Reč

Napisao sam samo reč
koja mi nije značila mnogo.

Za reč se uhvatio čovek,
za reč se uhvatila žena.

Reč se onda kao kamen
odbila od tamne vode.

I potonula u beskrajni okean
koji čine svi ljudi.

Tonula je sve dublje
i ja sam ugledao i sjaj i užas.

Tamu zarobljenih tela,
čudnu lepotu tih bolesnih duša.

Bez znanja odjednom sam znao
prauzrok bola i ključ do slobode.

I tonula je reč, do neslućenih dubina,
kada sam osetio da se konop oko vrata.

Reč je teška sada, ko planina,
vidim sebe, mrtav tonem do tog ljudskog pakla.

Hladne ribe oko mene,
dah se gubi prema nebu.

MC