Diskusije : Književnost

 Komentar
Doberman
MC_
(Bihilist)
28. septembar 2017. u 11.25
Doberman

Kažeš,
sve ti se tada smučilo.
Pastelna tavanica i
stilska lampa
u uglu.

Izašla si, kažeš, krišom
s nožem u ruci.
Muž je spavao
i ti si izašla.
Tajno.

Mesec je bio pun,
Mesec je tebi žensko biće.
Ali danas niko više
ne veruje
u te stare simbole.

Sedela si onda
na igralistu.
Gola sa tim nožem
u ruci.
Gola.

Kažeš sve
ti se smučilo.
Kažeš
sve će uskoro biti drugačije.
I ti ne možeš,
ne možeš
dalje da
izdržiš
težinu prazne tišine,
ravnodušne i gluve.

Sada ponovo ležis
kraj njega u krevetu,
on je kupio dobermana.
Bojiš se da se suočiš,
četri očnjaka
bele se u mraku.
Tu si uz njega,
kao i svaka verna
žena…

MC


Kalahari

kada stari Bušman
ubere biljku da bi pojeo njen koren

on se odriče dele semena
i vraća ga u zemlju

jer onaj ko uzima mora i dati

pa kada zatrpa seme,
pokrije zemlju dlanom

da bi kapima znoja
pomogao mladom životu

jer sve oko nas treba poštovanje.
a slabi zasluzuje pomoć

u pustinji Kalahari

MC


Selo

Selo umire,
još jedna cigla pada,
još se jedan razbio crep.
I bi pogreb u nedelju,
i kamion za selidbe,
pa taj slabo plaćen posao u gradu.

Već od prvog,
još jedna ulica bez dece,
na jesen zatvaraju školu.
Svi samo odlaze
A selo ostaje
da umre mirno
kao bolestan pas.

Poslednji pozdrav
kroz špalire praznih kuća ječi.
Ti zatarabljeni prozori,
i visoka trava u dvorištima.
I poslednji pozdrav,
nemo drhte staračka usta.

I onda ništa,
Ulica pra
Ulica za nama je prazna.
Nekad su ovde
za kamionima trčala deca.

MC

Kad ostariš

Kad ostariš
gledaš serije
i to...
Kad ostariš
daljinski upravlač
ti je sve.

napeto,
slušaš vrata od lifta,
ponovo niko ne dolazi
kod tebe
I bilteni zdravlja postaju važniji
od sportske prognoze

Slabo vidiš,
zamaraju te knjige,
glava klone.

Još samo slušaš
ko li to kuca?
Samo da nije
onaj neželjeni gost.

MC



Reci mi nešto lepo

reci mi nešto lepo
kao što lepo govore deca

reci mi nešto, obično i malo,
sitno kao stakleni kliker, kao nežno oko vrapca

pronadji sećanje na iskrenu radost od nekad,
subotnje popodne, toplota detinjstva

i cika dece u zlatnim dvorištima
nepokolebljivo, bez brige, nesvesno, u neznanju

znači sreća, sreća postojanja po sebi,
znači, to, to mi reci

kao što govore deca
kao što tepaju majke

što ću pamtiti opet, skrivati u sebi,
i to će mi doneti nadu.

MC

Derksen
28. septembar 2017. u 15.54
Mc nije dobro nego Vrlo dobro.
damijan
(primenjeni matematicar)
29. septembar 2017. u 08.56
Nije ni vrlo dobro. Nego sjajno
MC_
(Bihilist)
29. septembar 2017. u 09.58
hvala vam

evo još jedne

Hromi Daba

cutim,
okrenem se,
nema nikoga
ali čujem,
ipak čujem
on je opet
tamo u mraku
i njegov dah
razgoni varnice
na ognjistu
naše proslosti

iskre crvene,
iskre svetlice
na postelji spavaju
od svete kucine

i zato cutim,
pa se okrenem,
samo senka
preleti
medj drvecem
mesec
je pun, sablasan
i ove
noći
ja ću slustai
kako zavija
i plasi gromove
ja ću sanjati
kako se prikrada
i goni uhode

iskre crvene,
oci vucije
san ne dolazi
san ne spasava
nema utehe

cutke
silazim,
iz loga izlazim
padam nicice
i
bez glasa
i bez svesti
tiho
hromom vuku
iza copora,

molim se:

pruzi mi svoj dah
duni u mene
varnice
dja
za
svetlim
vuk da
postanem

i da ustanem
snagom vukova,
snagom prokletih
da se uspravim
protiv
usuda,
protiv
okova
vatrom osvete,
snagom
naših starih bogova

MC

prema pesmi V. Pope
MC_
(Bihilist)
29. septembar 2017. u 10.38
Majka Medeja

Noć ova zimska polako pada
i u izbama svojim ljudi od straha drhte
dok hladno zimsko sunce polako gasne,
neko tamo, daleko u šumi, glasno doziva mrtve.

