Diskusije : Filosofija

 Komentar
U kom pravcu ide svet??
SnezanaStojanov
24. februar 2015. u 09.20
Rekli ste mi ranije, da uz pomoć filosofije mogu obogatiti zivot, ali mislim se ja jutros šta ako svet void moj zivot u propast???

Prema tome, u kom pravcu ide ovaj svet (uz filozofiju i ličnim iskustvima), molim???

Hvala.
Dovla1
24. februar 2015. u 12.44
Iz mog pisanja ovih dana na temi dolke se može zakljuciti kuda svet
ide.Ide u još veci egoizam,besmislenost,banalnost i bezdusnost.
Ako tvoj zivot ode u haos,najviše si ti kriva.Svet je manje odgovoran
I manje su sanse da te taj svet odvede u propast.I ako kažem,mi nismo
sami,svi smo jedno,pa samim tim ako je svet los,bićeš i ti,ako si sama
losa i svet je losiji.
Kad kritikujemo svet,druge ljude,možda mi time najpre sebe kritikujemo.
SnezanaStojanov
24. februar 2015. u 12.55
Ja nisam svet, prema tome nisam duzna za svet, nit sam kriva u kom pravcu ide.

Želim da znam u kom pravcu ide svet, ni u kom slučaju ne pravi grešku da sam ja svet.

Hvala.
Wakan
(Doors)
24. februar 2015. u 14.20
„Rekli ste mi ranije, da uz pomoć filosofije mogu obogatiti zivot...”

To je tačno.

„...ali mislim se ja jutros šta ako svet void moj zivot u propast???”

Pa, i to je tačno. Svet neminovno vodi tvoj zivot u propast. Vodi ga u propast kroz svetovno, ovozemaljsko i zelju za tim. zbog zelje za svetovnim, ovozemaljskim nastaju zudnja, pohlepa, zavist ljubomora, antagonizam, mrznja, patnja, depresija, očaj, beznadje, osecanja i emocije koje su u pozadini tvojih dela. ona postaju pokretacka snaga tvojih dela i vode u kajanje i osecaj krivice. A sve je to propast za tvoj zivot zato što je čitav taj mehanizam,kao kod ogromne vecine, nesvestan proces. Znaci, nesvestan zivot, u jurnjavi za svetom, vodi zivot coveka u sigurnu, neizbeznu propast. da bismo spasili zivot od propasti potrebno je da zatvorimo materijalno oko, jer tada se otvara duhovno i čitav svet, zajedno sa nama, nestaje. I u tome je bogatstvo filosofije, jer nesvestan zivot pretvara u svestan. Svesnim zivotom kroz ispravno razumevanje, ispravno mišljenje, ispravan govor, ispravno delanje, ispravno zivljenje, ipravan napor, ispravnu paznju spasavamo svoj zivot od propasti. Jer su nam razumevanje, mišljenje i dela (verbalna ili telesna) svesne akcije a ne nesvesne reakcije. Jer nesvesne reakcije vode zivot u propast, dok svesne akcije ga spasavaju od propasti.
Dovla1
24. februar 2015. u 14.24
Snezana,jesi svet, i ja sam svet, i Wakan je.Ti i on pojam SVET pogresno
tumacite.
Ovo sto Wakan piše o svetu je samo jasan dokaz da nema pojma o istocnim
ucenjima a on se predstavljao kao veliki ljubitelj te istocne mudrosti.
Wakan
(Doors)
24. februar 2015. u 14.35
„Ovo sto Wakan piše o svetu je samo jasan dokaz da nema pojma o istocnim
ucenjima a on se predstavljao kao veliki ljubitelj te istocne mudrosti.”

Pa zašto me ne prosvetlis i objasnis šta je to svet?
Dovla1
24. februar 2015. u 14.43
Ti i Svetlana na svet gledate kao neki pogrdan pojam,slično kao onom
„svetina”. Vise je ovde reč o tome da vas dvoje ne shvatate da smo
svi jedno,zato i jesmo svi svet.Mi jesmo i svoje licnosti ali smo i
svet.
Wakan
(Doors)
24. februar 2015. u 14.52
„Vise je ovde reč o tome da vas dvoje ne shvatate da smo
svi jedno,zato i jesmo svi svet.Mi jesmo i svoje licnosti ali smo i
svet.”

Glupane, uopste nisi razumeo tekst koji sam napisao. Svet o kojem sam pisao, a koji nam vodi zivot u propast, je svet čula. Taj svet i njegovo nerazumevanje vode zivot coveka u propast. Dok ovo sto si ti napisao je nešto sasvim drugo, mada i to cisto sumnjam da razumes.
ApaDrapa
24. februar 2015. u 15.56
Wakane,
Dopalo mi se ovo sto si rekao o „svetu čula”.

Međutim, deo tvog komentara koji se odnosi na ispravnost odluka
[ „Svesnim zivotom kroz ispravno razumevanje, ispravno mišljenje, ispravan govor, ispravno delanje, ispravno zivljenje, ipravan napor, ispravnu paznju spasavamo svoj zivot od propasti. Jer su nam razumevanje, mišljenje i dela (verbalna ili telesna) svesne akcije a ne nesvesne reakcije. Jer nesvesne reakcije vode zivot u propast, dok svesne akcije ga spasavaju od propasti.”]
nisam razumela.

Ako smo u svetu čula I nesvesno reagujemo na nadrazaje bilo koje vrste, onda se mora uzeti u obzir I proces vremenske percepcije okoline [Dessoir, 1923. godina]:
1 - estetski refleks [registrovanje lepog]
2 - napetost [trenutak pre odluke da li se nešto dopada ili ne]
3 - nestalnost [kolebanje u odlucivanju]
4 - retardirajuci momenat [odluka je doneta, pa posmatrac pravi pauzu].
Nadam se da razumes kako je ovde „lepo” samo jedna estetska kategorija.

Ovako posmatrano, svaka reakcija je svesna.

Jedino šta je problematično je ispravnost koju istices, jer ona je sasvim subjektivna.
SnezanaStojanov
24. februar 2015. u 16.51
hvala Bogu slazete se i priznajete da svet postoji i da svako ima pravo da reaguje na svet subjektivno i objektivno

jel sam vas dobro razumela???
SnezanaStojanov
24. februar 2015. u 17.03
Dovlado (Vlado) da razresim nešto s'tobom.

Ja sam svoja licnost sa svojim posebnim karakteristika, ni u jednom trenutku nisam pomislila da sam ja ti, nit ti možeš biti ja.

Da, tvoje i moje misli se sukobavljaju na ovoj vrsti mediji (internet) ali nikako naše osobine.

Da uporstim stvari, zašto se ne zoves Snezana i odzivas na to ime kad te neko zove.

Pricas o nekim ujedinjenu covecanstva a ne nabrajas fundamentalne cigle na kome može taj pojam da se gradi. Gradis neke kule u vazduhu i čim kad neki malo bolji vetar naidje ode sve kao i da ih nikad nije ni bilo. To po mom mišljenju nije filosofija već gorda masta koja igra trikove sa tvojim umom i to sa dozvolom. Probudi se i pogledaj realan svet i reci kuda ide???

Hvala.
SnezanaStojanov
24. februar 2015. u 17.07
Dodatni komentar (ako si vernik):

Kad je Adam bio sam u Vrtu, ko je bio u njega???

Zar nije duže vreme opstao bez drugog coveka???

Pazi kako mislis o ovom pitanju, može da ti naskodi ako pogresis.

Hvala.
SnezanaStojanov
24. februar 2015. u 17.20
Pogledaj hromozome: potrebno je 1/2 geneticog materijala od 2 osobe da bi se naparvila cela jedinka.

1+1 nikako ne može da bude 1, nego 2. Znaci i da je svaka osoba brojka opet mora da dobije specifican broj skojom bi se razpoznala.

Oduzimanje licnost kod jedinke nesme da se desi jer nastaje opsti haos a taj haos void u propast.

Kompjuter mora da koristi random teoriju da izbalasira informacije inače be vremenom anuliro sve informacije i konacno morao da iskljuci sebe, moguće??? DA.

hvala.
Dovla1
24. februar 2015. u 17.28
„Ja sam svoja licnost sa svojim posebnim karakteristika, ni u jednom trenutku nisam pomislila da sam ja ti, nit ti možeš biti ja.”

