem, češće zbog sukoba s vlašću. Neka od tih iskustva su stravična: Dostojevskog su pomilovali u trenutku kada su ga peli na vešala, a neka komična: Nušić je napisao poznatu komediju 'Protekcija' tek kad je, posluživši se inteligentnom varkom, zaplašio i umilostivio šefa zatvora da mu dozvoli da piše. Da nije bio pisac nikada ne bi šetao zatvorskim dvorištem sa ubicama, lopovima, kockarima...
Majoru Kataniću su se mnogi divili i poštovali ga, zato su svi i bili ogorčeni nemarnim omalovažavajućim ponašanjem kralja Milana i ministara. A Nušić je napisao već pomenutu pesmu 'Dva raba' i objavio je u 'Novom beogradskom dnevniku'.

Dva raba

Zatutnjaše sa četiri zvona

Povrveše kite i mundiri

Povrveše perjanice bojne,

Povrveše bezbrojni šeširi

Svi majori debeli i suvi

Oficiri cela kita sjajna

Pukovnici, s orlom i bez orla

I još neko, ali to je tajna.

Potmulo su udarala zvona,

Udarala zvona iz budžaka,

A i što bi da se čini dževa

Kad je pratnja srpskoga junaka

Srpska deco što množiti znate

Iz ovoga pouku imate:

U Srbiji prilike su take

Babe slave, preziru junake

Zato i vi ne mučite se džabe

Srpska deco postanite babe.

Pesma je izazvala senzaciju i smeh u beogradskoj čaršiji. Izdanje 'Dnevnika' je bilo razgrabljeno .Čitali su ga grupno za kafanskim stolovima, po troje-četvoro na uglovima ulica, u redakciji opozicionih i vladinih novina. Sve što je bilo pismeno u tadašnjem Beogradu smejalo se Nušićevim stihovima. Samo njihovom autoru mladom piscu-početniku nije bilo do smeha. Kralj Milan je bio uvređen i Nušić je optužen 'za uvredu njegovog veličanstva'.

Prvostepeni sud, pod predsedništvom sudije Hrističa, osudio je mladog pisca na dva meseca zatvora. Kralj Milan je čuo za presudu, nezadovoljan i ljut, tražio je veću i rigoroznu kaznu. Sudstvo je oduvek bilo nezavisno pa je sudija bio prinuđen da kaznu povisi na dve godine robije. Mladog su uhapsili i poslali u požarevački zatvor.

Tu počinje njegova dvogodišnja avantura, koja se završila kako piscu i priliči - književnim delom. Naime, Nušić je u zatvoru napisao svoju poznatu komediju 'Protekcija'. Uslovi u kojima je u zatvoru živeo bili su veoma teški, ali njegov vedar duh je u svemu nalazio smešnu stranu. Smestili su ga u samicu i stavili pod strogi nadzor.

Naš veliki komediograf šetao se u zatvorskom dvorištu zajedno sa ubicama, lopovima, kockarima. Bila je to izvrsna škola za jednog pisca. A posle ovih šetnji dobija kao jedinu lektiru 'Bibliju' čije je stranice tako dobro proučio, kako je kasnije pričao, da je bio sposoban da drži crkvene propovedi. Upravnik zatvora bio je po zlu čuveni Ilija Vlah. Pročitavši Nušićevu presudu rešio je da mladog buntovnika dovede u red: zabranio mu je da piše, da loži peć u samici, da čita knjige i novine.

Nušić je pričao da je po ceo dan mleo kafu, kuvao je, pravio cigarete i krpio svoj stari kaput. I tako su mu izolovanom od sveta tekli beskrajni, prazni tamnički dani. Želeo je da ih ispuni pisanjem ali je strogi i brkati Ilija Vlah bio neumoljiv. Ipak, posle abdikcije kralja Milana, Nušić je pokušao da dobije bolje uslove. Otišao je kod upravnika zatvora i zamolio ga za dozvolu da povremeno piše.

'Bolje je za tebe mladiću da ne pišeš. Pisanje te je i dovelo u apsu. Da si bi nepismen ti bi danas bio valjan čovek i ugledni građanin, a ovako se kao kockar vučeš po apsanama' - savetovao ga je Ilija Vlah. Posle ovako 'mudrog' saveta, Nušić je rešio da nasamari upravnika. Njegova rođaka Marina, nekada udata za njegovog ujaka, sada je bila u braku sa ministrom pravde Gigom Geršićem.

Znajući da upravnik čita poštu, pisac je rešio da napiše pismo ministru Geršiću, i mada mu ministar nije bio rođak, oslovio ga je sa 'dragi ujače'. A celo pismo je izgledalo ovako:

'Dragi ujače,

imali ste pravo da se ljutite na mene što vam se do sada nisam javio, ali vas nisam hteo da uznemiravan. Znam da vas interesuje kako se osećam ovde. Ne mogu reći da mi je ugodno kao kod svoje kuće. Ali ne mogu da se požalim. Jedino me ubija dosada od dugog vremena. Kada bi mi dozvolili da mogu da pišem, verujte mi strpljivo bih sačekao dve godine robije. Ja mislim da mi se to može učiniti jer, verujte, ne bih pisao nikakve političke stvari. Molim vas kada dođe moja majka kod vas pozdravite je i recite joj da ne brine. Pozdravite mnogo i ujna Marinu. Vaš sestrić'.

Sledećeg dana upravnik je došao u samicu u kojoj je čamio budući veliki komediograf. Ljubazno se smeškajući srdačno je rekao: 'Kažu Nušić kuva dobru kafu. Je l’ umeš da skuvaš? Čovek treba sve da nauči, zlu ne trebalo. Eto, da ti nije bilo apse, ti nikada ne bi naučio da kuvaš kafu'. Naravno dobio je dozvolu da piše i bolje uslove u zatvoru. I dok se Nušić nadmudrivao sa upravnikom, njegov otac Đorđe Nuša pokušavao je da ga oslobodi robije. Jedan od pokušaja bilo je i pismo pukovniku Franasoviću .

p.s.

Misterija je da li je upravnik poverovao zatvoreniku Nusicu ili je Gerisic ( ili neko visi ) pomislio „ ipak vredi investirati u Nusica”