Starica sitna, kao da leti,
ipak njen korak, suvo lišće mrvi
to hladno oko iygleda odmora nema,
i jeza strašna zamrlu šumu grli.

Mrmljaju nešto starača usta
za sobom vuče venac suvog cveća
dugački suvi, ledeni prsti,
od crnog sukna tkana odeća.

O, slušaj kako vetar huji,
to dete svoje, ona uzalud zove,
u lednoj vodi, u hladnoj struji
leseve vojnika nalazi nove.

I svaki ima poznato lice,
svaki je njezin jedini mrtvi sin
oči im pojele crne ptice,
u kosi dalekih bojišta dim.

Njen trag, na davnu prošlost miriše,
Drhtave ruke mrtvaca dotiču lice,
svaku noć shvata da on ne diše
svaki put njen krik podigne ptice.

Dok nebo bledi, mrtvo telo vuče
i noktima kopa plitak grob
zvezde se gase, do neba jauče,
a nad njom ćuti bezdušni bog.

MC
Derksen
29. septembar 2017. u 10.42
gledaj slučajnosti I ja imam jednu nedovrsenu sa vucima.. :-)

Oduvijek sam bila tamo,
Između zbrda, između zdola,
Oduvijek sam radjana ovdje,
U sumi, u gori iz nečijeg bola.

Jasne komande dobih,
Dovde se smije ići,
Dalje je bezdan, dalje su vuci,
Vuci ne prezaju, oni će prici.

Umotaj klupko, razvuci zicu,
Okolo zasadi gloginje, trnje,
Zakopaj snove, utisaj sove,
Zapali vatru od sirovog pruca.

Qubic
29. septembar 2017. u 18.37
Ti si Marko sve bolji i bolji, moje (ovaj put ne- skromno ali) objektivno mišljenje, u 'Majka Medeja' samo predzadnju reč da promenis i može da se ne- stampa, nego u Antologiju srpske knjizevnosti.
Qubic
29. septembar 2017. u 18.42
I 'Doberman' je i 'Hromi Daba' takođe odličan, a a i ostale. A posebno 'Doberman' i 'Majka Medeja'.
Qubic
29. septembar 2017. u 18.49
(Zaboravih,) htedoh na kraju reci, svaka cast!
damijan
(primenjeni matematicar)
30. septembar 2017. u 03.16
Slazem se s tobom Quibic.
Ne treba zaboraviti Univerzum ...
Ma kolko nekad leden bio
Jer možda je bas on taj koji obilato
sipa u casu
Sred pustinje(kao MC-ju sada)
Šta već... Usud ili Prokletstvo...
Qubic
30. septembar 2017. u 04.51
Ali damijane, tu treba da se nadje bas ta jedna reč kao sto si ti rekao leden, (surov, okrutan ili nešto slično), jer i to je istina (bar* za samog coveka ili bar* neka od nas, jer pored obilatog sipanja u casu ima i ta druga strana. A i universum je ono (naslucijem) 99%, koliko s' 'one strane' telesnosti toliko i s' 'one strane' dusnosti ili dusevnosti (naravno najbolja je zlatna sredina) ...pa da pesma bude ono, double wow!, (već je already wow!). Pre nekoliko nedelja čitam jedan politicko-umetniki, ili filosofski esej-intervju jednog našeg, pa prilično je poznat, rezisera; on kaže da je izgleda covek najveca promasena investicija stvaranja (tako sam ja razumeo), i tu me je naravno bacio u onu istu dvoumu od pre nekoliko meseci, godina, nedelja ili decenija,

...nekim od nas zivot zaista nije lak... (opet najbolja je zlatna sredina)

I (još) da ti kažem (i)ovo), tvoja poezija mi se jako dopada, nekad je bas ono, wow!, ali nisam hteo to da ti kažem ranije da te uznemiravam, disturbam i to ... pozdrav