Već sam napisao da je svako licnost za tebe,ali negde „gore” ti i ja se susrecemo,svi se susrecemo.To je opsta volja,kosmicka volja.
Ljudi u braku,u nekoj vezi druzenja,često tu i grese,to je posesivnost jer misle da imaju pravo na licnost partnera.Gledam materijaliste,uglavnom ateiste koji vole nauke,kako se muce,kako pate
ako nemaju dece,ili su sterilni ili smotani da nadju ženu/muza.Pa pate sto neće imati dece da ih naslede,nemaju kome svoje gene da ostave,nema ko da nastavi njihov zivot.Pa kažu da sam ja srećan sto sam se zenio i pravio decu.Nikako im ne mogu utuviti u glavu da deca nisu nasi naslednici u pravom smislu,da ta deca su svoje licnosti a mi svoje.

Dovla1
24. februar 2015. u 17.36
„Pricas o nekim ujedinjenu covecanstva a ne nabrajas fundamentalne cigle na kome može taj pojam da se gradi. Gradis neke kule u vazduhu i čim kad neki malo bolji vetar naidje ode sve kao i da ih nikad nije ni bilo. To po mom mišljenju nije filosofija već gorda masta koja igra trikove sa tvojim umom i to sa dozvolom. Probudi se i pogledaj realan svet i reci kuda ide???”

Valjda se naslucuje šta ja mislim o tome kuda svet ide.Ide u cabar.
Covecanstvo je već ujedinjeno,bog ga ujedinio,ako vise volis tvojim jezikom da kažem jer vidim da stalno boga pominjes.Covecanstvo je ujedinjeno ali ono to ne prihvata,ide protiv toga,protiv sudbine tj volje kosmosa.
Možda hoćeš reći da menjam raspoloženje,na primer ako sam danas loše pazario na poslu,odmah kukam i vidim sve crno.Pak već sutra ako pazar bude mastan,onda već menjam plocu,vidim sve ruzicasto.
Što se Adama tiče,ne znam na koga mislis da je bio sa njim.Bog?
Posle dobija Evu jel.
Možda je to tvoja neka metafora.Evo ja sam godinama bez tog drugog coveka(žene) pa se ne zalim,teško da ću pristati da to stanje promenim.
A kako bi se Adam mnozio bez Eve? Ne znam dal je imao dovoljno dugu kitu pa da sam sebe tuca.
Ili je bolje da je ostao sam,ostao bi u Edenu vecno i sam bi jeo ono slasno voce,ne bi morao da deli sa Evom i potomcima.
Hromozome i tu matematiku iz zadnjeg posta nemoj vise,to neću da čitam.
balansero011
(.)
24. februar 2015. u 18.10
Filosofija može svakome duhovno obogatiti zivot, ali teshko da to može zapadna filosofija. Zashto? Zato shto je dualistichka, zivot-smrt, lepo-ruzno, duh-telo. Sve shto je poshlo od pretpostavke bazirane na dualizmu je ogranicheno, kao i ovaj relativni i ogranicheni pojavni svet. To je bila fundemantalna greshka od Aristokrata preko Dekarta do Kanta, Shopenhauera, i njihovih sledbenika. Kada krenesh pogreshnim putem u startu, teshko da možešh doći do cilja. Josh preciznije, dualisti su razdvajali pojavni svet od onog nepojavnog, recimo duh i telo, i kao takve razdvojene ih prouchavali. Potom su doshli do saznanja da je nemoguće izuchavati metafizichki svet. Slobodan sam da kažem da je to pogreshno!

Duh i telo su jedno, princip jedinstva. Iz njega i proistiche dvojno jedinstvo svake stvari, svake pojave; Jin i Jang. Krajnji jin proizvodi Jang, i obrnuto.
Princip jedinstva je monistichki, i kao takav mnogo dublji nego dualistichki. Na monizmu je i bazirana cela istochna filosofija.

Poshto ovim svetom, ovozemaljskim, primat drzi zapad, koji je dualistichki i prema tome materijalistichki, kažem materijalistichki jer im je predmet izuchavanja i interesa materija, i proizvod toga nauka i tehnika kao vodilja u ostvarivanju materijalnih, odnosno culnih prohteva, nije teshko zakljuchiti da je na pogreshnom putu, vodi u propast.
Nevidljivi svet je skoro skroz odbachen, recimo chovekov duhovni svet, zatim chetvrto agregantno stanje materije koje ljudska chula ne opazaju, zatim zivot, ili volja kako kaže Artur, itd.

Ovaj svet sve dublje i dublje tone u materijalizam, i to vodi ka kraju ovog sveta. „Ako, ako, nije shteta.”



Dovla1
24. februar 2015. u 18.32
Balansero, tako je to nekako.Možda uz taj pogresan put zapadne filozofije pre svega nemackog idealizma,treba dodati i pogresno tumacenje hrišćanstva i iskrivljavanje njega izvornog.Danasnje hrišćanstvo ne znam dal ima ista sa onim ranim hrišćanstvom.
Recimo prvi hrišćani su verovali u reinkarnaciju.Danas crkva to vidi kao veliku jeres.
Ta dualnost koju pominjes,možda je ona i posledica zapadne agresije,jer kod agresivnih i ljudi i naorda uvek se sve gleda crno belo,uvek je ili vera ili razum,ili srce ili mozak.Ko nije sa nama taj je protiv nas,to je isto jedna od zapadnih deviza.
Danas je svet na putu da sav postane zapadni.Ako se ovako nastavi vise neće biti Zapada i Istoka,biće samo Zapad.
SnezanaStojanov
24. februar 2015. u 20.51
Sto je onda 'sah' toliko interesantna igra (pogotovo za intelektualce) ako se nikom ne svidja crno/beli svet.

Crno/bele kombinacije su svud oko nas, a vi bi ono malo sivo sto kaže 'možda jeste, možda nije' zavisi od čega, šta ste danas pojeli možda???

Ja mislim da vam se lično ne svidja sto je Logika prisutna u celom svetu i što ne tolerise laži, izmišljotine, slučajnosti i dosta toga sto ide protiv zdravog razuma.

Vi bi možda da sve bude „osecajno”, bu hu hu, ha ha ha, izleci mi srce, dusu na svoj racun???

Da li stvarno mislite da tako covek može da funkcionise a da ne padne u hoas???

Ja sam protiv haosa, i zahtevam cistu Logiku u zivot, da naravno, nebi propala gde svet ide.

Hvala.
Dovla1
25. februar 2015. u 11.33
„Ja sam protiv haosa, i zahtevam cistu Logiku u zivot, da naravno, nebi propala gde svet ide. ”

Haha,biće da i ti živis na Zapadu i da te je inficirala ta zapadnjacka kuga koja coveka programira kao robota.Izracunaju vam tamo koliko puta smete dnevno da udahnete vazduh.Ako udahnete vise puta nego sto je propisano,platicete državi dodatni porez,kao kamin kad posedujete u kuci.
Kakva logika,kakva matematika i shah,sve je to za proracunate ljude bez stila,bez kreacije,za shablonske ljude bez duse i smisla za lepo.
Ja igram shah iz zayebancije ponekad,to je igra ciste logike i kombinatorike,ništa posebno.Uspesni sahisti su obično neki dobri matematicari,neki sa visokim IQ, ali prazni i dosadni ljudi.

