Srpska pesma

Mi volimo svog Vladara,
svoga gazdu, svog čuvara
buntovnika i sanjara
i bezdušnog gospodara.

Verujemo sve što kaže,
uživamo kad nam laže,
slatke laži, s malo soli,
da istina ne zaboli.

Biće posla i estrade,
neki drugi će da rade.
sve će da nam daju džabe,
moći će i da se krade.

Nije važno što otima
nije nam to dedovina.
Sediš, čekaš bolje sutra,
brojiš, ćutiš mrtva jutra.

Ponizni smo i ćutimo
i mrzimo jedni druge,
i varamo i mutimo
i svima smo dobre sluge.

Nama zemlja i ne treba,
zemlja, to je za seljake,
svi pijemo kapučino
i žvaćemo mentol žvake.

Jer na svakoj prekretnici
smorile nas misli teške,
kad je bilo odlučiti, izabrati
birali smo uvek greške.

Uvek kasno, i na kraju
falila nam samo milja
pogrešno smo mi skrenuli
predali se ispred cilja.

Neki su i poginuli,
majke nose im crninu,
njih smo sad zaboravili
i prodali otadžbinu.

Sve su to na kraju priče,
sve su to na kraju bajke,
i te žene ojadjene,
to su neke tudje majke.

Šta nas briga za budućnost,
nek Gospodar o njoj sneva,
nama važna je mogućnost
da se jede, da se peva.

I zato su svi Vladari,
naši andjeli čuvari
a njihovi protivnici,
naši najveći krvnici.

MC