*please note ovo (bar) se ne odnosi na ba'ar, onaj sank za kojim se pije i sl. prim. prev
Qubic
30. septembar 2017. u 04.51
Ali damijane, tu treba da se nadje bas ta jedna reč kao sto si ti rekao leden, (surov, okrutan ili nešto slično), jer i to je istina (bar* za samog coveka ili bar* neka od nas, jer pored obilatog sipanja u casu ima i ta druga strana. A i universum je ono (naslucijem) 99%, koliko s' 'one strane' telesnosti toliko i s' 'one strane' dusnosti ili dusevnosti (naravno najbolja je zlatna sredina) ...pa da pesma bude ono, double wow!, (već je already wow!). Pre nekoliko nedelja čitam jedan politicko-umetniki, ili filosofski esej-intervju jednog našeg, pa prilično je poznat, rezisera; on kaže da je izgleda covek najveca promasena investicija stvaranja (tako sam ja razumeo), i tu me je naravno bacio u onu istu dvoumu od pre nekoliko meseci, godina, nedelja ili decenija,

...nekim od nas zivot zaista nije lak... (opet najbolja je zlatna sredina)

I (još) da ti kažem (i)ovo), tvoja poezija mi se jako dopada, nekad je bas ono, wow!, ali nisam hteo to da ti kažem ranije da te uznemiravam, disturbam i to ... pozdrav

*please note ovo (bar) se ne odnosi na ba'ar, onaj sank za kojim se pije i sl. prim. prev
Qubic
30. septembar 2017. u 05.04
{Double post] svasta, a samo sam jednom kliknuo i to bez ikakvog napora...
damijan
(primenjeni matematicar)
30. septembar 2017. u 06.33
To je možda odgovor na sve Quibic...
Neka Sila... Umesa prste...

Hvala Ti
geriatrikus
(zvakac karamela)
30. septembar 2017. u 06.47
Majka Medeja! Zašto Medeja? To mi kvari sve. Ne vidim Medeju u inače odlicnoj pjesmi.
A možda ima vise Medeja? Ja znam samo jednu.
Qubic
30. septembar 2017. u 06.50
Hvala tebi takođe damijane, naravno, na pesmama.
Qubic
30. septembar 2017. u 06.55
@ geriatrikus... :) Verujem da je to Medeja od onog Med i Mlekaja, pa sad Mlekaja i Medeja (lupam again kao po obicaju) ali ne mogu da govorim u nečije drugo ime neka MC sam kaže ako hoće.
Qubic
30. septembar 2017. u 06.58
🌠 Mlekaja i Medaja
geriatrikus
(zvakac karamela)
30. septembar 2017. u 07.23
Ja mislim na Euripidovu Medeju.
Qubic
30. septembar 2017. u 08.38
Geriatrikus imaš point 100%. Mako skoro uvek ide u krajnosti to svi znamo, bar što se pisanja tiče,, i kad su u pitanju grcke legende tu uvek treba zagrebati ispod povrsina da bi se doslo do sustina ili do sustine. U realnosti, stvarnom svetu postoji jedna siroka lepeza spektra i tu svaka reflektivnost barem 20% otpada. Ja živim na prekookeanskom zapadu u jednoj (doduse ne trenutno) surovoj realnosti koju sam sam sebi napravio. Volim i donekle razumem (koliko my 1 mm square mind to dopusta) grcke legende i tragedije jer one su svet sustina, a ima tu i lepote. Ne znam da li si gledao film Jima Jarmusch-a, Dead Man? Pa ono kad Iggy prica o nečijim ili nekim roditeljima (self-realization-al'-Iggy-Pop). Ili onaj sa motornom testerom iz horor filmova. Surovo, bezlično i bez sustina. (Da, volim Evropu i sve sto je evropsko, naravno i grcke legende pa i treagedije a i i zlatna nasa sela i njihovi probleme, (mada se i tu i tamo čujem sad puno toga promenilo).) To je svet u kome ja živim tako da ne znam, morace MC sam (ako bas bude hteo) tu da nam da neko rešenje.
MC_
(Bihilist)
02. oktobar 2017. u 05.45
Hvala svima. Velika je stvar kad shvais da je nekoga dotaklo, ono sto sam pisao, pa makar vas bilo i malo.

Pesmu sam napisao slusajuci hol. pesmu

Moeder Medea van de dode bloemen
(Majka Medea od mrtvog cveca)

Tkst je napisao Lennaert Nijgh još 1968.