„Vi bi možda da sve bude ”osecajno„, bu hu hu, ha ha ha, izleci mi srce, dusu na svoj racun??? ”

Tipicno moderno „razmišljanje”. To je posledica straha fensi i trendi generacije.Strah da ne budete izigrani,ostavljeni,strah da pokazete emocije.Takvi kad im se recimo prikaze neki stih,neka romanticna pesma,vi kazete da je to cista patetika.Zato jer se danas svi boje da pokazu svoje emocije,biće na gubitku ako im ne budu uzvracene emocije,jer se ljubav tako nudi sa ciljem da bude uzvracena.Pa to nije prava ljubav ako se ocekuje da nam bude uzvracena paznja i emocije.
Takvi ako cuju neku romantiku,kao sto rekoh kažu da je to patetika,kao neka muzika,prilepe ti etiketu emotivca,kao da je biti emotivac isto sto i biti lupez

https://www.youtube.com/watch?v=g28Tx00D51E&feature=share&fb_ref=share

https://www.youtube.com/watch?v=AFGm62C YtpY&feature=share&fb_ref=share

https://www.youtube.com/watch?v=EnaYZmY5-dc&feature=share&fb_ref=share
https://www.you tube.com/watch?v=qMjTIJld_Mw&feature=share

Kladim se da je sva ova muzika za tebe cista patetika,sladunjavo i preemotivno.Sto budes veci filozof bićeš sve manje žena.

Wakan
(Doors)
26. februar 2015. u 09.57
„Međutim, deo tvog komentara koji se odnosi na ispravnost odluka
[ ”Svesnim zivotom kroz ispravno razumevanje, ispravno mišljenje, ispravan govor, ispravno delanje, ispravno zivljenje, ipravan napor, ispravnu paznju spasavamo svoj zivot od propasti. Jer su nam razumevanje, mišljenje i dela (verbalna ili telesna) svesne akcije a ne nesvesne reakcije. Jer nesvesne reakcije vode zivot u propast, dok svesne akcije ga spasavaju od propasti.„]
nisam razumela.”

Koji su motivi i namere sa kojima donosis odluke? Da li je pozadina tih odluka mrznja, pozuda, pohlepa, zavist, ljubomora itd.? Da li si svesna svih stanja i procesa u tvom telu, svojih osecanja i misli pre verbalnog ili telesnog delanja? U tome je i razlika između svesnog i nesvesnog zivota, ispravnih i neispravnih odluka, svesnog i nesvesnog delanja. jer nesvestan zivot, odluke i delanje vode zivot coveka u propast, dok svestan zivot, odluke i delanje ga spasavaju od propasti. Jer šta je propast za ljudski zivot? Pa propast je kada zbog nesvesnog zivota, odluka i delanja se kajemo i imamo osecaj krivice, dok je spas upravo odsustvo osecaja krivice i kajanja zbog naših odluka i dela, a u cemu nam pomaze svestan zivot, odluke i dela. Da li reagujemo na stanja i procese u nasem telu, osecanja i misli ili svesno kanalisemo energiju u akciju. To je cista svest onoga što se desava u nama pre nego donesemo odluku o buducem verbalnom ili telesnom delanju. da li ti je sada jasnije?
ApaDrapa
26. februar 2015. u 15.44
Da, Wakane.

Simpatican je tvoj pokusaj opisa propasti sveta.

Zavist, pozuda ili pohlepa ne moraju dovesti do propasti ljudskog zivota, iako su često uzork nesvesnog delovanja. Osoba koja zavidi [ili bilo šta drugo od navedenog] usavrsavace sebe sve dok ne preraste onog kome zavidi. U tome nema propasti, to je boljitak pojedinca, a kajanja tu nema ni u tragovima.

Mislim da se brzo živi, nema vremena za svesno kanalisanje energije o kome si pisao.
mournblade
(life)
26. februar 2015. u 18.14
Sneza vas je provalila, posebno Dovlu i Babaseru. Zalosno je citati vas, u vasoj nemoci da razumete Zapadnu Filozofiju okrecete se likovima kao sarlatanima tips Sai Baba. Placete za prošlim vremenima kad se moglo srati naokolo i to nazvati filozofiranje.
balansero011
(.)
26. februar 2015. u 20.33
„Da, Wakane.

Simpatican je tvoj pokusaj opisa propasti sveta.

Zavist, pozuda ili pohlepa ne moraju dovesti do propasti ljudskog zivota, iako su često uzork nesvesnog delovanja. Osoba koja zavidi [ili bilo šta drugo od navedenog] usavrsavace sebe sve dok ne preraste onog kome zavidi. U tome nema propasti, to je boljitak pojedinca, a kajanja tu nema ni u tragovima.”

Mislim da nisi na pravi nachin razumela shta Wakan pishe.

Zavist, pozuda i pohlepa su ustvari deo svesnog, a ne nesvesnog kako ti kazesh. Zatim, to se ne prevazilazi tako shto neka osoba usavrshava sebe dok ne preraste onog kome zavidi, to je totalno pogreshno. Tachnije, to prevazilazenje te osobe kojoj zavidish, kako ti mislish, te vodi u josh veću zavist, pozudu, propast itd.
Primer ovome bi recimo bio kada bi neko hteo da prevazidje intelekt *mournblade*, neka X osoba, onda bi ta X osoba po tom tvom rasudjivanju trebala da bude mnogo veca budala nego shto je mournblade, a to je ochigledno pogreshno, i ruku na srce nemoguće.
mournblade
(life)
27. februar 2015. u 03.50
Babasero,

Ništa nije nemoguće, granice su jedino u tvojoj glavi.

Nego ti ne odgovori na postavljeno pitanje? Da li se slazes s onim šta je Niche napisao za Kantovu „stvar po sebi”?
Wakan
(Doors)
27. februar 2015. u 09.51
„Simpatican je tvoj pokusaj opisa propasti sveta.”

ApaDrapa, iako kažeš da ti je sada jasnije, iz ovoga se vidi da nije bas tako. jer ja nisam pisao o propasti sveta, već o svetu, culnom svetu koji vodi zivot coveka u propast kroz njegovo nerazumevanje i poistovecivanje sa njim.

„Zavist, pozuda ili pohlepa ne moraju dovesti do propasti ljudskog zivota, iako su često uzork nesvesnog delovanja. Osoba koja zavidi [ili bilo šta drugo od navedenog] usavrsavace sebe sve dok ne preraste onog kome zavidi. U tome nema propasti, to je boljitak pojedinca, a kajanja tu nema ni u tragovima.”

Ovo je, upravo ono sto moramo izbeci, da bismo spasili zivot od propasti. po ovome ispada da je čak i dobro za „boljitak pojedinca” živeti nesvesno, vodjen zaviscu, pozudom i pohlepom, jer ga to „motivise” da se usavrsava kako bi prerastao onoga kome zavidi. Da li ti vidis apsurdnost ovoga sto si napisala? Nesvestan zivot je nesvestan zivot i tu nema svesnosti o reagovanju na osecanja, misli, emocije; to je njobičnija nesvesna reakcija koja coveka konstantno drzi u patnji, depresiji, nezadovoljstvu, očaju itd. a sto je upravo propast njegovog zivota. Nesvesna reakcija na culni svet i osecanja, misli i emocija vezana sa njim vode zivot coveka u propast. A „nesvestan živivot nije vredan zivljenja” kako je to rekao Sokratis, jer nesvesno bauljamo kroz zivot, trceci cas tamo, cas vamo, vodjeni osecanjima, mislima, emocijama, stvarajuci tako haos u našim zivotima, a to je sve propst za zivot, jer nismo svesni naših reakcija u sadasnjosti, već ih postajemo svesni u buducnosti, gledajuci na njih kao trenutke iz proslosti, zbog kojih patimo, kajemo se i imamo osecaj krivice.

ApaDrapa
27. februar 2015. u 14.45
:)

Balansero, nekako si ostao nedorecen.

Ako je zavist svesna reakcija koja vodi u ličnu propast, šta je to što je nesvesno, a omogućava napredak?
ApaDrapa
27. februar 2015. u 14.55
Pa dobro, Wakane, sad si strog preko svake mere. Trudim se da te razumem. Eto, svi imamo svoja ogranicenja. :)

Ako culni svet propadne, onda je i sve ostalo gotovo.

Zao mi je, Wakane, ali ne vidim apsurdnost u tome sto sam napisala. Nesvesno uzrokuje svesne reakcije. Svesna aktivnost ne može da nastane sama od sebe.

Takođe, napredak sigurno ne podsticu blazenstvo, mir ili harmonija. Staticna stanja ne pokrecu na promenu.

A, šta je to što ljude treba da vodi kroz zivot, kad kažeš da to nisu „osecanja, misli, emocije”?

