Diskusije : Psihologija

 Komentar
Tema
Qubic
30. maj 2016. u 06.44
Tema je o strahu. Da li se plasite? Čega? Čega najviše? Mene ponekad uhvati ali opasno ono. Ponekad ne.

Znam da sam neduzan osim sto sam idealista a takvima nije mesto u realnom svetu. Ja to već odavno znam samo prolongiram ali ne znam koliko još, jer idu godine

u stvari već su, a zivot i nije lak.

Eto, neka to bude tema ako je neko zainteresovan, dakle, strahovi..

Derksen
30. maj 2016. u 11.44
Tvoj strah je neosnovan. Ako s.eb.s kaziprst uvijek ti ostaje srednji prst sa srolas na jutjub tango linkove.
Ili zamolis sanak, ona se sad pravo izverzila

Qubic
30. maj 2016. u 12.12
Ironicno ali istinito.

I uvek spremna za šalu.
sanak
30. maj 2016. u 12.34
Mene ponekad uhvati ali opasno ono. Ponekad ne. 
------------
Strah od ?
Qubic
30. maj 2016. u 12.36
Upijes sve kao sundjer. I onda kad te pretisnu sve izbacis ali pomesano. Da mi je kakva diferencijacija bila, drugacije bi sve ovo izgledalo
i bilo. (u zivotu)
Ovako ne znam kako da se pojavim pred samim sobom, a kamoli ljudima ako za to uopste bude prilike. Ali ova tema nije (samo) o meni, nego o onome sto svi mi imamo. A to su strahovi. Prvo fizicki, materijalni, a onda i oni drugi. Kako se suociti?
Qubic
30. maj 2016. u 12.42
„Strah od ?”

Puno ih ima sanak, ne mogu da ti opisem, ali sa time jedva izlazim na kraj evo već dve decenije.
sanak
30. maj 2016. u 15.09
Q,

prilično „skrt” uvod u temu.

Svaki covek ima strahove, one cije je postojanje opravdano (prirodnom, urođenom) potrebom za (samo)odrzanjem. Naravno, njihov nivo, intenzitet, može preci optimalnu granicu i onda nastaje problem, svrha prelazi u svoju suprotnost.
Dalje, postoje racionalni i iracionalni strahovi...

Na šta si tačno mislio, ne znam. Kažeš da imaš mnogo strahova, ali nijedan nisi imenovao.

Moji strahovi su uglavnom vezani za druge (bliske i manje bliske)ljude: da im se ne dogodi nešto loše, da se ne razbole...ali, mislim da su umereni. Odnosno, jesu umereni.
Sem toga, imam (ne znam da li je bas strah, ali, recimo tako)„strah” (nacelno) od ljudske gluposti (one nevezane sa inteligencijom)i ljudskog bezobrazluka.
sanak
30. maj 2016. u 15.53
Sem toga, imam (ne znam da li je bas strah, ali, recimo tako)„strah” (nacelno) od ljudske gluposti (one nevezane sa inteligencijom)i ljudskog bezobrazluka

Ne, to ipak nije strah, već nešto sasvim drugo.
Derksen
30. maj 2016. u 17.22
Nije ti to strah tačno i nemoj tako o sebi misliti da si glupa I bezobrazna, moras ojacati vlastito sampouzdanje. Radi na tome..
Qubic
31. maj 2016. u 01.35
Dobar, iskren odgovor sanak, hvala Derksen, samopouzdanje, dobro, razmotricemo to. Ali moj problem jeste malo tezi, možda ću pisati o tom' malo kasnije, u toku... Pozdravljam
Qubic
31. maj 2016. u 06.20
Nisam se ostvario u realnosti to je moj problem, deca su na pola puta, a ja sam sve stariji i stariji, telo pocinje da stari, otkazuje.., trista hiljada cuda... sad kad bi' poceo da nabrajam ne bih se nikad zaustavio. ... Otkrovenje majke mi, u najmanju ruku, kao da se čitav Univerzum slomio na meni. Čitam pre neki dan Tarkovski i njegov tekst (ili esej) o 'Otkrovenju' (svetog Jovana) i umetnosti , SLOVO O APOKALIPSI mislim da se zove, veoma veoma istinito, ali taj kraj je neverovatan, tisina
Derksen
31. maj 2016. u 07.50
Klimaks, a sitna djeca a? (i tako dvaes godina :-)
Qubic
31. maj 2016. u 09.32
Uh, to je duga prica, i nije svih dva'est godina tako, niti je sve moja krivica. Ima tu tust i tma. Ne znam kako će ova moja prica da se zavrsi i ima li ona imalo smisla. Ali se bojim, plasim, da neće dobro, ni ovde ni tamo
i da će prelaz da bude veoma tezak i bolan.
Qubic
31. maj 2016. u 10.01
Oslobadjanje od vremena i prostora i ulazak u jedno stanje „ništa”. Ali nije svako „ništa” isto, jer ništa je ništa nečega. Znaci kakav mi je zivot (bio), moralno a i uopste, (i šta sam ostavio iza sebe, ... vezanost ljubavlju, odgovornoscu, brigom)
tako će mi to „ništa” i biti. Nadam se da na kraju ima neko (trajnije) olaksanje koje se dozivi, oseti, vidi. Svako za koga.
Derksen
31. maj 2016. u 11.08
sorry, ne razumjem djelice, parcice tvoje price tako da bi svako amatersko upliranje u nešto sto tvrdis da je tako komlikovano izazvalo još veću konfuziju.
Poceo si sa strahovima od prije dvadeset godina, onda se pojavljuje starost, pa briga za djecu... Sve to zvuci nekako povezano nepovezano.
Qubic
31. maj 2016. u 11.59
Briga za decu i neka psiho-fizicka slomljenost su bili na samom početku a i sve vreme prisutni, zatim stalna borba za egzistenciju, sklad i ljubav, ... pa nesporazumi, konflikti, a svet vidis i sama kakav je, ako nisi stabilan vrlo je teško. Čak iako jesi.