Medea je starogrcki lik koji iz osvete ubija sopstveni decu.

U pesmi Lennaert Nijgh-a koja je model za moju pesmu se govori starici, aveti koja zimi luta sumama, trazeci mrtve. On je izgleda samo povrsno referisao na anticku Medeju.
Njegova junakinja vrzsta je aveti, ona doziva kroz sumu, trazi svog sin, pod njenim nogama susi se trava itd.

Sada razmišljam da li je moja pesma plagijat?

Moeder Medea

Lennaert Nijgh/Cobi Schreijer/1968
copyrights: Hans Kusters Music

Na het zinken van de zon,
rood en vaal, schijnt in het woud
in nachten zilvergrijs en koud
haar bleke glazen lampion
en klinkt haar roepen dun en oud,
ijlend in de koude wind,
zij zoekt haar zoon, haar enig kind
en 's morgens smaakt de dauw naar zout.

En geen mens
durft haar naam ooit te noemen:
Moeder Medea van de dode bloemen.

Haar spoor blijft zichtbaar in het zand,
het gras sterft af onder haar voet,
de lucht wordt grijs van kruit en roet,
tot aan de verte brandt het land
met geuren wee en bitterzoet.
En waar zij komt, daar delft de wind
een grafkuil voor haar dode kind
en 's morgens geurt de dauw naar bloed.

En geen man
durft haar naam ooit te noemen:
Moeder Medea van de dode bloemen.

Zo dwaalt zij eeuwig door het veld,
haar hart verbitterd en vol gram
en waar haar bleke schaduw kwam
is geen soldaat ooit meer een held,
omdat men hem het leven nam.
In alle doden die zij vindt
herkent zij steeds haar eigen kind
en 's morgens dooft de dauw haar vlam.

Geen soldaat
durft haar naam ooit te noemen:
Moeder Medea van de dode bloemen.

[versie van Hetty Blok:]
Zo dwaalt zij eeuwig door het veld
van Israel tot aan Vietnam...

MC_
(Bihilist)
02. oktobar 2017. u 05.51
Qubic, kako da napisem zadnji red MAjke Medeje da bi bilo bolje?
MC_
(Bihilist)
02. oktobar 2017. u 05.59
evo ispravljene verzije

Majka Medeja

Noć ova zimska polako pada
i u izbama svojim ljudi od straha drhte
dok hladno zimsko sunce polako gasne,
neko tamo, daleko u šumi, glasno doziva mrtve.

Starica sitna, kao da leti,
ipak njen korak, suvo lišće mrvi
to hladno oko odmora nema,
a jeza strašna zamrlu šumu grli.

Mrmljaju nešto staračka usta
za sobom vuče venac suvog cveća
hladni mršavi, tresu se prsti,
od je crnog sukna njena odeća.

Oh, slušaj kako vetar huji,
to dete svoje, ona uzalud zove,
u lednoj vodi, u hladnoj struji
leševe vojnika stalno nalazi nove.

I svaki ima poznato lice,
svaki je njezin jedini mrtvi sin
oči im pojele crne ptice,
u kosi dalekih bojišta dim.

Njen trag, na davnu prošlost miriše,
Drhtave ruke mrtvaca dotiču lice,
svaku noć shvata da on ne diše ,
svaki put krik njen podigne ptice.

Dok nebo bledi, mrtvo telo vuče
i noktima kopa plitak grob
zvezde se gase, do neba jauče,
a nad njom ćuti bezdušni bog. (iznad nje ćuti hladni svod) )

