Kažu mi da si dobro,
i da sve si prebolela lako,
ti umeš to,
i možeš to.
Svaka čast.
Ja ću kao prosjak,
da vučem dane,
prošle,
strpane tu u ovoj
punoj vreći kamenja,
ne ispuštam to iz ruku,
ja sobom nosim svoju muku.
Kažu mi da se smeješ,
svakom novom danu veseliš,
i ime moje ne pominješ,
ni na tren,
imaš nekog novog,
i misli da si njegova.
Kažu da si radosna,
ali ja te dobro poznajem,
ti samo vešto kriješ
svoju tugu,
i plačeš samo kad ostaneš sama,
u svoja četiri zida.
Nek pričaju šta god hoće,
ja znam da nije tako,
i da i tebi,
kao ni meni,
nije nimalo lako.