Neće niko ovde da ti pravi drustvo u tvojoj samoci starog coveka.
Morao bi da znaš mnogo vise i da ne pišes nebuloze koje pišes,pa da privuces sagovornike.

Sve je kasno za tebe,teško se menjaju mladi ljudi a kako ćeš onda ti.
Ljudi su veoma konzervativna bica i samo ih teska nevolja može naterati
na neku akciju i promenu.To je često voleo da kaže Karl Jung.
Sve je u shvatanju,u radu na sebi,na svom unutrasnjem biću.Spoznati
sebe kako je i Sokrat rekao.Dok takvi kao ti samo se držite spoljasnje
forme.Kada ljudi nešto shvate,onda prestaju da vole ono sto su voleli,jer shvate
I da to nije tako kako su mislili,ili prestanu da nešto,nekoga mrze,
jer shvate svoju zabludu.
Da ti razumes nauku,da je shvatas,prestao bi da je volis.Da shvatas
filozofiju i religiju,prestao bi da ih mrzis.Prosto deluje zar ne?
Tako lako a tako teško.

Pogresno i previse ozbiljno shvatas Nicea.
Moral nisu izmislili hrišćani,izgleda da nisi čuo za Platona,Sokrata i
Aristotela.Mnogo toga iz hrišćanske doctrine se naslanja na filozofiju Platona.
Katolicka crkva nije tek tako slučajno svoje moralno ucenje povezala sa prvo Platonom a
kasnije sa Aristotelom.Njihov zvanicni filozof Toma Akvinski I jeste
ceo svoj zivot posvetio Aristotelu i vezanju hrišćanske etike za filoz
ofiju Aristotela.
Bogovi paganske Grcke nisu bas potpuno svemogući,ni oni ne mogu protiv sudbine kako se napominje u mnogim antickim delima.
Podela na djavole I boga,na andjele I demone,pa tu nema ničega novog.
To je samo preslikano na onu staru podelu na dobro I zlo.Zar i kod persijskog Zaratustre nemamo neprestanu borbu dobra I zla.
I svaka filozofija zna za to,zna da je svako postojanje zapravo negacija njegove suprotnosti i da samo tako I može postojati.
Dobra nema bez zla,lepog bez ruznog,toplog bez hladnog itd.
Te radnje u raznim religijama,onim starim I novijim,običnim ljudima deluju zakulisno,nemoguće i bolesno.A nijet tako,covek da bi sve to shvatio I povezao mora ipak imati malo maste,mora imati makar tanku nit umetnickog u sebi.
Otuda najveci umetnici I jesu bili oni koji su razumevali boga i bogove,andjele i djavole,vile i religiju.

Sam Nice je bio raspolucena licnost I zato njegova misao nije za svakoga.
Svoje lične strepnje je često preslikavao u svoju filozofiju.
A neki kao ti misle da se on može eto tako citati kao neki romancic.
Platon nije izneo svoj licni stav već su I drugi u to vreme mislili isto.Cela ta grcka filozofija je zasnovana na takvoj etici.
A Hristos je tu istu etiku priblizio običnim ljudima.
Nije krivo takvo ucenje,nije kriva ta doktrina ili takva teorija morala,kako mislis ti i Nice.Krivi su ljudi sto nisu na tom nivou svesti da to I sprovedu.
Dobar primer toga je bio karl Marks koji je propovedao socijalnu pravdu I jednakost,bio mrzitelj kapitalizma I privilegija te vladajuce klase,a sam on je živeo kao neki kapitalista,sa slugama I ostalim folklorom jednog izrabljivaca.

Ljudi su uglavnom moralni samo do granica svojih mogućnosti...mogu ali neću bi pre trebalo zameniti, neću jer ne mogu...
Nice i ja nismo isti, ali se slazem sa njim u puno toga...kao što se i sa tobom mogu sloziti s vremena na vreme sa ovim ili onim.
On je iskren i duhovit u svojim vrlinama i manama, sto budi simpatije, slagali se mi sa njim ili ne.
Uostalom svako je prica za sebe, nema univerzalnih istina.

Samo da se malo ispravim, trebalo je da ovako napishem:

Druga rechenica iznosi jednu filosofsku zabludu, zabludu gde se smatra da živeti moralno znachi živeti srećno.