MC
Qubic
02. oktobar 2017. u 08.46
A to ja ne znam Marko, ono, bez znaka i zvuka, (i osobine). Bezdusno je osobina (?)... dunno...
Qubic
02. oktobar 2017. u 08.51
A sad ovo, 'bog' mi zvuci nekako jače i čini mi se bolje je za pesmu nego 'svod', dunno... ali pesma ti je zaista odlicna, i mislim objektivno, nije neka moja [sublektivna] shizofrenija ili nešto... (100%...)
Qubic
02. oktobar 2017. u 09.00
Ili bez zvuka i znaka i osobina.., valjda nakako tako
Qubic
02. oktobar 2017. u 09.04
(Ili možda čak i nekakva osobina, ali ne znam kakva.., bacio si me u razmišljanje :) )
Derksen
02. oktobar 2017. u 09.09
Nije ti pjesma plagijat. Samo njegova pjesma se vise odnosi na lik iz grcke mitologije, jer veli niko ne smije da dozove njeno ime.I na kraju taj dodatak da ona luta po poljima od Izraela do Vjetnama. U tvojoj pjesmi valjda sto je na srpskom nisam pomislila na neku univerzalnu majku, nego na srpsku majku i otud je možda zvakacu karamela bio cudan naziv, jer kod tebe čini mi se nema slike da je se drugi ljudi boje, plase, nego je samo ti posmatras na tom putu. Pošto je samo posmatras I opisujes teske scene bez emotivnog uplitanja tek sa zadnjom recenicom iskazujes i svoj stav ili zadnje dvije rijeci. I zato ja to ne bih mjenjala, druže Qubic :-). Ali to je moje neko mišljenje, ne znači da sam u pravu
Qubic
02. oktobar 2017. u 09.44
Ne znam ni ja pravo da ti kažem stari ratni prijatelju i druže (D, naravno stari ne u smislu godina), (kibiceri u transu ladan probija znoj a sto bi rekao cika Ljuba Moljac Nemci zanemeli) ... možda 'nemi', bilo bi dobro ali mislim nije dobro zbog ritma pesme, sad opet zanemeli verujem ne ide jer ne sadrzi 'onu' neophodnu/potrebnu konstantu... verujem da si bar delimicno u pravu D ne znam, (nemam nekih ideja, (idunno...))
MC_
(Bihilist)
02. oktobar 2017. u 10.06
Pustio sam da prođe dan

U njenom pismu
kaže da me se setila.
da živi brzo,
da se razvela i ponovo udala.

A pitala me da li još
pišem i da li sam sa nekim ili sam
ah, pomislih, pisaću joj sutra
pustio sam da tako prođe jedan dan

U pismu kaže kako pesme piše
i s mužem novim da je srećna,
mada je očekivala bolje i više,
a samo ljubav da je još večna

A ja sam čitao miran kao stena
meni se nije primio san
a soba beše prazna i gluva.
I pustio sam tiho da prođe još jedan dan

i svakog jutra setim se pisma
i kako neko moj odgovor čeka,
ali me obuzme praznina neka
i puštam da prođe još jedan dan.

MC
Derksen
02. oktobar 2017. u 10.19
E ova je MC da je otpjeva Zdravko ( Colic) I da pare namlatis 😊
Qubic
02. oktobar 2017. u 10.27
Cuti Derksen, odlicna pesma, samo malo su mui redovi ispremetani lol ... a za ovu prvu ('Majka')... 'Raspeti' bi verujem isto islo dobro ali ne znam koliko je to za ovo vreme dovoljno dobro i kako bi se (naravno pogresno) rastumacilo, razumelo ili definisalo. I još altenativa i avangarda su uvek antidogmatijski i antidemagoski a to je Markov osnovni stil. Mislim ono, ja sam an old man i meni to godi, old u smislu još uvek nezreo i neozbiljan što se umetnosti, kreativnosti (stvaralastva/stvaranja), slikarstva tiče ali vi ste ljudi mlada duha pa smislite nešto već ako mislite da je neophodno, potrebno ili nužno, ja ne znam (a i ne mogu da mislim por reflektorima), ili je ostavite takvu, (k'o sto sam ja (doduse sa zakasnjenjem)) učinio, {jer} na kraju krajeva to je Markova pesma. ... nego

Let's tease MC, yeaaa... :)
Qubic
02. oktobar 2017. u 10.44
Starogrcka, Anticka Medeja... nisam ni procitao prethodne postove, izvinjavam se, pa sam' na kratko da se vratim. „Medea je starogrcki lik koji iz osvete ubija sopstveni decu.”

Moja (bivša) žena radila s' jednim takvim likom, i dala odličnu (100% dobru) procenu, i preporuku za referal, ...te fotografije posle nisu mogle da se gledaju (ko ima nervr posle da izadje na sud, bilo u svojsvu advokata, bilo u svojstvu svedoka). A ovde takvih slučajeva sve malo malo pa ima. Uglavnom razlicite price, neke tek podsecaju na stare legende i price ali po psiholoskim i mentalnim sklopovima i sustinama, veoma su blizu tu.