I u ovom poslednjem komenatru pišes o osecanju krivice. Osecanje krivice može da postoji i kod pozitivnih stanja. Zadovoljan covek oseca krivicu jer tamo negde besni rat, hara epidemija ili glad. Hvata ga Weltschmerz, moglo bi se reci.
balansero011
(.)
27. februar 2015. u 20.01
„Ako je zavist svesna reakcija koja vodi u ličnu propast, šta je to što je nesvesno, a omogućava napredak?”

Moje prvo i osnovno pitanje bi bilo: Shta tachno podrazumevash pod nesvesnim? Da li pre iskustva, posle iskustva, ili oba? Zeleo bih da prvo koliko-toliko preciziramo o chemu diskutujemo, da bih mogao da ti dam shto precizniji odgovor.
Zatim, koju vrstu napredka, materijalnog ili duhovnog? Ili oba? I shta podraqzumevash pod napredkom?

Nekako imam utisak da mislish na jedno a pishesh neshto sasvim drugo, zato sam ti i postavio ova pitanja da bih bio siguran o chemu tachno prichamo.

mournblade
(life)
28. februar 2015. u 02.34
Babasero,

Number one or two or both?

Wakan
(Doors)
28. februar 2015. u 05.48
„A, šta je to što ljude treba da vodi kroz zivot, kad kažeš da to nisu ”osecanja, misli, emocije?„

Svest.

Svojim pisanjem si uspela da okrenes filosofiju naopacke I postavis je na glavi.”
Dovla1
28. februar 2015. u 06.55
„Sneza vas je provalila, posebno Dovlu i Babaseru. Zalosno je citati vas, u vasoj nemoci da razumete Zapadnu Filozofiju okrecete se likovima kao sarlatanima tips Sai Baba. Placete za prošlim vremenima kad se moglo srati naokolo i to nazvati filozofiranje.”

Ti nisi kompetentan za tu ocenu jer ne poznajes ni zapadnu a ni istocnu filozofiju da bi mogao kritikovati.Sva tvoja hvala zapad.filozofije pocinje sto si citao šta oziman piše,kopiras njega.
Zaboravljas a i ne znaš da je sve duhovno sa Istoka starije od istog na Zapadu.Da je filozofija a i religija dosla sa Istoka kao sto sunce odatle dolazi.Nas lažno uce da je ime našeg kontinenta Evropa nastalo od fenicke princeze Europe iz grcke mitologije. A zapravo Evropa je od asirske reci sto znaci nešto mutno,tamno,mracno,grozno,gde sunce zalazi.Tako se loše o Evropi tada mislilo a zapravo tada nas kontinent i jeste bio varvarski.Dok ime Azija kontinetna je znacilo sasvim nešto drugo po asirskom jeziku,znacilo je svetlo,gde sunce izlazi.
Ja samo u zapadnoj filozofiji vidim mnogo nedostataka,a njen osnov je takođe iz istocne filozofije.
I pored toga ja nisam postao fanaticni budista,hinduista.Ne bavim se jogom a ni istocnom meditacijom sto je osobina istocnih ucenja.
Znam da je fancy i trendy da zapadni evropski ili americki covek postane budista ili hinduista,ali to je po meni nisko i shuplje.
Nisam postao ni ortodoksni hrišćanin,samo sam revidirao neke svoje ranije stavove o hrišćanstvu i religiji generalno.
Ja sam objašnjavao,ali znam da je vama teško da razumete,znam da nekada ni ja to nisam shvatao.Mislim teško mozete skapirati koliko ste plitki i ograniceni kada toliko hvalite zapad.filozofiju.Tu pre svega mislim na modernu zapadnu filozofiju od Dekarta do danas.Koliko je ona vredna najbolje se vidi kad se sabere to ko je njen tvorac i koji su rezultati.Tvorac su neki zapadni narodi,pre svega Nemci a manje Britanci i Francuzi.Pa kad onda vidimo zadnjih vekova šta se desilo u istoriji tih naroda,jasno je koliko je pogubna ta filozofija.I pored toga sto su tu neki filozofi kritikovali to zapadnu drustvo tada,ti filozofi su deo iste price jer filozofija jednog naroda se ne može odvojiti od kulture i bica tog naroda.Dakle videli smo zločine Nemaca i Britanaca,koliko su ratova napravili,prodavali roblje,zloupotrebili religiju i crkvu,vrsili genocide nad svojim narodima ali i nad celim kontinentima.Isti ti narodi i danas su najvece zlo naše planete.
Eto koliko je zapadna filozofija ima učinka.Danas najveci materijalisti i jesu ti narodi koji su od Dekarta čini zapadnu filozofiju.Pa i u doba Dekarta ili kasnije Hegela,ti isti narodi su kao i danas bili seme glavnom svetskog zla.
Moderna z.filozofija je sve učinila da ugasi samu sebe,da postane mrska,ali je zato glavni krivac sto je nauka procvetala a sa njom i materijalizam.Danas se osuđuje crkva sto je sputavala nauku i filozofiju a ja kažem dajte nam inkviziciju i spaljivanje vestica a vracamo vam nauku i materijalisticku z.filozofiju.Da biramo od zla ono manje.
mournblade
(life)
28. februar 2015. u 09.17
Dovlaa,

„Danas se osuđuje crkva sto je sputavala nauku i filozofiju a ja kažem dajte nam inkviziciju i spaljivanje vestica a vracamo vam nauku i materijalisticku z.filozofiju.Da biramo od zla ono manje.”

*

Nisam ja dzaba napisao: „Placete za prošlim vremenima kad se moglo srati naokolo i to nazvati filozofiranje”

I šta sad Dovlaa? Ajde da kažemo da je tako kako kažeš. Gde je sad ta Istocna Filozofija? Ako je toliko vredna zašto se svi trude da budu kao zapad? U pravu si da ne poznajem Istocnu Filozofiju. Jednom sam tebe lično pitao o Upanisadama jer me interesovalo posto je Sopenhauer izucavao i ti si napisao da je gotovo sranje i ne vredi citati.

Ocigledno je da to takođe nisi mogao shvatiti bas kao i Zapadnu Filozofiju pa je zato losa.

Za tebe je Istocna Filozofija joga i fakiri bas kao sto je Zapadna Filozofija lecenje ramena na daljinu.

Zagrli se za Babaserom tvojim bratom po znanju i zapevajte:

„ja i moj brat kad pocnemo srat
ne znamo prestat!”
balansero011
(.)
28. februar 2015. u 16.07
Danas je veliko zlo zbog problema pada duhovnosti, a taj pad je posledica poremecenog sistema vrednosti. Mnogima je vrednije materijalno nego duhovno, evo i nekih razloga zashto.

Materijalno je opipljivo, vidljivo, trenutno, relativno lako se dolazi do njega. Primera radi, najnoviji telefoni, silikonski implanti, a njihov kralj je novac. Sa novcem možemo skoro sve, kažem skoro sve jer nikada niko nije novcem stekao (kupio) duhovno, zdravlje, sreću.

Duhovno za razliku od materijalnog je „teshka staza”, jer postici stanje svesti u kome se ljudsko biće oseca u potpunosti zadovoljeno bazira ze na *svesnom odricanju materijalnog*! Drugim rechima, postici zadovoljenje po pitanjima slobode, dostojanstva choveka, saznanja, itd koja su esencija nasheg postojanja. Primer ovome bi bio da su na tom svesnom odbacivanju materijalnog bazirane najvece religije, shto i chini njihov stub, srz.

Kao takvo (duhovno) ono je neopipljivo, nevidljivo, iracionalno. Na materijalno se gleda samo kao na ono krajnje neophodno, recimo krov nad glavom, pokucstvo, malo hrane i pica, garderobe...da bi održavali ovaj nash zivot na granici egzistencije. Shto smo blizi ovoj granici to je bolje, jer dolazimo u stanje sve chistije i chistije, i nezamucene svesti, ne robujuci novcu, poslu, hrani, zakonima, lekarima, profesionalnom obrazovanju, itd. Tu i lezi jedna od najvecih istina, choveku je jako malo materijalnog potrebno da bi srećno živeo, mnogo manje nego shto vecina misli.