Nizasta nema 100% rezepata, a posebno u oblasti psihologije, soziologije i filozofije. Kada sam rekao recenisu koju navodis, mislio sam na ponasanje pojedinca u svakodnevnom zivotu, jer svakodnevni zivot je najreprezentativniji. Na karaju karjeva je ipak tako da covjek mora sam odluciti. U tvom, sigurno veoma ekstremnom primjeru je ipak tako da su roditelji ipak sami odlucili o eutanaziji, a i morali su postovati zemlju koja je odbila eutanaziju. Ovaj primjer je veoma, veoma, rijedak i ne može se uzeti kao reprezentativan. Kad već navodis tako nesavkidasan primjer, navescu ti sličan primjer jednog sina koji je odlucio da staroj, bolesnoj i neizlecivoj mojci pomogne pri samo- ubistvu. Mislim da je to bilo u Holandiji. Majka je zeljela da izvrsi samoubistvo uzimajuci ogromnu kolicinu lijekova. Sin je odlicio da joj u tome pomogne, nabavivsi joj lijekove. Sve to je snimio na kameru, majcinu saglasnost, majcin oprostaj, uzimanje ogromne kolivine lijekova i na kraju smrt. Sin je sam sebe prijavio policiji pokazavsi joj snimak. Kada su ga na sudu pitali zašto je to uradio, rekao je da je ovim cinom pokusao da djeluje na javnost kako bi se sto prije donio zakon o legalnoj eutanaziji. Na kraju je ipak bio osuđen na zatvorsku kaznu. Poslije izlaska iz zatvora aktivno djeluje u javnosti na donosenju zakona o eutanaziji. Šta je zapravo bilo? On je sam tako odlucijo. Nije postovao zakon. Dobio je kaznu. Sve kao iz skolske knjige. Upravo sam to u navedenoj recenici i rekao.

„Chineci ono shto je moralno može uchiniti choveka privremeno i delimichno srećnim, nikako trajno/potpuno istinski srećnim.”

Cime to još covek može postati srećnim,srećnijim?
Zar covek koji ne čini moralno,ne pokazuje samim tim da je nesrecan?
Ja mislim da je samo moralno i pravedno delovanje već pkazatelj nečije sreće i obrnuto.
Ako covek čini drugima nepravdu,on pokazuje svoju nesrecu.Pokazuje da je zlo u samom njemu,pa to siri dalje na druge.
Isto kao sto komsija da bi napakostio drugom komsiji,sa kojim deli isto dvoriste,uzme i posere se u dvoristu.Ono jeste da će smrdeti komsiji ali i njemu će.

Citirao si jednog lošeg nabedjenog filozofa,Bekon je takođe bio i los
kao covek,lošeg karaktera.Njegov nemoral je dokaz da nemoral najviše
skodi nosiocu tog nemorala.
A to pozivanje na prirodu,znaš ono nije ništa novo.
Nije priroda tako slatka kako ti mislis.Priroda samo na prvi pogled deluje
banjo,ali ne zaboravi na sve njene surovosti.Nije ona koja samo daje,već mnogo I uzima.
Svece jeste pcelama daje med,ali to je uzajamna korist.
Zakoni prirode su surovi jer se zasnivaju da ja moram dete ubiti da bih
dalje živeo,ili ti mene da ubijes.Lav mora pojesti nekoga da bi živeo,a antilopu koju pojede ona da bi živela pojela
je puno biljaka,itd.
E što se tiče tog davanja koje pominjes,to je uglavnom vrednost koju potencira hrišćanstvo.
Oni kažu da je ruka koja daje iznad ruke koja prima.Slazem se sa tim,samo mnogi su spremni tu teoriju da podrže a u
praksi cine drugacije.
Ne mora da se čini nešto moralno,dovoljno je I neciniti nemoralno.A za sest meseci svako će imati priliku da učini nešto
moralno ili da neucini nešto nemoralno.Sanse su česte i velike.
Ruzne misli su ako ništa prilika,dosta je I ne misliti nege gadosti ili ih ne izgovarati.
Kad si već mislio na hrišćanstvo,onda seti se one kad Isus kaže da ko samo I pogleda tudju ženu sa gresnom mišlju,sagresio je već.
Dakle,citao sam Bekona,nemoj misliti da pišem napamet o njemu.
Sharlatan je,nema ničeg vrednog u njegovim pisanjima.