Ma šta cito 'Na Drini cuprija' hod'o po'njoj bolan hod'o... (a nije sala [i vemena u kojim' živimo, pogotovo mi prekookeanski) ljudi verujte mi oupste)
Qubic
02. oktobar 2017. u 10.55
Pravnog zastupnika, advokata, pravnika, kako se to ispravno kaže na nas jezik (možda nije toliko važno, i dunno)
Qubic
02. oktobar 2017. u 11.56

...A ima to 'raspeti' već u onoj pesmi, (setih se, pec) Veče na školju, Aleksa Šantić, onda to ne bi bilo autenticno, unikatno, originalno, ili bi [niko ne poseduje pravo na reči aj dunno]... boliv mi

...

{ An Evening on a Small Island

The vast blue deep
Is asleep;
Cool and quiet, falls the night.
Atop dark rocks, dying fast,
The last
Crimson ray of sunset light.

The church bell tolls;
Its trembling tones
Over craggy hills resound.
With sighs of endless
Sadness,
Poor folks are prayer-bound.

Skeletal and grey,
They pray
On knees before their God,
But no word
Is heard
From the crucified Lord.

The nearing repose
Is close;
Cool and quiet, falls the night;
Atop dark rocks, dying fast,
The last
Crimson ray of sunset light. }

(Translated by Milomir Ilic)

Qubic
02. oktobar 2017. u 12.30
Pravo,- prava na reci ustvari* I tako... puno pozdrava, zaista jedan divan forum knjizevnosti.., ja mislim moram[o] priznati.
geriatrikus
(zvakac karamela)
02. oktobar 2017. u 16.02
U „originalnoj” pjesmi majka osuđuje. Potpuno razumijem taj osjecaj, i
sam, mada se osuđujem zbog toga, često imam sličan osjecaj pogotovo u
doba državnih praznika koje zemlja sto mi pruzi gostoprimstvo slavi.
Moj argument(koji najcesce mudro cuvam ze sebe) je bas taj da ti vojnici
nisu heroji(ako me moj tuc-muc njemacko-holandski ne prevari), otici negdje
da ubijaš druge i u tom pohodu izgubiti sopstveni zivot te u mojim ocima
ne pravi herojem(mada ima tu milion razloga i prica). Medeja ima smisla
u toj pjesmi.
MC-ova majka nije takva, razlozi su razliciti, ona nema, niti može imati takav pristup,
pa njena patnja i razlozi njene patnje u MC-u izazivaju takav „odnos”
prema Bogu.
Qubic
02. oktobar 2017. u 17.36
geriatrikus, ti ulazis u strukturu koja je jezgro svega pa samim tim i pripovedanja, pisanja. A to je, pored kreativnosti i destruktivnosti i pitanje identifikacije, misidentifikacije (ne znam kako se kaže na nasem), atachmenta (vezanosti (Edip i sl.) ili detachmenta (odvojenosti, zaborava ili oprostaja, drugim rečima samosvesti). Pod pritiskom krivice ili osude i mrznje, niko ne mose da stvara dobra umetnicka dela, ustvari možda i može ali to su veoma retki izuzeci, jedan ili dva. Veoma duga i slozena tema ili prica ali ne mogu ja sam da je razvezem mada bih mogao ali možda nekom drugom prilikom. A mislim da nema ni potrebe jer MC je sve vreme bio mracno slikarski objektivan, da bi se na kraju uzvisio na tog bezdusnog boga (koji je uostalom duh i možda ni on sam ne shvata kako i zašto se mi toliko plasimo one njegove mracne (tamne) strane i njegovog mracnog (tamnog) slikarstva kad je o`n tu. Ali potpuno si u pravu, jer drugo je posmatrati s' visine i prepoznavati nešto u sebi i kroz sebe a drugo zaista naći se u situaciji „na muci se poznaju junaci”. Ali, opet, umetnost je ipak umetnost, ...i pored osecaja istinitog (istinskog) i lepog kako (se kaže (?)), ili osecaja i putokaza slobode, ona ponekad sluzi i da se ponesto tu i tamo ublazi, opravda ili iskupi. {...??}
MC_
(Bihilist)
03. oktobar 2017. u 03.59
možda ovako.

Dok nebo bledi, ona telo vuče,
noktima kopa, zatim, plitak grob,
zvezde se gase dok tiho nariče,
i ljubi ruku mrtvog sina svog.

Zajednop smo dosli do ovoga, ovo nije smao moja pesma, naterali ste me da razmislim.