Zbog svega gore pomenutog mnogi i vide smisao svega samo u dokazima, nauchnom i tehnichkom, racionalnom, novcu, dakle materijalnom. Tek sada nastaje problem, jer jureci za tim chovek gubi sve vishe slobode, svoga dostojanstva, saznanja; i vodi ga u duhovnu propast koja rezultira nezadovoljstvom. Ljudi postaju nesrecni, arogantni, zavidni, zlobni, pakosni. „Chovek je choveku vuk.” Strah pochinje da vlada njima, plashe se za sutra, prekosutra.
U tom stanju pomucene svesti, gde nishta bistro i chisto ne vide, padaju sve dublje i dublje u ponor materijalizma. Njima ne treba pakao posle zivota, oni već sad u paklu žive.



Dovla1
28. februar 2015. u 17.09
Što se tiče Istoka i Zapada,da napomenem da je izvorno hrišćanstvo ne samo doslo sa istoka već se dosta razlikovalo od ovog danasnjeg falsfikovanog.Debeli popovi su ga prilagodili zapadnom proracunskom matematickom umu.Tako je originalno hrišćanstvo priznavalo reinkarnaciju sto je osobina istocnih ucenja,dok u danasnjem hrišćanstvu je reinkarnacija jedna od najvecih jeresi.
A što se tiče naše egzistencije,koliko nam je potrebno za nju,da prosto prozivimo,citiracu deo jevandjelja i to je dobra poruka danasnjim radoholicima,a oni su isto sto i materijalisti tj bezdusnici.Danasnja luda trka,velika zelja da se radi ceo dan,tesno su povezani sa alavoscu,kupoholicarstvom i bezdusnjoscu.Vidite samo koliko ko radi,i znacete kakav je covek.
Evo šta kaže Isus o nasoj goloj egzistenciji

„Pogledajte na ptice nebeske kako ne seju, niti žnju, ni sabiraju u žitnice; pa Otac vaš nebeski hrani ih.” (Mt. 6:26 RDK) O cveću nailazimo na sledeću misao: „Pogledajte na ljiljane u polju kako rastu; ne trude se niti predu. Ali ja vam kažem da ni Solomun u svoj svojoj slavi ne obuče se kao jedan od njih.” (Mt. 6:28-29 RDK)

I biblijski Eden je bio na Istoku a ne na Zapadu.
Hiljadama godina unazad okretanje ka Istoku uvek je nosilo neku sakralnu pozitivnost.Istok je po starim predanjima uvek bio mesto radjanja sunca,oblast punoce,rajskog obilja,duhovni izvor.
Pa je i oltar kod svih hrišćana uvek okrenut Istoku.A Zapad se tradicionalno smatrao pogranicnim mestom između sveta ljudi i sveta mrtvih,ulazom u podzemne oblasti,zemljom smrti.
mournblade
(life)
28. februar 2015. u 20.16
Dovlaa,

„Sto budes veci filozof bićeš sve manje žena.”

*

Još samo da priznas da si pristalica talibanizma.
Dovla1
01. mart 2015. u 17.15
Neko je ovde pomenuo filozofsku kovanicu „Weltschmerz”.
Kladim se da Wakan i mournblade znaju šta ona znaci:)))
Mada ona može biti i psiholoska,teoloska.

Gledajuci ovaj video https://www.youtube.com/watch?v=z4R4PVEwX5U#t=302

razmišljam o trenutku kada se Petar odrice Isusa.Odrice se da bi sebe spasao verovatne smrti.Kaže da ga ne poznaje.Pa ipak Petar je posle vise godina morao isto na krst kao i Isus.
Juda takođe se odrice Isusa,pokajao se i on.Mada mi nikad nije jasno bilo zašto crkva ne uvazava Judino pokajanje,čak se i ubio zato,a ne osuđuje Petrovu izdaju.Kasnije se i Pavle buduci Savle pokajao za svoje zločine i stao uz one koje je progonio.
Pa se pitam,šta bih ja uradio na Petrovom mestu,dal bih i ja izdao.
Ako bih izdao da spasem svoj zivot,mislim da bi posle za mene bio pakao u meni,velika patnja sto sam sebe tako unizio,ali zivot je zivot.Pošto Svetlana svaku drugu reč piše „Bog” ,bas me zanima kako ona vidi Petrovo odricanje.Ona voli da postavlja pitanja a slabo odgovara i na svoja i na tudja pitanjca.
ApaDrapa
02. mart 2015. u 14.44
Wakane
Sve vreme pricam o estetici i nesvesnim reakcijama na nadrazaje.

„Zatim, koju vrstu napredka, materijalnog ili duhovnog?”
Intelektualni. Mada, napredovanjem intelekta neminovan je i materijalni napredak.
A, napredak je usavrsavanje u nekoj oblasti.

Eto, na to ja mislim, a na šta ti mislis ne znam. :)
ApaDrapa
02. mart 2015. u 14.45
Pogresila sam, ovo iznad sam napisala kao odgovor Balanseru.
ApaDrapa
02. mart 2015. u 14.47
Eh, Wakane, to se tebi samo čini.

Iz moje tacke gledista to tako jeste.
Wakan
(Doors)
04. mart 2015. u 12.32
„Eh, Wakane, to se tebi samo čini.

Iz moje tacke gledista to tako jeste.”

ApaDrapa,majstor si da stavis suprotnosti u isti kontekst. Prvo mi kažeš da mi se čini ( znači da ne vidim ispravno, ne razume, pricinjava mi se, imaginiram u daljini) a zatim, već u sledećoj recenici kažeš kako iz tvoje „tacke gledista to tako jeste”. na taj način potvrdjujes da mi se ne „čini” već da vidim nešto sto ti ne vidis, čega si nesvesna.Jer ako si htela da mi pokazes kako mi se „čini” morala si to argumentovano i da objasnis.

„Nesvesno uzrokuje svesne reakcije. Svesna aktivnost ne može da nastane sama od sebe.”

„Osecanje krivice može da postoji i kod pozitivnih stanja. Zadovoljan covek oseca krivicu jer tamo negde besni rat, hara epidemija ili glad. Hvata ga Weltschmerz, moglo bi se reci.”

ovde si uzela, kao materijal za svoj tekst: svesno-nesvesno, akcije-reakcije, osecaj krivice i Weltschmerz i sve to smuckala u jedan relevantan tekst, predstavljajuci ga kao „Iz moje tacke gledista to tako jeste.” ne vodeci pritom paznju da su to suprotnosti koje ne idu zajedno, osim kao suprotnosti. Nesvesno ne može da izazove svesne reakcije, jer to bi znacilo: da svesno može izazvati nesvesne akcije,sto je apsurd. Nesvesno izaziva nesvesne reakcije, a svesno izaziva svesne akcije. Tako da svesna aktivnost nastaje sama od sebe, dok nesvesna aktivnost ne nastaje sama od sebe već ima pozadinu u obliku osecanja, emocija, misli sto uslovljava nesvesne reakcije. Nesvesne reakcije su uslovljene nesvesnim, dok svesne akcije nisu uslovljene nesvesnim motivima. Jer je svesno, svesno tih motiva i u stanju je da energiju kanalise u svesnu akciju, dok nesvesno je nesvesno tih motiva pa su mu i reakcije nesvesne.

osecaj krivice ne može da postoji kod pozitivnih stanja. Osecaj krivice nastaje kada uradimo nešto sto nismo trebali ili ne uradimo nešto sto smo trebali pa se zbog toga osecamo loše i sami sebe osudjujemo. Zadovoljan covek zbog rata, epidemije itd. ne oseca krivicu. Može da oseca zal, bol, nemoc ali ne i krivicu jer direktno nije tome doprineo; svojim akcijama nije doprineo patnji i katastrofi u svetu. Prema tome kakve veze Weltschmerz ima sa osecajem krivice; to su sasvim druge stvari.

„Takođe, napredak sigurno ne podsticu blazenstvo, mir ili harmonija. Staticna stanja ne pokrecu na promenu.”

Zašto jedan covek sa mirom i harmonijom (znaci blazenstvu) u sebi ne bi mogao da bude uspesan doktor, radnik, zemljoradnik, ucitelj itd.?