„Samo je ona filosofija prava koja najvernije reprodukuje iskaze prirode, koja chak kao da je napisana po uputstvu prirode, tako da i nije nishta drugo do njen odraz i njena slika, ne dodajuci nicheg svoga, već samo ponavljajuci i reprodukujuci” Francis Bacon

Ja zaista ništa ne vidim vredno u ovom citatu Bekona.Ne secam se gde su to Kant I Sopenhauer
razmatrali pomenuti citat.
Meni deluje antifilozofski.Pa eto to je za nauka,nauka se bavi gledanjem I merenjem onog sto
se desava u prirodi.Ja u prirodi ne vidim ničeg metafizickog.
Iduci tim tragom ti filozofi su verovatno tako dosli I do one gluposti da je kao priroda najveci umetnik.Da je dovoljno otici u neku shumicu pa pored izvora,i tu će se videti najvece remekdelo umetnosti.
Pa znaš I ja volim potoke,livade,shume,mora I proplanke,ali lepote pejzaza I prirode nisu umetnost.
Kad recimo Van Gog naslika livade Provanse,to je umetnost,ali sama lepota Provanse nije umetnost.
Možda istocna misao jeste iznad zapadne filozofije ali bojim se da je nama Evropljanima to nemoguće da presudimo,
jer mi smo zapadna civilizacija I nama su ta istocna ucenja strana.Mislim da ih nikad dobro ne možemo shvatiti I upiti u sebe.Kao sto ni oni ne mogu nasa zapadna.
Ali davljenik se hvata I za slamku,pa tako danas zapadni covek koji je debelo postao bolestan,sve vise vrsi neke istocne meditacije,neke joge I sl.I uglavnom ih tome uce neki zapadni sharlatani koji te istocne tehnike pogresno tumace I praktikuju.
Shopenhauer je samo vest kompilator.Pokupio je sa raznih strana sveta ono sto on smatra vrednim I to prikazao kao svoje.Mada I to je nešto,vecina ljudi ne bi ni to umeli.

Bekon je daleko od sarlatana...naprotiv pripada onom plemenitom pravcu kojem pripada i Dekart, koji se trudi da filozofiji da egzaktnost, i samim tim je udalji od crkvenih metazizickih trabunjanja.
Dosta je doprineo odvajanju filozofije od religije...a ta sama tacnost, provere, opservacije prirode i slično samo pomazu nauci.
Cilj tog pravca i jeste u tome da se filozofija bavi samo proverenim istinama i da se kao takva može primeniti na sve ostale oblasti.
To je takođe izlazak filozofije iz svoje auticarske bolesti u koju ju je zarobio Sokrat i njegova banda i koja se bavila samo covekom, pokazivala kako je covek jadan, slab, sa culima koja ga varaju, pa se tako može samo stici do zakljucka da su sva znanja bezvredna jer su rezultat tih istih čula...
To je crkvi milo, jer odatle se može zakljuciti da samo bog zna tacnu istinu, a crkva odmah posle njega isto tako kroz razna cudesa i mirakula, molitve i vizije svetaca.
Hehe!