Ja nisam imao plan za pesmu. Slusao sam muziku i doslo mi je to u glavu.

https://www.youtube.com/watch?v=8RwnrjgNWkQ
mislim da je Lenard boje napisao nego ja.

MC_
(Bihilist)
03. oktobar 2017. u 04.21
Dugo ne vidjam Stanislava

Hteo bih opet
da pričam sa Stanislavom,
on je uvek imao
dobru ideju
ili savet.

Nije čudo,
taj je
video sve i poznavao mnoge
važne ličnosti
prethodnog stoleća.

Ali nema Stanislava,
prolazio sam parkom
kuda je nekada šetao,
i eno,
njegova je klupa prazna,
opet su je obojili
u zeleno.

Išao sam
i u kafić
gde je svakog jutra
sedeo sam i
ispijao crnu kafu nad novinama
zabrinut,
zgadjen i
tužan.
Ili veseo.

Pitao sam konobara,
podsetio sam ga,
ali to je bio
neki mladji lik,
nije ga se setio.

Pa sam seo i ja tamo
i naručio
tu istu kafu
i uzeo novine
i čitao o svim tim užasima.

Šta bi rekao Stanislav o
ovome ili onome?
Njega nisu mogli prevariti,
njega nisu mogli prevesti
na svoju stranu.

Možda bi on samo ćutao,
dobri stari Stanislav,
a meni bi se činilo
da govori
i da mi daje mudre savete,
a ja,
ja bih se možda pravio
da se ne slažem,
da sam pobunjenik kao i on
da sam još uvek mlad.

MC
Qubic
03. oktobar 2017. u 05.16
Super si slozio, i ova druga ti je fantasticna, ... a ima toga, sad kad bi pocelo da se odmotava dosli bi/smo možda i do koacervatne kapljice. Za koju se još uvek ne zna da li je posledica nekog prijasnjeg nesporazuma, konflikta ili sukoba, ili je zaista zelja stvaranja. Ali svako ima [i] svoju ličnu istoriju i mi se tu zaustavljamo i na tom' ogranicavamo iz kulture i razloga dobrog ili lijepog ponasanja i domaćeg vaspitanja. Ne znam da li (sigurno jeste) je i u kojoj meri to dobro. (?) ...Što se tvog pisanja MC tiče ja sam oduvek tvrdio da, ne samo da ti imaš talenat nego da dobro pišes poeziju i prozu. To je i bio razlog sto sam se prvi put posle deset godina logovao na internet i dosao na ovaj forum. Tako ako ćeš da trazis krivca sad znaš sad da ga trazis (sorry ali ovo mi postalo k'o vruc krompir). :) Ne zna da li se secas one svoje pesme u kojoj se na kraju pominje crna svila? To je bilo pre nešto manje od dvadeset godina. Tad sam pomislio, kako ovaj covek piše. Ono, ja sam voleo, ja bih voleo da umem tako da pišem (a nije ono klasicna Kain - Avelj stori casti mi, vise je neko osecanje, ne mogu ni sam da definisem). Posle sam otkrio damijana, Bauka, Borisara, i puno puno drugih... Ali ipak (možda nisam u pravi [??], za mene je MC (ipak) MC. {...} I tako... pozdravljam
Qubic
03. oktobar 2017. u 05.22
Ne znam* da li se secas (često mi ove stamparske, sorry 'bout that)
MC_
(Bihilist)
03. oktobar 2017. u 05.56
je li to ovo?

Kazablanka

Više ne zalazim u Rikov bar,
stanem pred vrata,
Sem više ne svira,
ruka mi krene ali se zaustavim.

Granice su zatvorene,
avioni ne lete,
Na straži,
momci s automatima gledaju tupo
u noć, u crnu svilu.

