АЛО, АЛО

Ало, чујем Вас одлично, наравно да ћете добити нашу де лукс салу, па Ви сте један од наших најпризнатијих писаца. Ко има пречи од књижевника. Част нам је да сте баш код нас одлучили да промовишете своју нову књигу. Велика част. Нажалост, немамо могућност да Вам дамо хонорар, потрошило се. Да, двије стотине и педесет мјеста. Ево записујем. Значи за мјесец дана. Не, не морате више звати, сређено. Часна партијска ријеч.

Пет дана касније.
Ало, ало, нобеловац? Овдје директор. Оно твоје вече ћемо пребацити у нашу свечану салу. Сто педесет мјеста. Не би ми тебе пребацивали, али долази Змај. Како који Змај? Који други има Змај? Змај од Шипова, и то за само хиљаду евра хонорара. Шта он промовише? Исто што и ти, књигу. Зове се „Змај у кући Великог брата”. Ниси чуо, а бестселер. Чудно. То је та данашња колегијалност, једни друге не читате! Значи, договорили смо се. Ма, ни случајно, часна директорска ријеч.

Пет дана након пет дана.
Ало, књижевник? Овдје директор. Књижевник, оно твоје вече ћемо пребацити у нашу салу за промоције. Стотињак мјеста. Питаш ко је важнији од књижевности? Како ко? Геј популација? Нису то, друже књижевнику, педери? Њих морам у свечану салу, биће ту и амбасадора, а вјероватно и министара, јер гдје су педер... јер гдје су су страни амбасадори ту су и наши министри. И све у бојама дуге, то ће ме дебело коштати, али мора се. Схваташ, наравно да схваташ, ко нам је у држави пречи од пед... од геј популације. Сигурно, часна братска ријеч.

Пет дана након десет дана.
Ало, пјесник? Овдје директор. Пјесник, ону твоју промоцију ћемо пребацити у нашу дјечију салу са педесетак мјеста. К`о да на позивницама пише у којој си сали. Извини. Испало тако. Удружење љубитеља штиглица има некакав теферич, а ја сам слаб на штиглице. Тако испало, шта могу. Значи, договорили смо се. Ма, ни случајно, више те нећу селити. Часна другарска ријеч.

Пет дана након петнаест дана.
Ало, сатиричар? Овдје директор. Сатиричар, оно твоје ћемо морати пребацити у нашу салу за састанке. Питаш колико има мјеста. Десет? Ајд, искрено, ко да ћеш имати више посјетилаца. Ако баш навале, могу убацити још двије-три столице. Како ко је сад важнији? Ма, ти си најважнији, али Удружење „Бод” те вечери остало без простора. Не знаш ко је „Бод”. Нису хаклерице, него хекларице. Не пуцају, него плету. Па ти не цијениш народни вез, традицију! А тамо ми хекла пријатељица. Е, мој писац, слаб си ми ти писац ако не цијениш наша највећа културна достигнућа. Значи, већа сала за састанке је твоја. Ма, часна комшијска ријеч.

Пет дана након двадесет дана.
Ало, хумориста? Овдје директор. Само да те обавијестим. Звао предсједник лично. А ти знаш колико он воли ојкаче. А ови су још из његовог села и немају гдје да се спремају за регионално прело. Има их осам. Како да их смјестим у салу од пет мјеста. Да, моја ријеч је ријеч. А теби неће ни доћи више од пет. Ко данас шљиви писану ријеч? Само не поведеш оне из куће и ријешио си проблем. Ма, нећу ти отказати, имам ја образ. Часна ријеч.

Пет дана након двадесет и пет дана. Дан промоције.
Ало, пискарало? Овдје директор. Реци „драгичка”. Указаћу ти специјалну част, ипак си ти мој друг. Ону твоју шегу пребацујем у своју директорску канцеларију. Вјеруј ми – то још никоме нисам урадио. Како колико има столица. Једна, и сам сам један. Имаш и кревет ако занемогнеш. Питаш шта је са оном салом од пет мјеста. Ону од пет сам морао да дам чистачици. Долази јој посјета. Знаш ли ти колико су овом друштву битне чистачице. Чистачице су најбитније, какви књижевници, какви сатиричари, ви само прљате, а неко мора и да чисти. Ма, дај. Друг пјесник - сатиричар имаш моју канцеларију од сад, па до сутра ујутро, па промовиши и рецитуј колико те воља. Шта ако ко дође да те слуша? Ако ко залута слободно отвори врата, тај који дође може да те слуша из канцеларије секретарице. И да... Нека ти је срећна промоција, то је веома важан догађај за нашу посусталу културу. Воли те твој друг.