Zatim trazenje, potraga za nekim putem, smislom... ko si, šta si, kuda ides?

Nije bas bilo lako, a i sve vreme kao i sada nestabilno tlo pod nogama. Kao i vecini ljudi uotalom, samo što se vecina u realnosti ipak bolje snalazi. Prosto

Qubic
31. maj 2016. u 12.30
Da ne živim nesvesno, to bi za mene bilo san snova, zato mastam o olaksanju. Ali ga se i bojim, jer tad nema ničega do čega mi je ovako stalo. A i sam taj prelaz (jednom kad dodje) sigurno nije lak. Agonija nije dobra, dobar je sklad. Uz puno dobre volje i rada sklad je odlika svesnog zivljenja.
Derksen
31. maj 2016. u 12.33
Nešto bih te pitala, ali nije za javnost.Ako hoćeš ostavi meil pa ću te kontaktirati ( ako moj zahtjev ti nije puno stresan)
Qubic
31. maj 2016. u 12.47
Malo je ljudi svesnih u pravom tom smislu i znacenju. Evolucija ima svoje faze, svoju duzinu trajanja. Ne možemo bas svi tu, a teško je pustiti, odreci se, (odoleti), ne pokusati. Ili imati veru u sebe, strpljenja i poverenja, biti u stanju zaboraviti i biti ciste savesti. Najbolje je tako.
Qubic
31. maj 2016. u 12.55
Videcu to za mail, sad moram da idem na cas.
Qubic
31. maj 2016. u 13.07
A o cemu bi bilo pitanje uopste?
Derksen
31. maj 2016. u 13.30
Pitanja su 2. Zaboravi onda ako se dvoumis ili sl.Nisam htjela da ti bude neprijatno.
Qubic
31. maj 2016. u 13.34
Nije mi neprijatno ali ne smem da ti ostavim mail ovde. Poslacu ti već na neki drugi način pa možemo da razmenimo nekoliko postova ako hoćeš.
Derksen
31. maj 2016. u 14.00
[email protected]
Evo ti moj meil, pa se javi ako hoćeš.
sanak
31. maj 2016. u 19.16
Qubic,

kažeš da imaš mnogo strahova, a postavio si temu „Radost postojanja, zivljenja”, sto ukazuje na tvoju spoznaju da zivot jeste (sam po sebi) cudo i radost, pa...cudno je.

„Nisam se ostvario u realnosti to je moj problem”
---------------
Možda si samo postavio pred sebe prevelike (nerealne) zahteve, ciljeve?!

Qubic
01. jun 2016. u 02.34
Može biti, zelje su jedno, a mogućnosti i ostvarenja drugo. U pravu si ali nije da nije bilo radosti tu i tamo kroz sav moj vijek, nekad i previse. No, šta je tu je ali nadam se nekom eventualnom, ili čak, a to za 1000 godina nekom ultimativnom dobru.
Qubic
03. jun 2016. u 04.46
Šta da kažem, sve u svemu dok je mlad, covek se raduje i nema straha, bude čak previse hrabar. A neka ostvarenja dovedu do euforije,.. ljubav, zivot sa voljenom osobom, susreti i druzenja, neka sira zajednica, kultura, zatim deca u nekom dobrom vremenu i prostoru, čitav jedan zivot i svet...
Kasnije dodju obaveze, odgovornosti, borba za opstanak, i ta ljubav
prema deci koja rastu dok se svet menja i postaje drugaciji.

