A noćas kako je,
ima li sna?
Možeš li zaspati
od silnih grehova?
Il' ti se ne da,
muči i proganja,
prljava prošlost,
al' koga to zanima.
Ustani, hodaj,
po gradskim ulicama,
dosadni klinci, pale kontejnere,
ja sam daleko, hvala Bogu,
od sve te silne perverzije,
nemam ni stomak,
ni godine.
Pozdravi slučajne prolaznike,
ubice sa više lica,
gledaju sumnjičavo,
žena u belom,
što svake noći u isto vreme,
prolazi.
Ovom ulicom,
smo hodali, ti i ja,
sad samo stranca dva.
Ustani, hodaj,
ne smeš da padaš,
ne smeš da sanjaš,
više obale, daleke.
I samo koračaj,
muziku pojačaj.
Da ne čuješ krike
gradske vrve,
svi nekud noćas
hrle.
Kao zombi u gradu
sam sad.