MC
Qubic
03. oktobar 2017. u 06.09
..I to mi pade napamet, sad kad si postirao ovaj spot na Yiddish language, ja mislim da je to Yiddish, kako su svi dobro prošli ove godine, steta sto nije bio i Mr Paul the Octopus sa nama pa to nekako i da... , {...mi lici na ono kad je Zeljko hteo da maznjava one anticke stubove - skulpture sebi za kucu, bazen dekoraciju, a nema ni bazen nego se folira (lol)...}
Qubic
03. oktobar 2017. u 06.13
Nije MC, ...kad sad moram da... crna svila u kovcegu (sanduku, kako se zove), ...nije G. Garsija, (nema veze s'... totally different)
Qubic
03. oktobar 2017. u 06.14
A dobra ti je i ova, naravno
MC_
(Bihilist)
03. oktobar 2017. u 06.36
Qubic, kako izdržavas u emigraciji kao poklonik knjizevnosti, u odsustvu mat. jezika?
Qubic
03. oktobar 2017. u 07.02
Meni je odsustvo maternjeg jezika još iz Berlina, sa bivšom dragom odavno već pricam na Engleskom (bila je ovde pre dve tri nedelje, [isto-isto], ne znam da li je bojkot u pitanju obzirom da stuje maternje gosposdtvo, ali samo i jedino {to}...), ...a deca ko deca, mladja je bila još beba tek kad smo ovde dosli... duga prica
Qubic
03. oktobar 2017. u 07.05
A Berlin mi nije emigracija, to mi je druga kuca, bar ja to tako dozivljavam.
Qubic
03. oktobar 2017. u 07.06
{pogotovo istocni, onaj ruski}
Qubic
03. oktobar 2017. u 07.25
A da te pitam nešto MC, ti ne planiras (recimo veventualno nekad) da živis u {toj} Republici lala i drugog cveca?, ...mislm ono, verujem da si ostvario državljanstvo ili neki stalniji boravak tamo i mogućnost, da tako kažem [eventualnog] „povratka”... (?)
MC_
(Bihilist)
06. oktobar 2017. u 06.01
ne planiram za sada d aidem tamo
Qubic
06. oktobar 2017. u 11.02
Pa onda ne znam šta da ti kažem Marko, nemam neki savet, budi tu gde jesi, ostani tu i... Beograd je fantastican grad pogotovo ako znaš gde, kako se kreces i to.., i ja ga isto jako puno volim. ...Ja sam još uvek nekako optimista (osim za sebe, tu bas nemam nikakav optimizam, ali za svet jesam/iam), onaj moj klovnovski osmejak me nikad nije napustio ali jednog' dana hoće, kad se misici lica opuste i hvala bogu da je tako. Ovaj moj vizionarski duh kaže da će posvuda biti bolje, čak puno bolje za manje od 15 godina. Što se tvog problema s' Holandijom tiče i mi ovde mucimo muku s' istim. I ja sam imao iste strahove u vezi s' tim i taman su bili prošli ali eto ponovilo se još jednom relativno skoro sa instruktorom voznje, 18 godina staro dete bila je tad, a bilo joj stalo da polozi jer joj drugarica (bila) dolazila iz Novog Zelanda, moz' da zamislis procep, mislim nije mi tad ništa pricala i nije ništa bilo al' moz' da zamislis koket/flert jednog takvog sezdesetogodisnjaka... (dobro da je i to prošlo, ili sto kažu nasi poljoprivrednici i radnici u polju, 'ka'će pa'ne noc da ispolegamo') , ... Nego,l zašto smo se mi danas okupili ovde?. Danas je jedna pedesetogodisnjica (i zato nema muzike). ...Maznuo sa neta... (a'milano'vatikano): https://www.youtube.com/watch?v=86YaCAdRcz4
Qubic
06. oktobar 2017. u 11.05
{Omiljeni lik Misje Zan Pol Sartra}
tajka
(trener)
06. oktobar 2017. u 13.27
Ajd i ja da se uključim.
Najpre pozdrav MC koji piše jako dobro u kontinuitetu.To što je mračan ...proćiće ga sigurno jednog lepog dana a možda i pre. Nmvze.

A Če...e
on je pao valjda znate jer su mu podmetnuli NESTVARNO lepojku. Javio joj jOoj se iz Bolivije i bio lociran. Kraj. Svi padaju na .. ma znate već)).

A socijalizam, komunizam, Srbija, Beograd, boljitak...pravda..su samo snovi i iluzije koje treba da postoje u nama dok pišemo. Stvarnost nas opominje da je (za sad) svuda u svetu pobedio interes i zlo.
Qubic
06. oktobar 2017. u 14.43
Ne znam tajka, eto bas fino sto si se uklucio, možda je on (Che) Markov favourite; lik, licnost, covek, tip junaka, heroj itd itd, ni to ne znam, i ja ga puno volim, ali ipak moj favourite je ipak Salvador Aljende ,,i način na koji je otisao u smrt, sam, okruzen, {po}nestaje mu municije... (mogu da zamislim), ...zaista vredno divljenja i postovanja.
 Komentar Zapamti ovu temu!

.