Srce je veliko,
u njega stane
kočija bela i konja dva,
i jedan svet prepun ljubavi,
samo u njemu tebe nema.
Postelja prazna,
snovi me muče,
sećam se samo kako je bilo,
pa suze same
niz lice poteku,
eh moj dobri anđele.
Ja sam se odreko,
i samog sebe,
nikoga više
ne želim nit hoću,
majke i oca,
jedinog brata,
detinjstva davnog,
najlepšeg doba.
A dani teku,
u nepovrat klize,
meni ko da je
ravno sve,
zarobljen tako u trenutku,
otaljavam noći
i dane bele.