ApaDrapa
06. mart 2015. u 14.06
Wakane
E, ne znam ništa vise.

Sva sam se izbezumila citajuci ovo tvoje svesno, nesvesno, svesno-svesno i nesvesno-nesvesno. Znaci, potpuno si me ukomirao. Šta ti čitaš, od koga si poceo?

„Zašto jedan covek sa mirom i harmonijom (znaci u blazenstvu) u sebi ne bi mogao da bude uspesan doktor, radnik, zemljoradnik, ucitelj itd.?”

Banalizujes to što sam rekla. Naravno da može, ali posle perioda mira sigurno će osetiti potrebu da proširi svoje vidike. Trenutak kada pozeli da menja dosadasnje stanje je posledica nezadovoljstva, nekog unutrasnjeg nemira. To je tako i ne možeš to poreci.

Ustvari, taj trenutak je pokretacka snaga coveka.
balansero011
(.)
06. mart 2015. u 20.26
;Nesvesno ne može da izazove svesne reakcije, jer to bi znacilo: da svesno može izazvati nesvesne akcije,sto je apsurd. Nesvesno izaziva nesvesne reakcije, a svesno izaziva svesne akcije. Tako da svesna aktivnost nastaje sama od sebe, dok nesvesna aktivnost ne nastaje sama od sebe već ima pozadinu u obliku osecanja, emocija, misli sto uslovljava nesvesne reakcije.;

Emocije i osecanja nastaju iz opazanja, znachi svesnog. Poshto spadaju pod svesno, jer su iz njih nastala, onda one (svesne) ne mogu imati uticaj na nesvesno, tj svesno ne može izazvati nesvesne reakcije.

Treca citirana rechenica bi onda trebala da stoji obrnuto; da nesvesna aktivnost nastaje sama od sebe...
balansero011
(.)
06. mart 2015. u 20.47
ApaDrapa, estetika je filosofija umetnosti, a ne nauka o lepom kako je definishu sledbenici savremene ili moderne umetnosti.

Modernoj umetnosti nedostaje duhovnost, a to je esencija svake vrste umetnosti. Ima materiju i formu, ali nema duhovnog. Po tome bi pun lonac pasulja mogao da bude umetnichko delo ako bi izgledao lepo, shto je glupost.

Zato danas u ovom materijalistichkom svetu i nema umetnika, ili jako malo njih, shto je i posledica uglavnom nemachkih filosofa koji su sahranili skoro sve duhovno, i sveli na materijalno. Duhovnost nikada nije bila u vecoj krizi nego zadnjih 100-ak i kusur godina.

mournblade
(life)
07. mart 2015. u 02.39
Babasero,

Jesil' ti kad čuo za Junga?
mournblade
(life)
07. mart 2015. u 09.54
Naravno da nisi, ni ti ni tvoj anonimus Wenkan.

A šta bi sa onim pitanjcem a? Da li se slazes s onim šta je Niche napisao o Kantovoj stvari po sebi?

Šta je? Ne smes da odgovoris?
Dovla1
07. mart 2015. u 12.26
mournblade

Bio sam danas na Krstarici malo,da vidim šta pišu na Filozofiji.
I vidim temu sa pitanjem da li filozof može da bude religiozan.
Nisam bolje ni ocekivao,cisto jednoumlje,bolje reci maloumlje.Listom skoro svi tvrde da filozof ne može biti verujuci,ne može biti religiozan.Ništa njima ne vredi sto ih cinjenice biju,sto pokazuju drugacije.Znamo da su vecina filozofskih velikana bili verujuci.
Od Sokrata i Platona,pa preko Spinoze i Dekarta,i dalje Hegel i Kant,pa čak mnogi i u 20.veku.
Davno sa je prelezao to decije plitko mišljenje filozofa u pokusaju,tj da filozof nepobitno mora ustati na boga i religiju.
Uvek mesaju manipuloacije koje se vrse sa religijom,sa onim što je istinska religija a sto nema nikakve veze šta su Vatikan,debeli popovi i crkva koja je u sprezi sa vlastima a sve u istom cilju da ispiraju mozag narodu tj da ga zaglupljuju i tako lakse s njime vladaju.
mournblade
(life)
07. mart 2015. u 20.01
Dovlaa,

„I vidim temu sa pitanjem da li filozof može da bude religiozan.”

*

Ja kažem da može.

Ali biti religiozan ne znaci biti hrišćan, islamist, budista itd...

I sam si pisao o tome i ja tu ne vidim nikakav problem.
Wakan
(Doors)
08. mart 2015. u 13.43
„Naravno da može, ali posle perioda mira sigurno će osetiti potrebu da proširi svoje vidike.”

mi se ocigledno ne razumemo. Ja pišem o unutrasnjem miru i harmoniji. To stanje treba da bude konstantno. Unutrasnji mir i harmonija sa svesnim i uravnotezenim umom coveku omogućavaju svesne akcije. Svestan i uravnotezen um postaje izuzetno osetljiv na mir i harmoniju u sebi, sto mu omogućava registrovanje i najmanje promene unutarnjeg mira i harmonije i razloga tih promena. Kada „uhvatimo” momenat narusavanja našeg unutarnjeg mira i harmonije u njegovom samom zacetku, nećemo nesvesno da reagujemo, već će mo gledajuci talasanje u nama pronaći razlog tih promena. Kada nađemorazlog tih promena tada možemo svesno odluciti o nasoj buducoj akciji. tako da kada nam neko kaže da smo glupi mi nećemo nesvesno reagovati na osecanja u nama koja se javljaju, već će mo paznju usmeriti na unutarnja promene u nama. Videcemo kako nam se srce zgrci i vatra krene iz stomaka, koja preko grudi udari u glavu, i tada nastupa nesvesna reakcija; uslovljena reakcija. Posle toga ljudi se kaju i kažu „izgubio sam glavu” „izaso sam iz sebe” i slično sto samo pokazuje da mu akcija nije bila svesna, već nesvesna reakcija obojena osecanjima, mislima, emocijama. Da bi izbegao nesvesne reakcije covek treba da ima uravnotezen, svestan um u miru i harmoniji. Samo takav um je sposoban, zbog svoje izuzetne osetljivosti, da registruje i najmanje promene u narusavanju unutarnjeg mira i harmonije. Pazljiv, uravnotezen, svestan um nam omogućava da spasimo svoj zivot od propasti tako što registruje sva stanja i procese u telu, osecanja i misli na vreme i nezavisno od njih da kanalise energiju u svesnu akciju.

„nesvesna aktivnost nastaje sama od sebe...”

Kako to balansero, nesvesna aktivnost nastaje sama od sebe? Nesvesna aktivnost je uslovljena aktivnost; uslovljena nesvesnim i onim što je u njemu. Sama reč kaže „NESVESNA” aktivnost; kako može onda nastati aktivnost sama od sebe koja nije svesna sebe i razloga svog postojanja ? Jer nesvesna aktivnost ocigledno nije svesno nastala. Mi možemo biti svesni rezultata nesvesne aktivnosti ali ne i momenta njenog nastanka. Taj momenat nam je promako i zato je aktivnost nesvesna. te nesvesne, uslovljene aktivnosti su upravo ono sto vode zivot coveka u propast. Da bismo spasili zivot od propasti potrebno je nesvesno pretvoriti u svesno. Tada će svesno registrovati svaki pokusaj nesvesnog da se mesa u donosenju odluka o buducoj aktivnosti.
ApaDrapa
08. mart 2015. u 14.20
Razumem te vrlo dobro, ti pricas o emocionalnoj inteligenciji.
Doduse, na malo izkorenut način, al' nema veze.
balansero011
(.)
08. mart 2015. u 20.00
Kako to balansero, nesvesna aktivnost nastaje sama od sebe?

Pa, sam si već odgovorio u nastavku svog komentara; <Mi možemo biti svesni rezultata nesvesne aktivnosti ali ne i momenta njenog nastanka.<

Da bih bio još precizniji, nesvesno je nedodirljivo svesnom, i mi možemo uticati samo na rezultate nesvesne aktivnosti, kako i sam kazesh, dok je momenat njenog nastanka nama josh uvek nedokuchiv, kako opet i sam kazesh.