Ali, vremenom nastaju brige i strah.
Pokusaji da se nešto napravi, za sebe, za njih, (i nemogućnosti, nesposobnosti) zatim još uvek tu i tamo povremena druzenja (doduse sve redje),.. neki možda poslednji dodiri sa svojim unutrasnjim bicem -'ja' van vremena i prostora, (nekad čak samo u snu),.. onim što je u coveku dobro i sveto i cemu ultimativno tezi (čemu se ultimativno nada) bez briga i nesklada.., da bi se ponovo vratio u tu svoju istu realnost onakvu kakva ona jeste (Tako je to kod mene, možda i vecine ljudi koji žive u ovim vremenima).
Qubic
03. jun 2016. u 04.57
Jednostavno ne znam, priznao sam da ne znam ali se još uvek nadam.
Qubic
03. jun 2016. u 05.48
Možda, jer da je lak, zivot ne bi bio toliko vredan (ne znam). Ali i pretezak gubi ono svoje 'nešto'.
Qubic
03. jun 2016. u 05.56
*znacenje
Qubic
03. jun 2016. u 05.58
i smisao*

:)
Qubic
03. jun 2016. u 06.07
ništa, sve sto ja znam je, mora da se kotrlja dalje, pa kako god... negde će se jednom već valjda stici
Qubic
03. jun 2016. u 08.44
'ja' u vremenu i prostoru, i to postoji, ima, ovde i sada (osetim ponekad na trenutke, budem svestan, i nije ni loše, bude fino... ali ni izbliza ono trajanje bez brige i napora od pre nekoliko decenija i hrabrost da se sa osmehom ide kroz zivot i svet) Ljudi volim vas, šta da vam kažem!

Derksen
05. jun 2016. u 03.41
Q sad si na celu kolone
Qubic
05. jun 2016. u 06.23
Na celu kolone, bas tako, izgleda da je usitnilo. A nije mi prvi put, treci ili četvrti možda u zivotu da upadnem u ovakvu situaciju. I samo na decu mislim (pogotovo mladju kci).
Do sad sam se uvek (nekako) izvlacio ali sad ne znam. A nisam ni kriv ni duzan, ni luk jeo ni luk mirisao, samo sam hteo da uvek i stalno bude dovoljno svega za sve.

A znao sam za ovo, samo sam godinama bezao od sebe i skrivao se. (Mādadayo, treba pogledati,.. blago njemu, ništa (soc)-realno, samo strahovi). I, ne znam šta da kažem.

Derksen
05. jun 2016. u 06.51
Q mislila sam sto ti je izdvojen post. A što se tiče tvog stanja, mogu samo da kažem da vecina ljudi imaju sl bitke, slične strahove. Moras malo da promjenis sklop misli i da imaš vise vjere u sebe. Meni čak kad stvarnost previse pritisne odgovara da odgledam visesatno filmove koji će mi odvratiti malo paznju od realnosti. Nisi sam ako tako mislis, ljudi su u sličnim stanjima. znaci ljudi tvog uzrasta su u sličnum sra. Njima, vjeruj mi :-)
Qubic
05. jun 2016. u 07.21
Verujem, nadam se,.. hvala ti.
Qubic
05. jun 2016. u 08.07
Možda je trebalo bolje živeti i raditi ali, genetika, plus razni sticaji okolnosti, spletovi. Ali sad šta je tu je, probacu, pokusati. Svaka cast ljudima, zivot i nije bas lak.
Qubic
05. jun 2016. u 08.08
Hvala u svakom slučaju.
Derksen
05. jun 2016. u 08.11
nemoj samo previse biti ostar i kritican prema svim nama divnim, cudesnim, emocionalnim tipovima kojima i sam pripadas, koji cine ovu planetu boljim i ljepsim mjestom :-)
Qubic
05. jun 2016. u 08.39
Da znaš da tako jeste, osecaji, osecanja, cine zivot lepsim, a bilo je i toga u mom zivotu, nije da nije, ali dodje neko vreme... Sad sam shvatio da ima i ona druga strana, u stvari znao sam to od ranije samo nisam znao da je toliko važna, da je u nju trebalo puno vise ulagati, i sa puno vise napora, i da ju je trebalo polako i skromno razvijati, mic po mic tokom celoga zivota.
Qubic
05. jun 2016. u 08.40
Hvala ti.
 Komentar Zapamti ovu temu!

.