balansero011

Ovaj zadnji tvoj citat pokazuje da Sopenhauer pominje Platona a ne Bekona.
Nebih rekao da je Sopenhauer mizantrop i ako deluje na prvi pogled da jeste.On samo kritikuje coveka,njegov egoizam i materijalizam.Nije on tu rekao ništa sto nije tačno,ali takvu kritiku mogu i ja da uradim ništa losije od Sopenhauera.Ali kad treba preci na pravu filozofiju,on onda plagira Kanta i druge autore.Najviše je krao i plagirao upravo one filozofe koje je najviše popljuvao.Hegela,Selinga i Fihtea.Vecina vas jedva da ste i čuli za Fihtea i Selinga.
Nadjite šta je Hegel pisao u Fenomenologiji duha o metafizici polne ljubavi,i to uporedite sa istom temom kakmo je pisao Sopenhauer.Videcete da je Sopenhauer tu ocigledno pokrao Hegela,samo sto je Hegel metafiziku polne ljubavi objasnio na jedanmaestralan način filozofskim jezikom,a Sopenhauer je to udrobio na jezik svetine.
Ja to mogu lako i naći,citirati obojicu pa da se uporedi,mada oduzelo bi mi vremena.
Glupo mi da mnogo pišem o Bekonu,beznacajan je.
A što se tiče Dekarta,on je početak savremene zapadne filozofije i jedan od grobara iste.Tu je Paskal potpuno bio u pravu što se na njega ustremio.Dekart je poput vecine vidjenijih zapadnih filozofa bas i unistio filozofiju jer je bio previse racionalan,pokusao je da nacini filozofiju kao neku prirodnu nauku,da bude egzaktna.To su bili i engleski filozofi,i naravno Kant kao najvidjeniji od svih.
Hegel je verovatno osetio kuda ide taj brod filozofije i pokusao je da spase taj brod da bude potopljen.
Sav taj idealizam,sva ta tvrdnja da je ovaj svet samo privid,da filozofija treba da bude egzaktna i da se bavi onim što je moguće,je i dovelo nju u corsokak koji ni do danas nije prevazidjen.
Tako da su dekart,Lok,Hjum,Barkli,Kant i sl i unistili zapadnu filozofiju,ubedili su da je ona nemoguća.I samim tim je to utrlo put nauci,na stetu slobode misli naravno.
Jer ako se filozofiji izbije metafizika,onda je filozofija samo sluskinja nauke.Imamo metafiziku i fiziku,ako oduzmemo ovu prvu,onda ostaje samo fizika,a to je prirodna nauka,dakle ona klasicna nauka,a tu je onda filozofija visak.
Toga možda već imamo kod Platona jer on je neobično cenio geometriju,i možda je to već bio poguban pokusaj da se filozofija racionalizuje i svede da bude egzaktna.
Filozofija treba da bude bliska sa religijom a ne sa naukom.Vidimo danas dokle nas je nauka dovela.
No iza ti nazovi velikih dostignuca Dekarta,Kanta i sl izviruje ništa drugo nego materijalizam.U stvari sve je to odlika dominirajuce osobine zapadnog sveta i nacina zivota,a to je materijalizam.

balansero

ovaj drugi deo tvog posta mi dobro izgleda.

Neumorni,posto kažeš da nemas stana,stanujes u tudjem,nemas para dakle,imam predlog kako da radis nešto pa da zaradis novca.
Pisanje knjiga ti ne ide,bolje ti pocni da prodajes polovne dobro ocuvane kondome.
To je posao buducnosti.

ako se neko koristio jeftinim trikovima kako bi bio u pravu onda
je to Sopenhauer jer on je čak napisao I knjigu na tu temu.
Uzmi ti pa je procitaj,zove se „Eristička dijalektika ili kako da se bude u pravu
objašnjeno u 38 trikova”.
Eto ko se sluzio trkikovima.To nije moj stil,nisam rekao za nekoga da je bio peder,bar ne u zadniim postovima ovde.

Kada bi se filozofije bavila „proverenim istinama” onda se ne bi trebala zvati tako kako se zove, filozofija.

Filozofija pokusava da gradi svoja saznanja na odredjenim aksiomima kao što se i kuca zida na temelju...inače bi bio cardak ni na nebu ni na zemlji. To ne znači da su ti aksiomi svetinja, svakome je dozvoljeno da ih pobije i pruzi neke druge u granicama svojih mogućnosti.
Ipak cilj filozofije nije prazno fantaziranje, kojem ga vodi cista metafizika, već stizanje do istine o nama i svetu koji nas okruzuje.
Istine koja se može proveriti, koja je otporna na sve vrste provera.
Tvoje shvatanje filozofije upravo govori o tome da ti ne shvatas da nema nikakve razlike između metafizike i bilo kakvog trabunjanja u istoj meri u kojoj je nemoguće razlikovati laz od istine ako zabranimo bilo kakvu mogućnost provere.

Daj ne lupetaj vise, imaj milosti :)
Ne shvatas da su bez egzaktnosti laz i istina isti.
Nemam nameru da se natezem sa tobom...možda shvatis jednog dana koliko si plitak.

Морал је механизам којим се друштво брани од појединца и усмерава га у свом интересу.

Moral je „zvakaca guma” i o njemu će mo se teško svi sloziti. Dovoljno nam je da živimi i da se ponasamo tako prema drugima, kako bismo zeljeli da se drugi pomasaju prema nama. Ovo je sigurno previse jednostavno receno, ali kako rekoh dovoljno za svakodnevni „moralni” zivot.