Zatim: <kako može onda nastati aktivnost sama od sebe koja nije svesna sebe i razloga svog postojanja ?<

To bih i ja voleo da znam.
Wakan
(Doors)
09. mart 2015. u 12.58
„Kako to balansero, nesvesna aktivnost nastaje sama od sebe?

Pa, sam si već odgovorio u nastavku svog komentara; <Mi možemo biti svesni rezultata nesvesne aktivnosti ali ne i momenta njenog nastanka.<”

Kakve veze balansero, ima tvoj odgovor sa mojim pitanjem!?

„Zatim: <kako može onda nastati aktivnost sama od sebe koja nije svesna sebe i razloga svog postojanja ?<

To bih i ja voleo da znam.”

Pa, kad ne znaš, zašto onda tvrdis da „nesvesna aktivnost nastaje sama od sebe...”?

Malo si se zbunio; popio malo vise, pa ti preplice jeszik. Nema veze, desava se to deci nenavikloj na alkohol. Hakeru-dete, deder jedan klaker donesi za balansera, da se vadi dok je vreme.
Wakan
(Doors)
09. mart 2015. u 13.27
„Razumem te vrlo dobro, ti pricas o emocionalnoj inteligenciji.”

Pa, ne pricam o emocionalnoj inteligenciji, već o propastu našeg zivota i kako tu propast izbeci. Šta vodi u propast, a šta nas spasava od propasti. problem je sto ljudi sve sa čim dodju u kontakt vide i tumace kroz svoje iskustvo, ili ti znanje. na taj način ne vide cisto, to sa čim se susrecu, već zamagljeno prošlim iskustvom. Zato si i ti videla ovo sto pišem kao emocionalnu inteligenciju „Doduse, na malo izkorenut način, al' nema veze.”
ApaDrapa
09. mart 2015. u 13.54
Šta možemo, moramo propasti kada ne možemo da se odupremo toj reakciji iz stomaka.
Wakan
(Doors)
09. mart 2015. u 15.50
ApaDrapa evo jedna predstva koja na lep način govori o dva coveka u nama, o materijalnom i duhovnom ja, o svesnom i nesvesnom zivotu, o propasti i spasu i uglavnom o svemu onome sto pišem.

https://www.youtube.com/watch?v=owU2GNHNJes
ApaDrapa
09. mart 2015. u 16.28
Hvala lepo, zanimljiva je. Bas stvarno.

Jedino je malo bezveze sto su propast i spas žene.

Drago mi je da ste malo porazgovarali sa mnom, uzivo nemam prilike da čujem ovako nešto.

Poz
Dovla1
09. mart 2015. u 18.37
Wakan

Možda nesvesno,ili kako god, Apa Drapa oseca da u tvom pisanju nešto ne valja.Možda je uvidjavna pa neće da se svadja sa tobom.Ali tvoje pisanje o nesvesno je naivno koliko i ono kada si pisao kako nastaje patnja.Kod patnje si jedino shvatio da je zelja uzrok patnje,ali nisi shvatio da se ne pati samo od zelje već i od procesa na koje mi ne možemo uticati.Zato je Apa Drapa pomenula Weltschmerz(svetska bol), a takva bol svakako nije plod zelje.
Ti si nešto citao ali ništa nisi razumeo,zato si se upleo ko pile u kucine,tako gledaš sablonski i naivno verujes u ljudsku moc,da covek sve trudom i svescu može postici.Pogresno.Covek nije svemocan a to su dobro videli stari Grci,jedan deo hrišćana i mnogi drugi.
Što se nesvesnog tiče,ti nemas pojma ni šta je to,kako ona nastaje.Zato i pišes tako proizvoljno po onoj narodnoj „sto je babi milo to joj se i snilo”.
Po tebi sa nesvesnim se može lako,samo da ulozimo trud i našim svesnim ima da sredimo to pokvareno nesvesno u nama koje nam pravi probleme.Da ne znaš šta je nesvesno vidi se i po tome sto to nesvesno vidis izricito kao nešto negativno,a nije ono uvek negativno.
Naravno ne znaš da je nesvesno mnogo mocnije od svesnog,da je ono veci pokretac a ne uvek tako loše.
Šta su instikti? Pa i oni su naše nesvesno,ni njih ne možemo kontrolisati a znamo da koliko nam instikti mogu pomoći.O odnosu instikta sa nesvesnim je još znao i Kant,ne samo Frojd i Jung.
Nije covek tako prosto biće kao sto ti naivno mislis,mnogo smo kompelksni,a to se vidi i iz toga sto ni najveci mudraci kroz istoriju nisu uspeli uvek da budu savrseni,svesni kako bi ti rekao.Tu je hrišćanstvo potpuno u pravu sto samo Isusa i boga vidi kao bezgresne.
Kao sto je trebalo ko zna koliko vekova da covek pocne kuvati hranu ili majmun da ubere bananu,tako je hiljadama godina u nama deponovano mnogo toga od naših predaka.To je nasledni materijal koji smo nasledili i koji nam pomaze i odmaze,a ti si smesan ako mislis da mi tu možemo puno toga da kontrolisemo bilo cime,našim svesnim,intelektom i sl.
Šta mi pod nesvesnim najcesce vidimo,pa materiju i malo duh,ali oboje u istinskoj formi i duh i materija su transcendentalno tj nevidljivo,a sa tim znaš nije se nimalo lako nositi.
balansero011
(.)
09. mart 2015. u 23.58
„Malo si se zbunio; popio malo vise, pa ti preplice jeszik. Nema veze, desava se to deci nenavikloj na alkohol. Hakeru-dete, deder jedan klaker donesi za balansera, da se vadi dok je vreme.”

Wakane, hvala na klakeru, mada vishe volim kraher.

Nije mi namera bila da te povredim, ali sam sebe demantujesh.
Uchinilo mi se, na momente, da vishe znash chitajuci neke tvoje komentare, a sada sam siguran da pishesh samo shablonski, resavski. Kao djak koji je nauchio sve napamet, pa chim ga neko prekine onda se skroz izgubi.

Zao mi je ako sam bilo chime narushio tvoj mir i harmoniju, to mi nije bila namera.
Wakan
(Doors)
11. mart 2015. u 10.42
„Kod patnje si jedino shvatio da je zelja uzrok patnje,ali nisi shvatio da se ne pati samo od zelje već i od procesa na koje MI NE MOžEMO uticati”

Zar proces na koji ne možemo uticati nije zelja; zelja da uticemo na proces?

Dovlaa, nesreco jedna, da li ti uopste razmissljas o onome sto pišes ili te uhvati verbalna diaria pa se olaksas ovde ko u poljski klozet? Mislis da je dug tekst i garancija kvaliteta? Tekstovi su ti nesrecnice puni ovakvih protivrecnosti; ali od svih, iz zadnjeg teksta, izabracu ovu jer je na samom početku. Sa ostalim budalastinama se možemo pozabaviti kasnije, sad ionako nema vajde, jer bi ionako vise zavrsilo vani nego unutra.

Balansero, dovoljno je bilo da te malo cacnem pa da se javi tvoje nesvesno. Na pitanja koja sam ti postavio, a koja ukazuju na nelogicnosti u tvom pisanju, nisi odgovorio, da bi odgovorio na salu. preskocio si bitno da bi posvetio paznju, vreme i energiju necem apsolutno nebitnom. Šta to govori o tvom nesvesnom? zabolelo te to što sam se nasalio sa tobom, pa se rika povredjene sujete oglasila preko tekst. Mora da su te kao malog često zadirkivali pa je to stvorilo osecaj inferiornosti u tebi; traumatski dozivljaj iz detinjstva zabelezen u nesvesno. m, da li sam u pravu?

balansero011
(.)
11. mart 2015. u 18.07
„Balansero, dovoljno je bilo da te malo cacnem pa da se javi tvoje nesvesno.”

Ja bih to pre rekao za tebe, Wakane. Chim sam pokushao da te ispravim reagovao si kako si već reagovao.

„koja ukazuju na nelogicnosti u tvom pisanju, nisi odgovorio, da bi odgovorio na salu.”

Samo sam citirao tebe, koristeci tvoje rechi, i jedino izmenio svesno sa nesvesnim. Znachi, ukazao sam ti na nelogichnost tvog pisanja, a tvoja reakcija već poznata.

„zabolelo te to što sam se nasalio sa tobom, pa se rika povredjene sujete oglasila preko tekst.”

Nije mene Wakane, već tebe.

„Mora da su te kao malog često zadirkivali pa je to stvorilo osecaj inferiornosti u tebi; traumatski dozivljaj iz detinjstva zabelezen u nesvesno. m, da li sam u pravu?”

Vidish Wakane, meni nije potrebno da te pitam za neshto iz tvog detinjstva da bih znao sa kojim psiholoshkim profilom lichnosti diskutujem, odnosno da vidim ko si ti. Usput, ovo ti je bash bilo nekako naivno i nisko.

„Kako to balansero, nesvesna aktivnost nastaje sama od sebe?

U kontekstu celog tvog pasusa:

”Nesvesno ne može da izazove svesne reakcije, jer to bi znacilo: da svesno može izazvati nesvesne akcije,sto je apsurd. Nesvesno izaziva nesvesne reakcije, a svesno izaziva svesne akcije. Tako da svesna aktivnost nastaje sama od sebe, dok nesvesna aktivnost ne nastaje sama od sebe već ima pozadinu u obliku osecanja, emocija, misli sto uslovljava nesvesne reakcije.„

gde kazesh da svesno nastaje samo od sebe, shto je pogreshno, ja sam pokushao to tvoje pogreshno napisano da ispravim koristeci termin nesvesno umesto svesno. Umesto rechi ”nastaje„ trebao si da koristish rech refleksija. Tada bi trebalo da stoji ”refleksija nesvesnog utiche na svesno„, ili refleksija nesvesnog može da utiche na svesno. Tada bi sve imalo smisla, kao shto si i ranije pisao da chovek svojim intelektom može da utiche na REFLEKSIJE NESVESNOG, a ne na nesvesno kako ti pishesh.
Sada me ti pitash za nebulozu koju si ti napisao, trazish da ti objasnim. Prebacujesh neshto u osnovi pogreshno postavljeno, shto si opet ti napisao, na mene.

Wakane, Wakane...



Wakan
(Doors)
12. mart 2015. u 14.49
„Kako to balansero, nesvesna aktivnost nastaje sama od sebe?”

balansero, nesreco, ti tvrdis da nesvesna aktivnost nastaje sama od sebe. Kako nesvesna aktivnost nastaje sama od sebe? Kako? ako ne umes da objasnis daj neki primer. ja sam i objasnio i pokazao na tvom primeru da nesvesna aktivnost ne nastaje sama od sebe, već da je posledica zelja, osecanja i emocija potisnutih u nesvesno. Ajde, popi malo klaker, da se osvezis, pa nam objasni.
balansero011
(.)
12. mart 2015. u 23.13
„Zato je Apa Drapa pomenula Weltschmerz(svetska bol), a takva bol svakako nije plod zelje.”
Svakako da nije plod zelje, već se pojedini radjaju sa tim, koje je u nesvesnom, da bi vremenom isijavalo sve vishe i vishe iz njih, vodeci ih već predodredjenim putem.

Kod tih jedinki nema provalije, dubokog jaza, između njih i ostalih. Oni smatraju da su jedno, chak teze podnose tudju patnju i bol nego svoju. To su najplemenitiji duhovi ljudskog roda, borci za pravdu, za istinu, za opshte dobro, ne mareci za sebe i svoj ovozemaljski zivot. Isus bi bio odlichan primer gledajuci kroz religiju, Sokrat, Djordano Bruno kroz filosofiju, itd.

balansero011
(.)
12. mart 2015. u 23.17
Ma shta si ti to Wakane ovde ikome objasnio? Sve vreme prichash o svesnom trpajuci ga pod nesvesno.
mournblade
(life)
14. mart 2015. u 01.42
Wenkan,

„ja sam i objasnio i pokazao na tvom primeru da nesvesna aktivnost ne nastaje sama od sebe, već da je posledica zelja, osecanja i emocija potisnutih u nesvesno.”

*

Dakle nesvesno je po tebi kako si napisao: „posledica zelja, osecanja i emocija potisnutih u nesvesno.”

Dakle te zelje, osecanja i emocije su bile u svesnom pa smo ih potisnuli kako kažeš u nesvesno i tako nastaje nesvesno?? STVARNO?

E jesi „objasno” nema šta.

Dobro ti je balonsero odgovorio:

„Sve vreme prichash o svesnom trpajuci ga pod nesvesno.”

*

Drugim rečima wenkane ti i ne znaš šta je nesvesno. Ili bolje reci nisi svestan šta pišes pa bi to onda bilo nesvesno :)
Dovla1
14. mart 2015. u 13.57
Izgubili smo dusu,a nismo je ni ranije mnogo imali.Još uvek Srbi imaju vise duse od zapadnijih naroda ali ta razlika je sve manja.
Mnogo veliki zapadni filozofi su sazaljenje smatrali kao ništa posebno,čak i kao nisku osobinu.Tvrdili su da je i sazaljivost vrsta egoizma.Otuda ne cudi sto smo danas tu gde jesmo.Postali smo vece zveri od divljih zveri.
Čak se sazaljivost,patnja nad tudjom patnjom,smatra kao slabost,emotivna nezrelost.Takvu neljudskost vidim i ovde kod nekih diskutanata.Pa za njih nije fensi imati sazaljenja nad slabima,bolesnima,siromasnima.
Gledam svaki dan naše jadne Cigane,iz smrdljivih kontejnera vade i hranu koju će pojesti,i stare stvari koje će prodati isto tako nekoj bedi kao sto u i oni.Blizu mene ima restoran,u blizini je i kontejner,gledam Ciganina pre neki dan ,nasao neke snicle u njemu,valjda restoran nije uspeo da ih proda pa ih bacio u kontejner.Ciga slate te snicle na poklopac kontejnera i dalje kopa po kontejneru.I tad da sam zaustavio prolaznike da pitam šta misle o tome,vecina bi poceli da pljuju na Cigana,da govore da mu tako i treba kad je lopov,lenj,prljavac i nepismen.
I ima tih primera bezbroj,bezdusnost i bezosecajnost nad tudjom nevoljom i patnjom.
I lično sam doziveo da gledam kako bi me ljudi mucili i tiranisali do najvecih muka,samo ako im ja ne bih pokazao zube ili me neko drugi zastitio.
Što se tiče veze između zelja i patnje,zaboravio sam napisati da nije svaka zelja zlo.Dakle zavisi koja i kakva zelja.Nema potrebe da patim ako je recimo moja zelja da tragam za istinom,za pravdom.
Suzbijanje zelja je srz budizma,ali zar i sam Buda kad je napustio svoj dom nije imao zelju.Imao je naravno,ona je bila da nadje istinu,da živi u realnom svetu,i krenuo je da trazi istinu kod raznih ucitelja.Nije ju je nasao kod njih i shvatio je da je mora potraziti u sebi,sto je po meni ispravno.
matina
(argos)
05. april 2015. u 10.14
Kuda ide ovaj svet?

Naravno da znaš odgovor.Pa,ide ka Armagedonu,zar ne?
aquariusnorth
(sisac golubova)
04. maj 2015. u 23.57
snezana; Pogledaj hromozome: potrebno je 1/2 geneticog materijala od 2 osobe da bi se naparvila cela jedinka.

1+1 nikako ne može da bude 1, nego 2. Znaci i da je svaka osoba brojka opet mora da dobije specifican broj skojom bi se razpoznala.

ta matematika je mali promasaj...u prvoj recenici kažeš 1/2 od 2 osobe, a onda 1+1 = 2

u stvari 1/2 + 1/2 = 1 a I 1+1 = 1 ( a može 2,3,4,5 I vise iz epruvete)

inače gde ide ovaj svet ? ide u ponavljanje, sve vrste pa I mi moramo izumreti
a ti se ne bi trebala na to osvrtati jer ucenje,razumevanje I volenje je cilj zivota...
 Komentar Zapamti ovu temu!

.